Википедија

Криптографија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Bot: Migrating 67 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q8789 (translate me)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м разне исправке; козметичке измене
Ред 6:
 
[[Криптоанализа]] је наука која се бави разбијањем шифри, односно откривањем садржаја отвореног
текста на основу шифрата, а без познавања кључа. У ширем смислу, криптоанализа обухвата и
проучавање слабости криптографских елемената, као што су, на пример, хеш функције или [[протоколи аутентификације]]. Различите технике криптоанализе називају се напади.
 
== Историјат криптографије ==
[[СликаДатотека:Enigma_Verkehrshaus_Luzern.jpg|мини|Енигма у саобраћајном музеју у Луцерну, Швајцарска]]
Када је писмо постало средство комуникације, појавила се потреба да се нека писма сачувају од туђих погледа. Тада је и криптографија угледала светлост дана. Од самог почетка, [[енкрипција]] података користила се првенствено у војне сврхе. Један од првих великих војсковођа који је користио шифроване поруке био је [[Јулије Цезар]]. Наиме, када је [[Цезар]] слао поруке својим војсковођама, он је те поруке шифровао тако што су сав или поједина слова у тексту била померана за три, четри или више места у абецеди. Такву поруку могли су да дешифрују само они који су познавали '''''помери за''''' правило. Позната [[Цезар]]ова изјава приликом преласка [[Рубикон]]а у шифрираном дописивању гласила би: '''''-{fqkf ofhzf kyz}-'''''. Помицањем сваког слова за шест места у абецеди лако се може прочитати прави смисао поруке: '''''-{Alea iacta est}-''''' (коцка је бачена) .
Прву познату расправу о криптографији написао на 25 страница италијански архитекта [[Леоне Батиста Алберти]] [[1467]]. године. Он је такође творац такозваног шифарског круга и неких других решења двоструког прикривања текста која су у XIX веку прихватили и усавршавали немачки, енглески и француски шифрантски бирои.
Ред 21:
После [[Други светски рат|Другог светског рата]] и појавом првих [[рачунар]]а отворила су се нова врата криптографији. [[Рачунар]]и су временом постајали све бржи и бржи, радећи и по неколико стотина, а касније и милиона операција у секунди. Новом брзином рада је омогућено пробијање шифри за све мање времена. Упоредо с тим, радило се и на измишљању нових, сигурнијих и компликованијих [[алгоритам]]а за шифровање.
 
== Шта Криптографија мора да обезбеди ==
 
Криптографија мора да обезбеди следеће:
# Интегритет или веродостојност информација које се шифрују (енгл. '''-{Data integrity}-''') се брине о томе да не дође до неовлашћене промене [[информација]], као што су мењање информације, брисање информације и замена информације. Да би се осигурала веродостојност, мора постојати начин провјере да ли је информација промењена од стране неовлашћене особе.▼
# Тајност (енгл. '''-{Confidentiality}-''') информација осигурава да је садржај информације доступан само овлашћеним особама односно само оним који поседују кључ. Постоје бројни начини заштите тајности, почев од физичке заштите до математичких алгоритама који скривају податке.▼
# Провера идентитета (енгл. '''-{Autentification}-''') корисници који почињу комуникацију се требају прво представити један другоме па тек онда почињу са разменом информација.▼
# Немогућност избјегавања одговорности (енгл: '''-{Non-repudiation}-''') је врло важна ставка, поготово у новије време када се велики део новчаних трансакција обавља путем интернета.▼
 
== Симетрична криптографија ==▼
▲#Интегритет или веродостојност информација које се шифрују (енгл. '''-{Data integrity}-''') се брине о томе да не дође до неовлашћене промене [[информација]], као што су мењање информације, брисање информације и замена информације. Да би се осигурала веродостојност, мора постојати начин провјере да ли је информација промењена од стране неовлашћене особе.
▲#Тајност (енгл. '''-{Confidentiality}-''') информација осигурава да је садржај информације доступан само овлашћеним особама односно само оним који поседују кључ. Постоје бројни начини заштите тајности, почев од физичке заштите до математичких алгоритама који скривају податке.
▲#Провера идентитета (енгл. '''-{Autentification}-''') корисници који почињу комуникацију се требају прво представити један другоме па тек онда почињу са разменом информација.
▲#Немогућност избјегавања одговорности (енгл: '''-{Non-repudiation}-''') је врло важна ставка, поготово у новије време када се велики део новчаних трансакција обавља путем интернета.
 
▲==Симетрична криптографија==
 
Као што смо рекли, код симетричне енкрипције користе се исти кључ и за шифровање и за дешифровање. Баш због тога је разноврсност, а самим тим и сигурност алгоритама овакве енкрипције је велика. Битан фактор је и брзина - симетрична енкрипција је веома брза. Поред свих предности које има на пољу сигурности и брзине алгоритма, постоји и један велики недостатак. Како пренети тајни кључ? Проблем је у томе, што ако се тајни кључ пресретне, порука се може прочитати. Зато се овај тип енкрипције најчешће користи приликом заштите података које не делимо са другима (шифру знате само ви и њу није потребно слати другоме).
 
[[Клод Шенон]] је дефинисао услове савршене тајности, полазећи од следећих основних претпоставки:
# Тајни кључ се користи само једном.▼
 
# Криптоаналитичар има приступ само криптограму.▼
▲#Тајни кључ се користи само једном.
▲#Криптоаналитичар има приступ само криптограму.
 
Шифарски систем испуњава услове савршене тајности ако је отворени текст X статистички независан од [[криптограм]]а -{Y}-, што се може математички изразити на следећи начин:
Линија 43 ⟶ 41:
<math> P(X=x|Y=y) = P(X=x)</math>
 
за све могуће отворене текстове <math>x=(x_1,x_2,...x_m)</math> и све могуће криптограме <math>y=(y_1,y_2,...y_n)</math> ; другим речима, вероватноћа да случајна променљива -{X}- има вредност -{x}- једнака је са или без познавања вредности случајне променљиве -{Y}-. Због тога криптоаналитичар не може боље проценити вредност -{X}- познавајући вредност -{Y}- од процене без њеног познавања, независно од расположивог времена и рачунарских ресурса којима располаже.
Користећи појам [[ентропија|ентропије]] из теорије [[информација]], Шенон је одредио минималну величину кључа потребну да би били испуњени услови савршене тајности. дужина кључа К мора бити најмање једнака дужини отвореног текста М:
 
-{K ≥ M}-
 
=== Секвенцијални шифарски системи ===
 
Као најосновнијим симетричним алгоритмима, довољно је само рећи да се они заснивају на својству логичке операције -{xor}- ({{јез-енгл|e'''x'''clusive '''or'''}} — ''ексклузивно или'') за коју вази:
Линија 61 ⟶ 59:
Блок шифром се називају они алгоритми код којих се оригинална порука шифрује по групама (блоковима) од два и више елемената. Најпознатији [[алгоритам|алгоритми]] блок шифара су: -{[[LUCIFER]]}-, -{[[DES]]}-, -{[[FEAL]]}-, -{[[IDEA]]}-, -{[[RC5]]}-, -{[[SKIPJACK]]}-, -{[[BLOWFISH]]}-, -{[[TWOFISH]]}-, -{[[AES (криптографија)|AES]]}- (-{[[RIJNDAEL]]}-) и други.
 
== Асиметрична криптографија ==
 
За разлику од [[симетрична криптографија|симетричне криптографије]], [[Асиметрична криптографија|асиметрична]] користи два кључа — јавни и приватни. Принцип је следећи: у исто време се праве приватни и одговарајући јавни кључ. Јавни кључ се даје особама које шаљу шифроване податке. Помоћу њега те особе шифрују поруку коју желе да пошаљу. Када прималац добије шифрат, дешифрује га помоћу свог приватног кључа. На тај начин сваки прималац има свој приватни кључ а јавни се може дати било коме, пошто се он користи само за шифровање, а не и дешифровање.
Линија 69 ⟶ 67:
 
== Функција за сажимање – хеш функција ==
Горе наведени алгоритми шифровања не штите интегритет односно веродостојност поруке која је шифрована. Ово је врло важно из разлога јер је могуће да је кључ проваљен и да нам нападач шаље лажне поруке, али и могућности да је дошло до грешке приликом шифровања, тако да примљена порука није идентична оригиналном документу. Из тог разлога креиране су [[криптографска функција за сажимање|функције за сажимање]] или хеш (могу се сусрести и под именима енгл. '''-{one-way, hash function, message digest, fingerprint}-''') алгоритми. Најпознатији и најкоришћенији хеш алгоритми су -{[[SHA-1]]}-, -{[[MD5]]}-, -{[[MDC-2]]}-, -{[[RIPEMD-160]]}- итд. Хеш алгоритми се сврставају у криптографске алгоритме без кључа.
 
== Дигитални потписи ==
Линија 76 ⟶ 74:
== Савремене технологије заштите података ==
Сигурносни протоколи базирани на криптографији:
* -{[[SSL]]}- (-{Secure Socket Layer}-),
* -{[[TLS]]}- (-{Transport Layer Security}-),
* -{[[VPN]]}- (-{Virtual Private Network}-),
* -{[[KERBEROS]]}-,
* -{[[SESAME]]}-,
* -{[[PGP]]}- (-{Pretty Good Privacy}-)
 
== Будућност криптографије ==
Линија 88 ⟶ 86:
 
== Литература ==
* Ilija Marinković, ''Enigma do pobjede'' Fokusova Biblioteka,Zagreb, 1977.
 
== Види још ==
* [[Шифра]]
* [[Борис Хагелин]]
* [[Квантна криптографија]]
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Криптографија”