|
[[СликаДатотека:Tiled roof in Dubrovnik-edit.jpg|мини|mini|250п|[[Кров]]ови из [[Дубровник]]а]]
[[СликаДатотека:Faience Plate Melograno.jpg|мини |mini|250п|Керамика у стилу фајанса]]
'''Керамика''' је назив за групу производа из глинених сировина. Основне сировине за керамику су каолин (бела и мекана врста земље), иловаче и глине који су пластички састојци док су као непластички састојци- кремен, кречњак, шамот и други материјали. Према хемијском саставу и топлоти керамичарски материјали се деле на опекарске, грнчарске, порозне, камените и порцеланске.
Назив керамика потиче од речи ''керамикос'', ''керамеус'' и ''керамос'' ([[грчки]]: κεραμικός) који је био општи назив за производе од глине и иловаче који се пластично стварају, суше и пеку у посебним пећима.
Постоји велики број метеријала према употреби и сврхама. По изгледу и употреби сва керамика се дели на на грубу керамику (за индустријску употребу и употребу у грађевинарству, као цреп, опеке, покривне плоче, подови изолатори итд.) и фину керамику (за електро материјале, материјале који се користе у здравству, грнчарске производе и производе за свакодневну употребу, украсни предмети и сл).
''Керамички материјали'' су сложена [[Хемија |хемијска једињења]] која садрже [[Метали|метале]] и [[Неорганска хемија|неорганске елемент]]е. ''Керамички материјали'' имају разноврсна механичка и физичка својстава. Граница између метала и керамике се најлакше дефинише помоћу температурног коефицијента електричне отпорности. Код ''керамичког материјала'' овај коефицијент има негативан предзнак док за метале има позитиван предзнак. Примена керамике варира од керамичких плочица, грнчарске робе, опеке, одводних цеви, посуђа, ватросталних материјала, магнета, електричних уређаја, влакана до абразивних материјала.
Керамички материјали настају под утицајем високе топлоте (печењем, топљењем).
== Особине ==
Због својих јонских и ковалентних веза, керамика је обично тврда, крта, има високу температуру топљења, ниску електричну и топлотне проводљивости, добру хемијску и топлотну стабилност и високу чврстоћу на притисак.
Керамике могу да буду једноставни монофазни материјали или сложени материјали. Најчешћи тип''монофазне керамике'' су [[Алуминијум оксид|алуминијумов]] и [[Магнезијум оксид|магнезијумов]] [[оксид]]. Сложени (вишеслојни) керамички материјали су ''кордиерит'' ([[магнезијум-алумосиликат]]), ''форстерит'' ([[магнезијум-силикат]]).
== Примена керамике ==
''Керамички материјали'' имају широку примену; од израде грађевинарских опека, црепова, санитарних уређаја, алата за сечење метала, ватросталних облога ложишта, ветробрана и стакала возила, свећица мотора, диелектрика кондензатора, сензора, магнетних меморија. И спејс шатлови имају топлотну изолацију од 25.000 лаких порозних керамичких плочица које јој штите алуминијумске оплате од прекомерног загрејавања при пролазу великим брзинама кроз [[Атмосфера|Земљину атмосферу]].
== Историјат и развој керамике ==
Развој керамике можемо пратити од [[Палеолит | палеолита]] и појаве најстаријих култура. Из палеолитских грнчарија развила се данашња савремена керамика.
Производња керамике која је данас у великој мери индустријска је једна од најстаријих људских делатности. Најстарији налази се могу датирати до [[Праисторија |млађег каменог доба]]. Прво су то били кошеви који су били облепљени са глином, а после целоглинени производи. Посуде које су произведене ручно били су не само за свакодневну употребу већ су служиле и у култне, религиозне сврхе (нпр. за похрањивање пепела умрлих). Пластични производи од глине и глинени идоли су најстарији докази религиозних представа људског рода. У праисторији је керамика била претежно лепљена из појасева и изнимно гњечена, а касније је била произведена на грнчарском точку који је значио знатни технолошки напредак у производњи керамике и грнчарије. Керамика је често била пре печења или после њега обрађивана или осликавана. У [[Археологија |археологији]] је једно од најзначајнијих видова познавања слојева култура, њених развојних односа, уметничких потреба као нпр. гајтанска керамика или чешљаста керамика представљају археолошке групе које се зову [[Праисторија |културе у праисторији]].<ref name="PSN">''Příruční slovník naučný, ČS Akadémia Vied, Praha 1963''</ref> У историјској епохи су познате керамике из 4000. године п. н. е. из [[Египатска уметност |староегипатске]] грнчарије која је украшена богатим осликавањем и глазурама у боји као и из предње [[Азија |Азије]] из архитектуре од [[опека]] и [[рељеф]]а од опека у боји па преко критско-микенске културе до [[Грчка |грчких]] ваза и [[Етрурска уметност |етрурских]] глинених саркофага, да би са распадом [[Римска уметност |римске империје]] нестала и керамика у Европи. Значајна је и [[Кина| кинеска]] керамика која је нарочити значај добила у време [[Кина |династије Минг]]. Такође се бележи и развој керамике код Индијанаца [[Јужна Америка |Јужне Америке]] која је добила на значају и достизала завидан ниво. У средњем веку се поново развија керамика и добија на значају нарочито у доба готике и производњи [[Готика |готских]] пехара. Са [[Исламска уметност |исламском културом]] се у Европу јавља интерес за фајанс и под иманом мајолика се жири у [[Италија |Италији]] у [[13. век]]у и из ње се раширује по [[Француска |Француској]], [[Швајцарска |Швајцарској]], [[Холандија |Низоземској]] и у [[16. век]]у у [[Немачка |Немачку]].<ref name="PSN" />Раширеност фајанса је постепено била потлачена кинеским порцеланом који је у Европу био довезен у [[15. век]]у, У тежњи да се имитира кинески порцелан је била имитација порцелана у [[Италија |Италији]] (медичијевски порцелан) у и [[Француска |Француској]] а касније и у [[Енглеска |Енглеској]] као меки порцелан који је био потиснут након проналазка тврдог порцелана од стране маисенског апотекара и алхемичара Јохана Фридриха Ботгера („Johann Friedrich Böttger“) који је први у Европи употребио каолин и [[1710.]] године је настала прва мануфактурна производња у Маисену („Meißen“) недалеко од [[Дрезден |Дрездена]] у Немачкој.<ref name="PSN" /> Постепено се ова производња раширила по целој [[Европа |Европи]].
[[СликаДатотека:CMCGleitlager.jpg|мини|mini|250п|Техничка керамика: клизни лежај]]
Данас познајемо следеће врсте керамике;
* [[Теракота | теракота]], је керамика од печене и неглазиране глине од које се израђују водоводне цеви, кровни покривачи и друго и има црвену боју.
* [[Фајанс | фајанс]], је „полупорцелан“, од фине глине које се пече при нижим температурама у пећи и има непровидну белу глазуру која је погодна за осликавање а име је добио по граду Фаенце који се налази у [[Италија |Италији]] и својим пореклом је из Оријента одакле је дошла преко [[Шпанија |Шпаније]].
* [[Мајолика | мајолика]], је полупорцелан од фине глине и овај назив носи јер се ширила преко Шпаније и [[Мајорка |Мајорке]] и у [[15. век]]у настали су раднје око града Фаенце, Урбина и Венеције и одатле се шири у Европу.
* [[Порцелан | Порцелан]].
Керамика бива традиционално подељена на:
* Грубу керамику, у коју спадају опекарски производи и
* Фину керамику, на коју се односе други керамичарски производи.
Висока
* физичка чврстоћа, али и кртост
* Изврсна отпорност на високе температуре и [[корозија | корозије]].
== Народна керамика на Балкану ==
Лончари, сељачке занатлије израђују све [[Грнчарија |лончарске производе]] који народу задовољавају све потребе за оваковом робом. Они ваде лончарску земљу на нарочитим местима и затим је гњече и месе и у неким крајевима је употребе без икаквих примеса а по некад јој додају лончарски камен. Земља се обрађује на лончарском точку („котуру“) који може да се покреће руком или ногом. Производи се израђују прстима (палац, средњи прст и кажипрст) и уз помоћ специјалних комадића коже као и дрвеног алата који сличи ножу. Производ се суши и после се пече у пећи. Постоји пећ са каналима за регулисање ватре које је савршенија и пећи које ове канале немају као удубљења у земљи и озиданим сводом и ватром која струји од једног отвора ка другом. Ова керамика се не оставља неишарана већ се боји и шара и онда се поново пече да се боја прими. Најпростије је прскање једном бојом најчешће црном помоћу кованог корене од папрати. За белу боју служи нарочита бела земља а остале се боје купују. Што је културнија средина употребљава се више глазуре.<ref name="EN">'' [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929.''</ref>
Највише се употребљава „славенска“ – валовита шара а употребљавају се и разне геометријске слике-различити кругови који су праћени витицама.<ref name="EN" />
Од врста и облика керамике могу се поменути, ћупови са поклопцима, посуде са грлом за течности- стуцке, рукатке, врчеви и чутуре затим пекве за печење хлеба и пецива, разне врста тањира посуде и за цвеће све до савремених форми шољица, пехара, сланика па и дечјих играчака- Керамика је према северозападувише глазирана и оцаљена и више ошарана док је према југу и истоку једноставнија.<ref name="EN" />
== Референце ==
{{извориreflist}}
== Литература ==
# -{Příruční slovník naučný, ČS Akadémia Vied, Praha 1963}-
# Истоимени чланак из хрватске Википедије
# [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929.
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Ceramic materials}}
* [http://ceramic-studio.net/keramika-info/ Информације о керамици, керамички студио Праг]
* [http://www.azom.com/details.asp?ArticleID=2123 -{Advanced Ceramics}-] {{ен}}
[[Категорија:Уметност]]
| 