Краљевина Сицилија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 44 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q188586 (translate me) |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[
'''Краљевство Сицилија''' је краљевство које су 1130. године основали [[Нормани]]. У почетку није обухватало само [[острво]] [[Сицилија|Сицилију]], него и југ [[Италија|Италије]].
Ред 9:
[[Нормани]] су дошли у јужну Италију током 11. века. Јужна Италија је тада углавном припадала [[Византија|Византији]]. Постојали су и аутономни ломбардски градови државе у [[Кампанија|Кампанији]]. Нормани под вођством [[Роберт Гвискар|Роберта Гвискара]] и његова брата Руђера I Сицилијанског контролишу већи део [[Апулија|Апулије]] и [[Калабрија|Калабрије]] до [[1059]], а [[1061]]. започињу инвазију Сицилије и тридесетогодишњу борбу са [[Сарацени]]ма за Сицилију. Заузели су [[1072]]. [[Палермо]], а тиме и већину Сицилије. Задње сараценско упориште је пало [[1091]]. године.
[[
Током власти [[Руђер II Сицилијански|Руђера II Сицилијанског]] Сицилија постаје [[1130]]. краљевина Сицилија. Обухватала је Сицилију и југ Италије. [[Руђер II Сицилијански]] владао је до [[1154]]. моћним краљевством, које је обухватало поред Сицилије и југа Италије и острво [[Малта|Малту]] и разне обалне територије северне Африке. Краљевина Сицилија је постала једна од најбогатијих држава Европе, а према историчару Џону Јулиусу Норвичу, Палермо је био богатији од Енглеске тога доба. Нормански краљеви су се ослањали на локалну сараценско и грчко становништво при администрацији и владању краљевством. Арапски и грчки су били језици администрације, а нормански француски је био језик краљевског двора.
Нормани су с друге стране били значајни због промена језика, религије и становништва. Већ Руђеро I охрабрује усељавање из јужне Италије и Кампаније.
[[Вилијам II Сицилијански]] је владао од [[1166]]. до [[1189]]. Током његове власти гради се катедрала у Монреалу, која је најбољи преживели пример сицилијанско-норманске архитектуре. Оженио се Јованом Енглеском, која је била ћерка [[Хенрик II|Хенрика II]] и сестра [[Ричард Лављег Срца|Ричарда Лављег Срца]]. Када је Вилијам II Сицилијански умро [[1189]], то је означавало крај династије Отвил. Наследник је требала бити [[Констанца Сицилијанска]], која је била удана за Светог римског цара [[Хенрик VI, цар Светог римског царства|Хенрика VI]] из династије [[Хоенштауфен]], што је значило да заправо круна припада њему. Локално племство се није слагало с тим, па бирају [[Танкред I Сицилијански|Танкреда I Сицилијанског]], незаконитог сина краља Руђера II.
Ред 19:
== Власт Хоенштауфоваца ==
[[
[[Хенрик VI, цар Светог римског царства|Хенрик VI]] није одмах успео да освоји краљевство Сицилију. Опседао је [[1191]]. [[Напуљ]], али морао је дигнути опсаду, када му је војска била погођена епидемијом. Хенрик VI је добио [[1194]]. огроман новац од откупа [[Ричард Лавље Срце|Ричарда Лављег Срца]]. С тим новцем је створио јаку војску, која је освојила Сицилију [[1195]]. године. [[Хенрик VI, цар Светог римског царства|Хенрик VI]] је умро већ [[1197]]. године.
Ред 29:
== Анжувинци, побуна против њих и арагонски период ==
[[
Уз помоћ папе [[Карло I Анжувинац
Становништво Сицилије је било огорчено владавином Француза, што доводи до побуне [[1282]], зване [[Сицилијанска вечерња]]. Побуна је била успешна и нови краљ Сицилије постаје [[Педро III од Арагона]]. Међутим том победом краљевство је подељено на два дела. Јужни део Италије остаје у рукама [[Анжувинци|Анжувинаца]] и отада се назива [[Напуљско краљевство]], а острво Сицилија остаје краљевина Сицилија. Уследио је [[Рат сицилијанске вечерње]], који је окончан [[1302]]. миром у Калтабелоти.
Ред 38:
== Види још ==
* [[Владари Сицилије и Напуља]]
* [[Владари Арагона]]
| |||