Константина — разлика између измена

'''Константина''' ([[латински језик|лат]]: ''Constantina'', умрла [[354]]. године) је била ћерка [[Римско царство|римског цара]] [[Константин Велики|Константина Великог]] и супруга двојице рођака, прво [[Ханибалијан|Ханибалијана]], потом [[Цезар (титула)|цезара]] [[Констанције Гал|Констанција Гала]]. Њено најзначајније дело било је подстицање на узурпацију старог војсковође [[Ветранион|Ветраниона]] [[350]]. године чиме је спречено да други узурпатор [[Магненције]] заузме префектуру Илирик. [[Римокатоличка црква]] је поштује као светицу под именом св. Констанца.

 

 

Константина је рођена у браку Константина и [[Фауста|Фаусте]], ћерке цара [[Максимијан|Максимијана]]. Није познато тачно када је рођена. Фауста је Константину родила петоро деце три сина [[Константин II|Константина II]], [[Констанције II|Констанција II]] и [[Констанс I|Констанса I]] и две ћерке Константину и Хелену. Познато је једино да је Константина била старија сестра.

 

 

По историчару цркве [[Филосторгије|Филосторгију]], који је писао почетком 5. века, Константин Велики је при крају живота прогласио своју ћерку Константину за ''августу'' и крунисао је. Константин је наиме после [[324]], када је постао једини владар Римског царства, почео да дели разне почасне титуле члановима своје породице. Тада су титулу августе добиле његова мајка [[Јелена (мајка цара Константина)|Хелена]] (умрла око [[329]]) и супруга Фауста (погубљена [[326]]). Изгледа да је само Хелена међу женама у Константиновој породици имала право да носи владарску дијадему, тако да данашњи историчари сматрају да је Филосторгијева вест о крунисању Константине нетачна. Дијадема је постала обавезан део инсигнија августе тек у време [[Теодосије I|Теодосија I]], дакле у доба када је Филосторгије живео. Ипак, врло је могуће да је Константин Константину произвео у августу <ref> Bleckmann, стр. 32-33.</ref>.

 

 

Пред крај живота Константин је почео да прави компликоване планове о наслеђивању престола. Поред његове тројице синова из брака са Фаустом, титулу цезара је понео и његов синовац [[Далмације]]. Други синовац, Ханибалијан је [[335]]. ожењен са Константином и Константин му је дао необичну титулу краља над краљевима понтских племена (''Rex Regum et Ponticarum Gentium''). Пошто је Константин управо припремао поход на [[Сасанидско царство|Персију]], могуће је да је Константининог супрога планирао за владара неке од области коју би освојио од Персијанаца. Било како било, када је Константин умро [[22. мај|22. маја]] [[337]]. године, у побуни војске у [[Константинопољ|Константинопољу]] страдала су његова полубраћа и синовци. Војници су наводно захтевали да само Константинови синови наследе престо. Једини од Константинових синова који је у то време био у [[Цариград|Цариграду]] био је Констанције II на кога је потоња традиција свалила одговорност за чистку унутар царске породице. Ханибалијан је такође убијен и Константина је тако остала удовица. Једини који су остали у животу била су два дечака, синови Константиновог полубрата [[Јулије Констанције|Јулија Констанција]], [[Констанције Гал|Гал]] и [[Јулијан Отпадник|Јулијан]] <ref> Bleckmann, стр. 39.</ref>.

 

 

Шта је са Константином било после 337. године не може се утврдити. Њена браћа су поделила царство између себе али нису владали у слози. [[Константин II]] је убијен у сукобу са Констансом 340. и од тада је најмлађи Константинов син владао читавим западом царства све до [[Тракија|Тракије]]. Тракијом и Константинопољом, као и целим истоком господарио је [[Констанције II]]. По мишљењу немачког историчара Бруна Блекмана ({{јез-нем|Bruno Bleckmann}}) Константина је била трајно љута на Констанција који је погубио њеног мужа Ханибалијана и тиме је, и поред њене титуле августе, лишио сваког удела у власти. Највероватније се населила на територији коју је контролисао њен други брат [[Констанс]].

 

 

Латински натписи пронађени у [[Рим|Риму]] сведоче да је Константина у граду основала цркву св. Агнесе (данас ''Sant'Agnese fuori le mura'') и [[манастир]]. По каснијој традицији, која није веродостојна, св. Агнеса, која је по веровању преминула [[304]]. године у време [[Диоклецијан|Диоклецијановог]] [[Велики прогон|Великог прогона]], је излечила царицу Константину. Црква св. Агнесе је највероватније поигнута око [[340]]. и Константина је у њој сместила светичине мошти. Уз цркву је Константина подигла и базилику која је била планирана као њено место укопа. Базилика је данас позната као црква свете Констанце.

По мишљењу Блекмана, који се интензивно бавио питањем Константинине улоге, могуће је да је августа уз помоћ старог Ветраниона покушала да изведе удар против Констанција и добије прижељкивану улогу у високој политици. Можда је и размишљала о браку са Ветранионом <ref> Bleckmann, 42-47.</ref>. Међутим, у јесен [[350]]. године Констанције је стигао са истока и у једном прилично необичном инциденту успео да натера Ветраниона да се [[25. децембар|25. децембра]] повуче са власти.

 

 

 

Након повлачења Ветраниона Констанције је стекао предност за предстојећи сукоб са Магненцијем. Када је почела ратна сезона, август је [[15. март|15. марта]] [[351]]. године у Сирмију (данашњој [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]) прогласио свог брата од стрица [[Констанције Гал|Гала]] за [[Цезар (титула)|цезара]]. Као цезар Гал је добио и име Констанције по свом старијем савладару и ожењен је Константином. Констанцијев план био је да промоцијом преосталог рођака ојача позиције [[Константинова династија|династије]] уздрмане [[Магненције|Магненцијевим]] успоном. Са друге стране, Гал је требало да представља легитимног владара на истоку током Констанцијевог похода на запад. Најзад, август је удао Константину за новог цезара и тиме је обезбедио да његова властољубива сестра оде у далеку [[Антиохија|Антиохију]], царску резиденцију на истоку. У случају да је Константина имала једну од водећих улога у покрету који је предводио Ветранион Констанције је њеним одласком на исток прекинуо све њене политичке везе и амбиције на [[Балкан|Балкану]]. По мишљењу других, Константина је требало да надзире свог новог супруга за рачун њеног [[Брат|брата]] и помогне му у обављању владарских дужности.

 

 

Констанције Гал се ипак није показао као право решење и у време када је најзад савладао Магненција [[353]]. године, [[Констанције II]] се суочио са низом притужби антиохијске аристократије на рачун свог цезара. Гал је притом уклонио локалног провинцијског намесника и јавно се супростављао Констанцијевин емисарима. Август је [[354]]. прво позвао своју сестру Константину у посету, пошто се причало да она подстиче цезара Гала на суровости ([[Амијан Марцелин|Amm]]. 14, 1, 2.). Иако је у почетку оклевала, Константина се упутила на запад у [[Милано]] где се у то време налазио Констанцијев двор. Константина се надала да ће успети да умилостиви свог брата, али је на путу умрла у месту Цаени Галикани (''Caeni Gallicani'') у [[Mala Azija|малоазијској]] области [[Битинија|Битинији]] (Amm. 14, 11, 6.). Без заштите своје жене, цезар Гал је позван на Констанцијев двор и погубљен на путу у Поли (данашња [[Пула]])<ref> Burnes, стр. 106..</ref>.

 

==Референце==

 

* B. Bleckmann, "''Constantina, Vetranio und Gallus Caesar''", Chiron 24 (1994), 29-68.

* T.D. Burnes, Athanasius and Constantius, Theology and Politics in the Constantinian Empire, Cambridge (Mass.) - London 1993.

* ''The Prosopography of the Later Roman Empire I'': A.D. 260 - 395, Eds. A.H.M. Jones, J.R. Martindale, J. Morris, Cambridge 1971, стр. 222.

 

* [http://www.roman-emperors.org/constan.htm DiMaio, Michael, "Constantina (daughter of Constantine I)", ''De Imperatoribus Romanis'']

 

[[Категорија:Византијске царице]]

[[Категорија:Историја Византије]]

{{Link GA|de}}