Иван Јастребов — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 18:
|напомене =
}}
'''Иван Степанович Јастребов''' ({{јез-рус|Иван Степанович Ястребов}}; [[Громушка]], [[8. фебруар]] [[1839]] — [[Солун]], [[20. јануар]] [[1894]]) је био [[Русија|руски]] дипломата, историчар, [[Етнографија|етнограф]] и археолог; био је конзул у [[Скадар|Скадру]], [[Призрен]]у, [[Јањина|Јањини]] и [[Солун]]у. У Призрену је службовао у периоду 1870—761870—1876. и 1879—861879—1886. године.
Својом дипломатском активношћу штитио је Србе на Косову и Метохији, настојећи да спречи њихово исељавање и десрбизацију.
 
== Школовање ==
Линија 28 ⟶ 29:
== Конзул у Призрену ==
Вратио се у [[Призрен]], где је именован за рускога конзула 1. јула [[1879]].<ref name="МС"/> Јастребов је 1879. године дошао у Призрен. Краће време је био конзул у [[Јањина|Јањини]] од 6. септембра 1880. до 20. фебруара [[1881]]. године,када се вратио као руски конзул у Призрен и остао је у Призрену све до марта [[1886]]. године.<ref name="МС"/> Својом дипломатском активношћу штитио је Србе на Косову и Метохији, настојећи да спречи њихово исељавање и десрбизацију.<ref name="МС"/> Има заслуга за оснивање и опстанак Призренске богословије.<ref name="МС"/> Као руски конзул путовао је по угроженим местима на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] и био је сведок страдања српског народа, посебно за време активности [[Призренска лига|Призренске лиге]]. Поред тога спасавао је отете девојке, бранио [[Призренска богословија|Призренску богословију]] са револвером у руци, спашавао је људе пред руљом итд. Посредовао је између српске владе и Призренске богословије, па су преко њега ишли новац и књиге.<ref name="МС"/> У кризним временима и сам је богословији посуђивао новац и поклањао књиге.
Марта 1886. године Јастребов je премештен је из Призрена за генералног Рускогруског конзула у Солуну[[Солун]]у.
 
 
 
Марта 1886. године Јастребов je премештен из Призрена за генералног Руског конзула у Солуну.
 
==Радови и награде==
У његовим радовима има података из српске и македонске прошлости; доказивао је да су Македонски Словени у ствари Срби. У свим тим радовима налази се богата етнографска грађа. Радови: ''Подаци за историју српске цркве'', ''Обичаји и песме турских Срба'', ''Стара Србија и Албанија'' и др.
Његово дело ''Стара Србија и Албанија'' објављено је 1904. Поред тога објавио је и прву велику збирку српских народних песама са Косова и Метохије.
Од Србије je одликован је Орденом Таковског крста III реда, [[Орден Светог Саве|Орденом св. Саве]] II и I реда, Знаком Црвеног крста и Медаљом Друштва св. Саве. [[Црна Гора]] одликовала jeје Јастребова Орденом за независност Црне Горе II и I реда.
 
==Руски конзул==
Од Србије je одликован Орденом Таковског крста III реда, [[Орден Светог Саве|Орденом св. Саве]] II и I реда, Знаком Црвеног крста и Медаљом Друштва св. Саве. [[Црна Гора]] одликовала je Јастребова Орденом за независност Црне Горе II и I реда.
 
Ивану Степановичу Јастребову посвећен је роман „Руски конзул“ српског писца [[Вук Драшковић|Вука Драшковића]]. У роману су изнесене чињенице и подаци који се односе на живот и дело овог дипломате, који је у великој мери задужио српски народ.
== Референце ==