Књига проповједникова — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 4:
== Назив ==
Назив је дошао преко [[Вулгата|Вулгате]] од грчког назива εκκλεσιαστες (Ekklesiastes) како се ова књига називала у [[Септуагинта|
== Ауторство ==
[[Датотека:Ecclesiastes.png|220px|thumb|Илустрација „сина Давидова и краља у Јерусалиму“ [[Густав Дор|Густава Дора]].]]
На самом почетку ауторство се приписује [[Соломон]]у ( [[
Претпоставља се да је књига настала у другој половини III вијека прије хришћанске ере.
Ред 17:
Унутрашња некохерентност дјела отежава његову подијелу на посебне цјелине и израду плана текста. Вилфрид Харингтон је предложио следећу подјелу:
* Увод, 1, 1-3
* Први дио
** Пролог: Досада 1, 4-4, 11
** Четири облика разочарања:
# Соломонов живот 1, 12-2, 26▼
# Смртност 3▼
▲#Соломонов живот 1, 12-2, 26
▲#Смртност 3
# Појединац у друштву 4, 1-5, 8
# Новац 5, 9-6, 12
* Други дио
** Пролог: Смијех 7, 1-7
** Четири облика разочарања:
# Санкције 7, 8-8, 15▼
# Љубав 8, 16-9, 10▼
# Случај 9, 11-11, 6▼
# Доб▼
* Епилог 12, 9-14▼
▲#Санкције 7, 8-8, 15
▲#Љубав 8, 16-9, 10
▲#Случај 9, 11-11, 6
▲#Доб
▲*Епилог 12, 9-14
Размишљања Проповједника о испразности земаљских ужитака представљају посљедњу етапу у оспоравању традиционалног учења о земаљској награди за праведнике. Књига проповједникова у том смислу слиједи за [[Књига о Јову
▲Размишљања Проповједника о испразности земаљских ужитака представљају посљедњу етапу у оспоравању традиционалног учења о земаљској награди за праведнике. Књига проповједникова у том смислу слиједи за [[Књига о Јову |Књигом о Јову]] и представља даљи развој библијске мисли. Традиционалном учењу супротстављао се живот. Било је потребно пронаћи рјешење које сам живот неће моћи да оспори. Проповједник доводи у сумњу устаљено мишљење да праведник мора да буде срећан. Праведан човек може имати све, па да опет не буде задовољан. Са тог аспекта представља другу страну слике која је дата у Књизи о Јову (човек може да страда без кривице). Проповедник се супротставља мишљењу по којем је смисао људског живота у достизању и остварењу земаљске среће. Тврдећи да су земаљска радост и срећа испразни, усмерава ученике према оностраном, које слиједи после божанског суда.
== Литература ==
* Свето Писмо, Старог и Новог завјета; Ђ.Даничић, Вук Стеф. Караџић; Југословенско библијско друштво; Београд
* Wilfrid Harrington, Uvod u Stari Zavjet, Zagreb, 1987
== Спољашње везе ==
* [http://www.hac-beograd.org/svetopismo/biblija.php?K=21&G=1 Књига проповедникова]
{{Други пројекти
| commons = Book of Ecclesiastes
|