Курдски језици — разлика између измена

|пор5=Северозападиоирански

|писмо=[[персијско писмо]] ([[курдско писмо|курдско]]) у Ираку и Ирану, [[латиница]] у Турско, Сирији и Јерменији

|мањински={{застава|Јерменија}}

|регулише=

'''Курдски језик''' (курдски: -{''kurdî''}-, کردی) је део шире породице [[Ирански језици|иранских језика]] из [[Индоевропски језици|индоевропске језичке породице]]. Курдским језиком говори данас између 25 и 30 милиона људи, већином на територији насељеном [[Курди]]ма у [[Ирак]]у, [[Турска|Турској]], [[Сирија|Сирији]], [[Иран]]у као и курдској дијаспори широм света.

 

Курдски језик припада северозападној групи иранских језика. Најсроднији језици курдском су језик Белучистана и језици југозападне групе иранске породице.

 

Нема много поузданих података о курдском језку пре периода [[Арапи|арапских освајња]]. Тек од 15-16. века познати су први песници који пишу на свом матерњем курдском језику:[[Али Харири]], [[Ахмед Хани]], [[Мелаје Џазири]], [[Факи Тајран]] и други.

Кроз дуг период борбе курдског народа за слободу и аутономију текла је и борба за признање језика.

 

 

Данас курдски језик има званично признат статус једино у [[Ирак|Ираку]], док у осталим државама где се говори у знатном броју нема тај статус или је чак забрањен.

Укупан број људи којима је курдски матерњи језик тешко је проценити: процене се крећу од 25 до 30 милиона. Највећи број њих живи у [[Турска|Турској]] (11-15 мил), [[Ирак]]у (5-7 мил), [[Иран]]у (6-8 мил) и [[Сирија|Сирији]] (око 2 мил).

 

 

Постоје три важнија дијалекта курдског језика:

3. Јужни дијалекат, главни представници су говори [[Фејли]] и [[Калхори]]

 

Заступљен је углавном у [[Турска|Турској]] и [[Сирија|Сирији]], процена је да око 12-17 милиона људи говори овим дијалектом. За писање углавном користе модификовану верзију турског латиничног писма.

 

 

[[Сорани]] дијалекат је заступљен у источном [[Ирак]]у и западном [[Иран]]у. Број Курда који говори [[Сорани]] дијалектом је између 10 до 12 милиона. Као алфабет ирански и ирачки [[Курди]] углавном користе модификовани персијски алфабет.

 

 

Јужни дијалекат курдског језика углавно је заступљен у јужним и средњим деловима Ирака и Ирана и састоји се од већег броја поддиајлеката од којих су најпознатији [[Фајли]] и [[Калхори]].

 

Због географске распрострањености у разним државама и културама курдски језик данас има чак три алфабета: персоарапски, латиницу и ћирилицу. Персоарапски алфабет се користи још од средњег века под утицајем сродног персијског језика. [[Латиница|Латинично писмо]] је у употребу у Турској, сродно турском латничном писму са неким додатним словима. [[Ћирилица]] је коришћена у Совјетском Савезу за припаднике Курда који су живели углавном у [[Јерменија|Јерменији]].

Поред тога у новије време има и покушаја да се створи јединстван алфабет за све Курде-основа му је латинично писмо.

 

 

Курдски језик има следеће самогласнике:

| colspan="2" |

|}

 

{| class="wikitable"

|{{IPA|h}}

|-align=center

|

|

|

|-align=center

|

|{{IPA|ʋ}}

 

 

 

 

== Спољашње везе ==

 

[[Категорија:Ирански језици]]