Курска превлака — разлика између измена

м
разне исправке; козметичке измене
м (Бот: Селим 41 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q5595)
м (разне исправке; козметичке измене)
{{УНЕСКО кутијица
| WHS = Куронијска превлака
| Image = [[СликаДатотека:Pilkosios kopos1.jpg|300п|Дине поред града Неринге]]
| State Party = {{застава|Русија}} <br /> {{ЛИТ}}
| Type = културна
 
== Географија ==
[[СликаДатотека:Curonian Spit and Lagoon.png|мини|лево|200п|Курска превлака и Курски залив]]
Курска превлака се протеже од [[Самбијско полуострво|Самбијског полуострва]] на југу до града [[Клаипеда|Клаипеде]], од којег је најсјевернија тачка превлаке одовјена [[мореуз]]ом. Сјеверних 52 -{km}- припада [[Литванија|Литванији]], док се остатак налази у [[Калињинградска област|Калињинградској области]] која припада [[Русија|Русији]]. Ширина превлаке варира — од 400 -{m}- у Русији у близини села Лесноја, до 3.800 -{m}- сјеверно од [[Нида|Ниде]] у Литванији. Формирана је прије 5.000 година. На Курској превлаци се налазе највеће покретне пјешчане [[дина (рељеф)|дине]] у [[Европа|Европи]]. Просјечне висина дина износи 35 -{m}-, а поједине досежу висину и од 60 -{m}-.
 
Од [[2000]]. године Курска превлака је на [[УНЕСКО]]-вом [[Светска баштина|попису свјетске баштине]]. Иако је превлака примјер нетакнуте природе, њен јединствени [[екосистем]] је ради утјецаја човјека угрожен.
 
Планови руске нафтне копманије [[Лукоил]] да у мору испред превлаке вади [[Нафта|нафту]] су у раздобљу од [[2002]]. до [[2005]]. године довели до еколошких просвједа у Калињинградској области и Литванији.<ref>[http://www.ecodefense.ru/pubs_reports_lukoil_eng_3.html Экозащита!<!--], BotПриступљено generated10. title4. -->]2013.</ref><ref>http://www.zalieji.lt/temos/Lukoil</ref> Захтјеви руских и литванских еколога нису наишли на потпору руских власти, па је [[2005]]. године започело вађење нафте. Осим нафтног поља, велику опасност за околиш представља и растући туризам, који уништава природну основу, а која је покретач његовог развоја.
 
Важна је улога [[Стабло|стабала]] која спрјечавају [[Ерозија|ерозију тла]] и смањују јачину [[олуја]], те су услијед тога и љетњи шумски [[пожар]]и опаснији по природни околиш.
 
== Референце ==
{{извориreflist}}
 
== Сполајшње везе ==
1.572.075

измена