Атанасије Јунгић — разлика између измена

| година_рођења = [[1858]].

| година_смрти = [[1912]].

'''Атанасије Јунгић''' ([[12. март]] [[1858]]-[[24. мај]] [[1912]]) је био српски национални радник и учитељ.<ref name="МС"> http://www.maticasrpska.org.rs/biografije/biografije_sbr.pdf Матица српска Одабране биографије том 1</ref> Основао је прву српску црквену општину у Македонији.<ref name="МС"/> Турске власти му нису дале дозволу да оснује српску школу у Битољу[[Битољ]]у.

Рођен је [[12. мартамарт]]а 1858. у Бањалуци[[Бања Лука|Бања Луци]], где је завршио основну школу:. У Београду[[Београд]]у је завршио богословију, а похађао је и филозофију на Великој школи. Учествовао је у устанку у Босни, као и у [[Српско-турски ратови (1876—1878)|Српско-турским ратовима (1876—1878)]].<ref name="МС"/> Организовао је одлазак ученика богословије у Босну. Након Бањалучке афере [[1888]]. морао је да побегне из Босне у Србију. Од српских власти тражио је место учитеља.

[[Друштво Светога Саве]] послало га је да у Битољу[[Битољ]]у отвори српску школу [[1889]].<ref name="МС"/> Иако је био турски држављанин турске власти му нису одобриле отварање школе.<ref name="МС"/> Ипак почетком [[1890]]. заједно са Србима из Битоља основао је прву српску црквену општину у Македонији.<ref name="МС"/> Није се слагао са српским конзулом [[Димитрије Боди|Димитријем Бодијем]], који га је сматрао кривим, јер није основана школа. Са друге стране [[бугарска егзархија]] га је тужакала турским властима због српске пропаганде, па је [[1890]]. накратко био протеран из Битоља и одведен у [[Скопље]], али брзо су га пустили.

Отишао је 1890. у [[Цариград]], где је био у контакту са српским конзулом [[Стојан Новаковић|Стојаном Новаковићем]], који му је наредио да оде да буде учитељ у Косовском вилајету. Међутим на молбу становника Битоља српска влада се сложила да се врати 1891. у Битољ. Међутим ни тада није добио дозволу за отварање школе, а поткрај 1891. турске власти су га протерале у Босну. Отада је живео у Босни и Херцеговини, где је и умро у душевној болници. Био је пријатељ Григора Соколовића и наговорио га је да пређе са бугарске на српску страну.