Лудвиг ван Бетовен — разлика између измена

| дела = ''[[Ода радости]]''<br />''[[За Елизу]]''<br />''[[Клавирска соната бр. 14 (Бетовен)|''Месечева'' соната]]''<br />''[[Симфонија бр. 5 (Бетовен)|V симфонија]]''

| период=[[класицизам]]<br />[[романтизам|рани романтизам]]

| сарадници=[[Јозеф Хајдн]]<br />[[Антонио Салијери]]

Како је глувоћа постајала израженија, он је то све теже подносио, затварао се у себе, избегавао људе, са својим пријатељима комуницирао преко свешчица, које су касније штампане и продаване. Последњих девет година свог живота, када је глувоћа постала дефинитивна, повукао се у свој властити свет тишине, у коме ствара своја највећа ремек дела: Мису Солемнис, ''Хамерклавир'' сонату, [[Симфонија бр. 9 (Бетовен)| 9. Симфонију]] и последње Гудачке квартете. Оно што је мање познато и углавном се из одређеног обзира не наводи у званичним изворима, јесте могућност да је Бетовен своју глувоћу, па тако и полагану и прерану смрт, добио захваљујући претераном конзумирању алкохола.<ref>{{Cite book|last=Cooper |first=Barry |title=Beethoven |year=2008|publisher=Oxford University Press |id=ISBN 9780195313314978-0-19-531331-4}}</ref>

Бетовенова прва љубав је била плавуша Жанет д'Хонтар (1770).<ref name="Бетовенова тајна љубав у Срему">{{cite web |url=http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=62065 |title=Бетовенова тајна љубав у Срему |author= |authorlink= |coauthors= |date=23. 5. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=23. 5. 2012. }}</ref> Након што се Жанет удала за племића и гардијског капетана Карла фон Грета и преселила у дворац Шлос у сремском селу [[Голубинци]], Бетовен је пао у очајање.<ref name="Бетовенова тајна љубав у Срему"></ref> Бетовенов музеј у Бону чува љубавну преписку између љубавника међу којима се налази и Жанетино писмо Бетовену са детаљним нацртом пута до Голубинаца и изгледом дворца Шлос, а на основу кога се претпоставља да је Бетовен бар једном долазио у посету.<ref name="Бетовенова тајна љубав у Срему"></ref>

5 Соната за виолончело и опус 50. и [[Koncert za violinu i orkestar (Betoven)| Концерт за виолину и оркестар]], опус 61