Константин III — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 25 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q209793 (translate me) |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 4:
'''Флавије Клаудије Константин''' ({{јез-лат|Flavius Claudius Constantinus}}), познатији као '''Константин III''', био је [[Западно римско царство|западноримски]] узурпатор од [[407]]. до своје смрти септембра [[411]]. године.
[[
== Узурпација ==
Пре него што је изабран за цара будући Константин III је био обичан војник у римској [[Британија (провинција)|Британији]]. Пошто је [[Magister militum|врховни заповедник]] западноримских војски [[Стилихон]] у току [[406]]. повукао бројне војнике са [[Рајна|Рајне]] и из Британије како би бранио Италију од најезде [[Готи|готског]] краља [[Радагајст]]а, у римској Британији је дошло до побуне. Већ [[406]]. за противцара је изабран извесни [[Марко (узурпатор)|Марко]], а затим и [[Грацијан (узурпатор)|Грацијан]] и најпосле, пре свега због свог имена по историчару Орозију, и Константин. Одмах пошто је извикан, Константин је 407. прешао [[Ла Манш]] са главнином британских војски тако да се та година сматра традиционалном годином коначног римског повлачења са [[Британска острва|Британских острва]].
== Хоноријево признање ==
У [[Галија|Галији]],
== Пад ==
Први ударац дошао је од стране војсковође Геронтија који се одметнуо и прогласио свог сина [[Максим (узурпатор)|Максима]] за цара. Како би добио спремну и ефикасну војску Геронтије је септембра или октобра [[409]]. отворио пиринејске превоје Вандалима, Аланима и Свевима који су се потом пребацили на [[Пиринејско полуострво]]. Констанс, који је у име свог оца управљао Хиспанијом, поражен је од стране Геронтија и морао је да се повуче у [[Вјен]] у Галији. Пошто је Хонорије своје признање условио добијањем помоћи против Визигота, Константин је почетком [[410]]. прешао Алпе али се није отворено сукобио са Аларихом највероватније због одсуства Хоноријеве конкретне помоћи. По повратку у Галију Константин, који је сада практично био у отвореном сукобу и са Хоноријем, је прогласио за августа свог сина Констанса, док је другом сину [[Јулијан (син Константина III)|Јулијану]] дао највиши [[Римски сенат|сенаторски]] ранг нобилисима.
Ред 20:
Најзад, Константиново галско „царство“ је [[411]]. нападнуто из два правца: из Хиспаније га је напао Геронтије предводећи војску добрим делом састављену од варвара, а из Италије Хоноријев нови врховни војсковођа [[Констанције III|Флавије Констанције]]. Геронтије је опсео и заузео Вјен где је млади август Констанс и убијен. Константин се утврдио у својој резиденцији Арелату испред чијих зидина су се сусреле Геронтијева и Констанцијева војска. Геронтијеви војници су већим делом пребегли Констанцију и владар Хиспаније и његов син Максим су се вратили јужно од Пиринеја где су убрзо страдали. Констанције је затим опсео Арелат, потукао војску одану Константину која је покушала да разбије опсаду и заузео град. Константин се склонио у једну од градских цркава где је заједно са сином Јулијаном посвећен за [[Хришћанство|хришћанског]] свештеника. Констанцију се предао под заклетвом да ће бити остављен у животу. Затим су Константин и Јулијан послати цару у Равену али су недалего од резиденције [[Теодосије I|Теодосијевог]] сина погубљени у знак одмазде због убиства Хоноријевих рођака [[408]]. године. Њихове главе су приспеле у Равену [[18. септембар|18. септембра]] [[411]]. и доцније су биле јавно изложене у [[Картахена|Картахени]] у Хиспанији.
О карактеру Константина неколико бележака су оставили познији галски аутори који су можда познавали локалну традицију. Тако је по [[Сидоније Аполинар|Сидонију Аполинару]]
==Референце==
* ''The Cambridge Ancient History, vol. XIII, The Late Empire, A.D. 337 - 425'', Eds. A. Cameron, P. Garnsey, Cambridge 1998, стр. 122 - 130.
|