Википедија:Расположиви преводиоци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 7:
Такође можете погледати и [[:Категорија:Језичке кутијице|категорију]] у којој су разврстани уредници Википедије на српском по језицима.
== Обичаји ==
У Србији многи обичаји су били у вези са првим јајетом, „чуваркућом“. Деци су такође тим јајетом мазали образе, како би им они били такође црвени, јер су румени образ и значили здравље. На Косово|Косову ово јаје су називали „страшник“ јер се употребљавало као лек против страха. У неким крајевима су децу умивали водом у коју би ставили једно црвено јаје, шећер и цвет, вртике. То би се радило да би дете било здраво, слатко, односно благе нарави. Такође би се детету то јаје стављало под јастук у току ноћи, а ујутру би то јаје носило у цркву и потом то јаје прво појело. Црвено јаје би иначе сви чланови породице увек прво јели, опет како би се заштитили од болести. Заштитна својства су имали и вода у којој су се јаја кувала, па и љуске. Због тога у неким крајевима постоји обичај да се љуске иситне и умесе са пшеничним брашном и тако залепе за горњи део кућног прага како би се отерало свако зло.
Обичај код свих хришћана је даривање јаја. При томе се водило рачуна да сваки укућанин и гост добије јаје са одређеном симболиком; младићи и девојке би добијали јаје с венац како би пронашли животног сапутника.
У неким крајевима се спрема и обредни хлеб на који се ставе јаја. Он је намењен како деци, тако и свима који уђу у кућу да честитају празник.
У Србији постоји веровање да је најтврђе јаје „проносак“, односно оно кога кокошка прво снесе. Дешавало се да такво јаје деца обесе изнад ватре, тако да му врх буде на доле.
== Немачки језик ==
|