Карма — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 51 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q132196 (translate me)
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''Карма''' ([[санскрит]]: कर्म {{Audio|Karma.ogg|''kárma''}}, ''kárman''; [[пали]]: ''kamma'' - дело) је појам [[индијска филозофија|индијске филозофије]] који означава свако [[делање|делање]] које покреће круг [[узрочност|узрока и последица]]. Карма увлачи [[човек]]а у вечни ток збивања ([[самсара]]), који се сматра извором патње и из којег се тражи ослобођење ([[мокша]]).<ref name="Filozofijski rečnik">Karma, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>
 
== Закон карме ==
[[СликаДатотека:Karma AS.jpg|мини|Илустрација закона карме]]
Закон карме се не намеће споља, он је положен у самој нашој природи. Суштина закона карме је да свако [[биће]] сноси последице сопствених дела. Тако је делање истовремено испољавање воље и узрок условљености субјекта. Дело (санскр: ''карма'') тако постаје „закон чијем се дејству не може избећи"<ref>Пали-енглески речник, ПТС</ref>. Свако биће тако наслеђује сопствена дела, настављајући и са чињењем нових дела, чије ће последице осетити касније. Збир човекових дела одређује његов садашњи и будући живот, а садашњи живот и карактер одређени су делима извршеним у пређашњем животу. Закон „дозревање плодова“ се не ограничава на један живот, него је основ вере у континуитет душе или сопства ([[атман]]) кроз низ живота или препорађања.
 
Тако је карма покретна снага моралног [[детерминизам|детерминизма]] у индивидуалном животу, а такође и општег узрочног збивања у [[свемир]]у. Закон карме је општи закон који се примењује и на људе и на богове, биљке и животиње.<ref name="Артемије">[http://www.rastko.org.yu/bogoslovlje/vartemije-reinkarnacija_c.htm Артемије Радосављевић, Учење о метемпсихози и реинкарнацији са хришћанског гледишта], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
 
== Карма у хиндуизму ==
 
Према хиндуистичком учењу, свако рођено биће је вечно постојећа душа, [[ђива]], који након смрти реинкарнацијом прелази у друго тело, у складу са законом карме.<ref>[http://siont.net/u-hristu/clanci/reinkarnacija.php Daglas Gruthuis, Reinkarnacija], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Карма је узрочни закон космичког збивања, јер су не само појединци него и [[свет]]ови, укључујући и божанства, подређени вечном закону бескрајног настајања и пропадања. Снага дела је изнад моћи богова. Ово се уверење развило из увида у космичку законитост (''рита'') у раним ведским химнама. [[брамани|Брамански свештеници]] прогласили су затим везаност богова да се покоре ритуалним делима које прописно изврше жртвени свештеници.<ref name="Filozofijski rečnik"/>
 
== Карма у ђаинизму ==
 
Доктрина карме је један од основних принципи [[ђаинизам|ђаинистичке]] философије. Ђаини верују да душе постоје од памтивека. У овом свету, душа је везана огромном количином суптилне [[материја|материје]] зване карма. Када душа дела, оближњи делићи материје приањају уз њу као што се зрнца прашине лепе на масну кожу. Ови делићи материје бивају комплетно асимиловани од душе и остају у том стању читав [[живот]] а такође се и преносе из живота у живот. То се кружно одвија током циклуса рађања било као божанство, човек, становник пакла или подљудско биће, све док се не обустави стварање нових веза.<ref name="Doktrina Karme">[http://www.jainworld.com/JWSerbia/jainworld/legacyofmahavira/life17.asp Život i zaveštanje Mahavire, Doktrina Karme], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
 
Ђаини сматрају да веза душа и твари јесте стварна, иначе би душа, најлакша од свих супстанци, одлетела до највише тачке универзума. Тако је за ђаине карма нешто материјално.<ref name="Doktrina Karme"/> Пошто је присуство кармичке материје у души узрок рађања и умирања, душа се мора ослободити карме. Уплив кармичке материје зауставља се развојем чистих мисли и дела, а количина већ постојеће карме се троши практиковањем [[аскеза|подвижништва]]. Када се карма потпуно уништи душа бива слободна. У ђаинизму је циљ сваког појединца да постигне ово савршено и природно стање душе сопственим напором. Ђаинска философија одлучно тврди да је досезање слободе душе од кармичке везаности потпуно зависи од сопствених дела а не од утицаја неког божанског бића.<ref name="Doktrina Karme"/>
Ред 25:
Свака радња, добра или рђава, извире из ума (из добре или лоше воље) и оставља утисак у [[ум]]у. Воља коју карактеришу [[жудња]] (''lobha''), [[мржња]] (''dosa'') и [[заблуда]] (''moha''), узрокује лошу карму, док она коју карактерише [[несебичност]] (''alopha''), благонаклоност (''adosa'') и незаблуделост (''amoha''), ствара добру карму.<ref name="Rečnik budizma"/> На пример, ако неко ненамерно згази [[мрав]]а, а да то није приметио, то се не одражава на ум. Али ако га неко намерно згази, то оставља траг у уму. Негативни садржаји ума неизбежно воде патњи, за коју се сматра да истиче из стања ума.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/karma.html Šta je karma?] (yu-budizam.com)</ref> Карма даље утиче на наше склоности (навике) и наш доживљај стварности. На пример, ратоборна особа ће се у многим случајевима осећати увређена и бесна, док ће смирена особа избећи такве емоције. На тај начин карма одређује наше [[искуство]], а нашим мислима, речима и делима сејемо [[семе]] будућих искустава.<ref>[http://www.budizam.net/Pages/Karma.htm Karma] (budizam.net)</ref>
 
{{цитат3|Тако, пут кратког живота чини људе кратковечним, пут дугог живота чини људе дуговечним; пут болести чини људе болесним, пут здравља чини људе здравима; пут ружноће чини људе ружнима, пут лепоте чини људе лепима; пут безначајности чини људе безначајнима, пут угледа чини људе угледнима; пут сиромаштва чини људе сиромашнима, пут богатства чини људе богатима; пут ниског порекла доноси људима ниско порекло, пут племенитог порекла доноси људима племенито порекло; пут глупости чини људе глупима, пут мудрости чини људе мудрима ... Бића су власници своје карме, наследници карме, карма им је наслеђе, карма им је својство, карма им је дом. Карма је та која бића дели на подређена и надређена.|[[Сидарта Гаутама]]<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn135.html Cula kammavibhanga sutta], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>}}
 
Међутим, карма не значи [[предодређеност]], пошто је појединац слободан да дела у оквиру саме ситуације настале услед његове карме; његова карма не одређује његову реакцију на ситуацију.<ref name="Rečnik budizma">Karma, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref> Кармичке последице, и добре и лоше, производе ланац узрочности (''[[патића-самупада]]''), који људе задржава у току самсаре.<ref name="Будистички речник">Карма, Њанатилока, Будистички речник, Пешић и синови, Београд, 1996.</ref> Последице карме се могу искусити током [[живот]]а делатног субјекта, или у неком од [[препорађање|наредних живота]]. Међутим, према будистичком учењу о [[анатман]]у, не постоји трајно [[сопство]] или [[душа]] која наставља да живи. Након [[смрт]]и продужује да постоји само [[карактер]], па једино заиста бесмртно у човеку јесу његова дела.<ref name="Артемије"/> Постоје се само феномени који непрекидно функционишу, будући да су повезани ланцем узрока и последица.<ref name="Будистички речник"/> Човек се из овог тока може избавити путем спознаје, након чега тежи исцрпљиваљу карме, што води ослобођењу.
 
{{цитат3|Постоји тамна карма са тамним последицама, постоји сјајна карма са сјајним последицама, постоји тамна-и-сјајна карма са тамним-и-сјајним последицама и постоји карма која није ни тамна ни сјајна са ни-тамним-ни-сјајним последицама, која води до исцрпљивања карме.|[[Сидарта Гаутама]]<ref>[http://www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn057.html Kukkura vatika sutta], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>}}
 
== Извори ==
{{reflist|2}}
 
== Литература ==
* Чедомил Вељачић, ''Kamma and its Fruit'', Buddhist Publication Society, Kandy, Sri Lanka, 1975.
* Њанатилока, Будистички речник, Пешић и синови, Београд, 1996.
 
== Спољашње везе ==
{{Викицитат}}
* [http://www.budizam.net/Pages/Karma.htm О карми] (budizam.net)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Карма