Лудвиг ван Бетовен — разлика између измена

м
разне исправке; козметичке измене
м (Је заштитио „Лудвиг ван Бетовен“: Учестали вандализми ([Уређивање=аутоматски потврђени] (истиче у 17:04, 8. мај 2013.) )
м (разне исправке; козметичке измене)
| место_смрти = [[Беч]]
| држава_смрти = [[Аустријско царство]]
| дела = ''[[Ода радости]]''<br />''[[За Елизу]]''<br />''[[Клавирска соната бр. 14 (Бетовен)|''Месечева'' соната]]''<br />''[[Симфонија бр. 5 (Бетовен)|V симфонија]]''
| период=[[класицизам]]<br />[[романтизам|рани романтизам]]
| утицај=
| сарадници=[[Јозеф Хајдн]]<br />[[Антонио Салијери]]
| награде=
}}
Бетовенова пијанистичка техника биле је револуционарна за оно доба. Красила ју је невероватна снага у брзим и снажним музичким токовима, а изразита мелодиозност у лаганим и распеваним. Била је то права ''детонација експлозива'' према пијанистичкој техници старог кова која је красила Бетовенове претходнике, која је упоређивана са баратањем луком и стрелом.{{чињеница|date=09. 2009.}} Када би дириговао оркестром, Бетовен би се високо уздизао, снажно усправљао код силовитих и брзих звучних покрета, а готово сагињао под пулт код умерених, спорих и распеваних. Уопште узев, као [[Интерпретатор (музика)|интерпретатор]] био је немиран, плаховит, емотиван, али и веома изражајан, па чак и савршен.
 
Како је глувоћа постајала израженија, он је то све теже подносио, затварао се у себе, избегавао људе, са својим пријатељима комуницирао преко свешчица, које су касније штампане и продаване. Последњих девет година свог живота, када је глувоћа постала дефинитивна, повукао се у свој властити свет тишине, у коме ствара своја највећа ремек дела: Мису Солемнис, ''Хамерклавир'' сонату, [[Симфонија бр. 9 (Бетовен)| 9. Симфонију]] и последње Гудачке квартете. Оно што је мање познато и углавном се из одређеног обзира не наводи у званичним изворима, јесте могућност да је Бетовен своју глувоћу, па тако и полагану и прерану смрт, добио захваљујући претераном конзумирању алкохола.<ref>{{Cite book|last=Cooper |first=Barry |title=Beethoven |year=2008|publisher=Oxford University Press |id=ISBN 9780195313314978-0-19-531331-4}}</ref>
 
=== Занимљивости ===
Бетовенова прва љубав је била плавуша Жанет д'Хонтар (1770).<ref name="Бетовенова тајна љубав у Срему">{{cite web |url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=62065 |title=Бетовенова тајна љубав у Срему |author= |authorlink= |coauthors= |date=23. 5. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=23. 5. 2012. }}</ref> Након што се Жанет удала за племића и гардијског капетана Карла фон Грета и преселила у дворац Шлос у сремском селу [[Голубинци]], Бетовен је пао у очајање.<ref name="Бетовенова тајна љубав у Срему"></ref> Бетовенов музеј у Бону чува љубавну преписку између љубавника међу којима се налази и Жанетино писмо Бетовену са детаљним нацртом пута до Голубинаца и изгледом дворца Шлос, а на основу кога се претпоставља да је Бетовен бар једном долазио у посету.<ref name="Бетовенова тајна љубав у Срему"></ref>
 
=== Музичко дело ===
9 Соната за виолину и клавир.
 
5 Соната за виолончело и опус 50. и [[Koncert za violinu i orkestar (Betoven)| Концерт за виолину и оркестар]], опус 61
 
Вокални циклуси: најпознатији су песма ''Аделаида'', опус 4. и циклус ''Удаљеној драгој'', [[опус]] 96
==== Симфоније ====
[[Симфонијска музика Лудвига ван Бетовена]], уводни преглед Бетовеновог симфонијског стваралаштва:
 
# [[Симфонија Бр. 1 (Бетовен)|I симфонија]]
# [[Симфонија Бр. 2 (Бетовен)|II симфонија]]
|МЕСТО СМРТИ=[[Беч]], [[Аустрија]]
}}
 
{{Link FA|fi}}
{{Link FA|eo}}
{{Link FA|zh}}
 
{{DEFAULTSORT:Бетовен, Лудвиг ван}}
[[Категорија:Немачки композитори]]
 
{{Link FA|it}}
{{Link FA|ceb}}
{{Link FA|eo}}
{{Link FA|es}}
{{Link FA|fi}}
{{Link FA|it}}
{{Link FA|zh}}
{{Link GA|eo}}
{{Link GA|fi}}
{{Link GA|pl}}
{{Link GA|simple}}
{{Link GA|eo}}
1.572.075

измена