Константин III — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 25 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q209793 (translate me)
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 4:
'''Флавије Клаудије Константин''' ({{јез-лат|Flavius Claudius Constantinus}}), познатији као '''Константин III''', био је [[Западно римско царство|западноримски]] узурпатор од [[407]]. до своје смрти септембра [[411]]. године.
 
[[СликаДатотека:Constantineiii.jpg|мини|300п|'''Златник цара Константина III''' са царевим портретом на обверсу и традиционалном представом тријумфа на реверсу где се победа слави у име тројице августа, највероватније Константинових прижељкиваних савладара, легитимних августа Хонорија и [[Теодосије II|Теодосија II]].]]
 
== Узурпација ==
 
Пре него што је изабран за цара будући Константин III је био обичан војник у римској [[Британија (провинција)|Британији]]. Пошто је [[Magister militum|врховни заповедник]] западноримских војски [[Стилихон]] у току [[406]]. повукао бројне војнике са [[Рајна|Рајне]] и из Британије како би бранио Италију од најезде [[Готи|готског]] краља [[Радагајст]]а, у римској Британији је дошло до побуне. Већ [[406]]. за противцара је изабран извесни [[Марко (узурпатор)|Марко]], а затим и [[Грацијан (узурпатор)|Грацијан]] и најпосле, пре свега због свог имена по историчару Орозију, и Константин. Одмах пошто је извикан, Константин је 407. прешао [[Ла Манш]] са главнином британских војски тако да се та година сматра традиционалном годином коначног римског повлачења са [[Британска острва|Британских острва]].
 
== Хоноријево признање ==
 
У [[Галија|Галији]], Константин III је затекао тешку ситуацију пошто су [[31. децембар|31. децембра]] [[406]]. племена [[Вандали|Вандала]], [[Свеви|Свева]] и [[Алани|Алана]] [[Прелазак Рајне 406.|прешла залеђену Рајну]] и кренула да пустоше и пљачкају по Галији све до [[Пиринеји|Пиринеја]]. Њихов траг су следили [[Бургунди]] и [[Аламани]]. У таквим приликама Константин је све своје снаге сконцентрисао на придобијање римских полуга власту у Галији и заузимање рајнских прелаза. Са друге стране, цар [[Хонорије]] и Стилихон су у Константину видели већу опасност по западноримски двор и послали су против њега царску војски под командом Гота [[Сар (војсковођа)|Сара]]. Пошто је Константин одбио Сара и ставио под своју власт територије северно од [[Алпи|Алпа]], Стилихонов положај, оптерећен и оптужбама о сарадњи са [[Аларик I|Аларихом]] и његовим [[Визиготи]]ма, је био тешко уздрман тако да је оптужен за велеиздају и погубљен [[22. август]]а [[408]]. године. У току лета [[408]]. Константин III је утврдио своју резиденцију у галском граду Арелату ([[Арл]]у) и свог сина [[Констанс (узурпатор)|Констанса]] је прогласио за [[цезар (титула)|цезара]] и са војсковођом [[Геронтије]]м га је послао да заузме и [[Хиспанија|Хиспанију]]. У Хиспанији су Константинови људи, по речима [[Олимпијодор из Тебе|Олимпијодора из Тебе]], заробили неколико Хоноријевих рођака и недуго затим их побили у Галији. Сам Хонорије је у то време био тешко притиснут од стране Визигота и у [[Равена|Равени]] је спремно прихватио емисаре који су затражили признање Константинове титуле [[Август (титула)|августа]]. Као легитимни представник [[Теодосијева династија|Теодосијеве династије]] и у сваком погледу старији август по рангу, Хонорије је признао Константина за савладара и у знак признања му послао пурпурни царски плашт. Ипак, [[Византија|источноримски]] двор у [[Константинопољ]]у никада није признао Константина за члана царског колегијума. Догађаји који су уследили су показали да је Хоноријево признање било и врхунац Константиновог царевања.
 
== Пад ==
 
Први ударац дошао је од стране војсковође Геронтија који се одметнуо и прогласио свог сина [[Максим (узурпатор)|Максима]] за цара. Како би добио спремну и ефикасну војску Геронтије је септембра или октобра [[409]]. отворио пиринејске превоје Вандалима, Аланима и Свевима који су се потом пребацили на [[Пиринејско полуострво]]. Констанс, који је у име свог оца управљао Хиспанијом, поражен је од стране Геронтија и морао је да се повуче у [[Вјен]] у Галији. Пошто је Хонорије своје признање условио добијањем помоћи против Визигота, Константин је почетком [[410]]. прешао Алпе али се није отворено сукобио са Аларихом највероватније због одсуства Хоноријеве конкретне помоћи. По повратку у Галију Константин, који је сада практично био у отвореном сукобу и са Хоноријем, је прогласио за августа свог сина Констанса, док је другом сину [[Јулијан (син Константина III)|Јулијану]] дао највиши [[Римски сенат|сенаторски]] ранг нобилисима.
Ред 20:
Најзад, Константиново галско „царство“ је [[411]]. нападнуто из два правца: из Хиспаније га је напао Геронтије предводећи војску добрим делом састављену од варвара, а из Италије Хоноријев нови врховни војсковођа [[Констанције III|Флавије Констанције]]. Геронтије је опсео и заузео Вјен где је млади август Констанс и убијен. Константин се утврдио у својој резиденцији Арелату испред чијих зидина су се сусреле Геронтијева и Констанцијева војска. Геронтијеви војници су већим делом пребегли Констанцију и владар Хиспаније и његов син Максим су се вратили јужно од Пиринеја где су убрзо страдали. Констанције је затим опсео Арелат, потукао војску одану Константину која је покушала да разбије опсаду и заузео град. Константин се склонио у једну од градских цркава где је заједно са сином Јулијаном посвећен за [[Хришћанство|хришћанског]] свештеника. Констанцију се предао под заклетвом да ће бити остављен у животу. Затим су Константин и Јулијан послати цару у Равену али су недалего од резиденције [[Теодосије I|Теодосијевог]] сина погубљени у знак одмазде због убиства Хоноријевих рођака [[408]]. године. Њихове главе су приспеле у Равену [[18. септембар|18. септембра]] [[411]]. и доцније су биле јавно изложене у [[Картахена|Картахени]] у Хиспанији.
 
О карактеру Константина неколико бележака су оставили познији галски аутори који су можда познавали локалну традицију. Тако је по [[Сидоније Аполинар|Сидонију Аполинару]] његов највећи грех била колебљивост, а по [[Гргур Турски|Гргуру Турском]] прождрљивост. Савременик догађаја Олимпијодор сматрао је пак да су после уклаљања Константина Вандали, Алани и Свеви стекли прва трајнија упоришта у градовима Галије и Хиспаније.
 
==Референце==
 
* ''The Cambridge Ancient History, vol. XIII, The Late Empire, A.D. 337 - 425'', Eds. A. Cameron, P. Garnsey, Cambridge 1998, стр. 122 - 130.