Мангрове — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 61 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q19756
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке
Ред 4:
 
== Биологија ==
Велика разноврсност биљних врста се може пронаћи у станишту мангрова, али од признатих 110 врста, само 54 врста у 20 родова из 16 породица чини праве мангрове, тј врсте које се могу пронађи само у природном станишту мангрова и ретко другде.<ref name="Hogarth"> Hogarth, Peter J. (1999). ''The Biology of Mangroves'' Oxford University Press, Oxford. </ref> [[Конвергента еволуција]] је учинила да многе врсте ових биљака имају слична решења за проблеме различитог [[салинитет]]а, величине [[плима и осека|плиме]], анаеробна земљиште и интензивно осунчавање које долази од чињенице да оне живе у тропским областима. Биодиверзитет је углавном низак у мангровама – више од 20 врсти је ретко.<ref name="Mathias">[http://www.botgard.ucla.edu/html/botanytextbooks/worldvegetation/marinewetlands/mangal/index.html Mangal (Mangrove). ''World Vegetation''. Mildred E. Mathias Botanical Garden, University of California at Los Angeles], Приступљено 12. 4. 2013.</ref> Ово се посебно односи на области са већим географским ширинама и у обе Америке. Највећи биодиверзитет се може наћи у шумама [[Нова Гвинеја|Нове Гвинеје]], [[Индонезија|Индонезије]] и [[Малезија|Малезије]].
 
=== Прилагођавање малим количинама кисеоника ===
Ред 24:
== Распрострањеност ==
[[Датотека:World map mangrove distribution.png|мини|310п|подручја са мангровама]]
Због осетљивости на температуре субполарне климе, мангрове су у континенталном делу САД ограничене на обални део полуострва Флорида и изолована подручја<ref>[http://www.nwrc.usgs.gov/climate/fs95_97.pdf "Modeling Hurricane Effects on Mangrove Ecosystems" U.S. Geological Survey, USGS FS-095-97, June 1997], Приступљено 12. 4. 2013.</ref> на јужној обали залива [[Луизијана|Луизијане]]<ref>{{cite web |url=http://www.wlf.state.la.us/pdfs/experience/Coastal%20Mangrove-Marsh%20Shrubland.pdf |work=Conservation Habitats & Species Assessments |title=Coastal Mangrove-Marsh Shrubland |publisher=Louisiana Department of Wildlife & Fisheries |month=December |year=2005 |format=[[Portable Document Format|PDF]]}}</ref> и на југу [[Тексас]]а<ref>{{cite journal |first=Chenghai |last=Yang |coauthors=Everitt, James; Fletcher, Reginald; Jensen, Ryan;Mausel, Paul |date=15. 03. 2008. |title=Mapping Black Mangrove Along the South Texas Gulf Coast Using AISA+ Hyperspectral Imagery |journal=Biennial Workshop on Aerial Photography, Videography, and High Resolution Digital Imagery for Resource Assessment Proceedings |publisher=American Society for Photogrammetry and Remote Sensing |url=http://www.ars.usda.gov/research/publications/publications.htm?seq_no_115=213366}}</ref>.
У [[Северна Америка|Северној Америци]] [[мочвара|мочваре]] се на [[Флорида|Флориди]] протежу јужно од [[језеро|језера]] [[Окичоби]] и заузимају више од 28.000 -{km²}- површине. Јужни део ових мочвара претворен је у [[национални парк]]. У тим подручјима вода се излива из језера у [[Мексички залив]]. То је део са плитком водом који настањују [[шаш]], [[шевар|рогоз]] и [[трава]] уопште. Трава прилично покрива површину и тек местимично могу да се виде водене површине без њих, а има и дрвећа које као да израња из воде. Уз саму морску обалу је практично непроходан појас мангрове. То су црвене, црне и беле мангрове. Дубљи јарци су целе године под водом.<ref name="атлас">Група аутора. ''„Велики атлас животиња“''. [[Младинска књига]], Љубљана-Загреб, 1989.</ref>
 
У [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]] мангрове се срећу у виду појасева, од којих се сваки одликује специфичном врстом, односно групом врста [[дрво|дрвећа]]. На те мангрове, које називају још и [[мангал]] обично се надовезују [[низија|низијске]] тропске [[шума]] у којима се могу срести исте врсте које насељавају мангрове.<ref name="атлас"/>
 
У Аустралазији, мангрове се појављују око [[Нова Гвинеја|Нове Гвинеје]], [[Сулавеси]]ја и на околним острвима. У југоисточној [[Аустралија|Аустралији]] се разликују поједине биљне зоне, од којих мангрове чине последњи појас западних, влажних [[падина]] окренутих ка [[Тихи океан|Тихом океану]].<ref name="атлас"/> У Аустралији је око 11.500 -{km²}- прекривено мангровама и допиру ка крајњем југу ка ували у [[Викторија (Аустралија)|Викторији]] (37° 45') и Баркеровој ували у [[Аделејд]].<ref>{{cite book|last=Zann |first = Leon P.|url=http://www.deh.gov.au/coasts/publications/somer/annex1/mangrove.html |publisher=Australian Government, Dept of Environment and Heritage |chapter = Mangrove ecosystems in Australia: structure, function and status |title= State of the Marine Environment Report for Australia | accessdate = 25. 11. 2006.|id = ISBN |origyear = 1995 | isbn = 0-642-17399-0}}</ref> [[Нови Зеланд]] има шумовите мангрове на око 38° (слично аустралијском најјужнијем опсегу мангрова): крајња географска дужина на западној обали је лука [[Раглан]] (37 ° 48'), на источној обали, лука [[Охива]] је крајњи југ где се мангрове налазе (38° 00').<ref>[http://www.treasuresofthesea.org.nz/mangroves-and-seagrasses Mangroves and Seagrasses - Treasures of the Sea<!--], BotПриступљено generated12. title4. -->]2013.</ref>
 
Мангрове се срећу и у [[Африка|Африци]], [[Јужна Америка|Јужној Америци]], где „прерастају“ у [[тропска кишна шума|тропске кишне шуме]], али и на бројним [[острво|острвима]].<ref name="атлас"/> Веома важна подручја мангрова се налазе у [[Кенија|Кенији]] и [[Мадагаскар]]у, које се мешају са обалским мадагаскарским сувим листопадним [[шума]]ма. [[Нигерија]] има највећу област покривену мангровама у Африци и она заузима 36.000 -{km²}-. Велики део тих области је уништен у последњих 50 година услед изливања [[нафта|нафте]] у мора због [[хаварија|хаварије]] [[танкер]]а. То је имало лош [[утицај]] и на локалну [[економија|економију]], односно [[риболов]].<ref name="Geographic">-{O'Neill. Curse of the Black Gold. National Geographic, Feb.2007;88-117}-</ref>
Ред 44:
[[Биљке]] су прилагођене на повишену [[концентрација|концентрацију]] [[со]]ли и могу да поднесу периодично потапање током [[плима и осека|плиме]]. Велики број биљака су [[сукуленте]] јер у мангровама влада [[физиолошка суша]]. Наиме, концентрација соли у морској води и [[ћелијски сок|ћелијском соку]] ових биљака је једнака, па је тако онемогућена размена [[минерал]]а између ове две средине. Овај проблем биљке превазилазе тако што депонују [[резерва|резерве]] воде у својим [[орган]]има. [[Отпорност]] на повишену концентрацију соли код различитих [[врста]] је различита. Различите врсте различито подносе и потапање у морској води услед плиме, па се тако јавља неколико зона, које су прилично уочљиве у југоисточној Азији.<ref name="природа"/>
 
Недостатак кисеоника неке биљке су решиле преко [[корен за вентилацију|корења за вентилацију]]. Оно [[раст]]е негативно [[геотропни раст|геотропно]] и ствара се велики број такозваних [[пнеуматофора]] од којих полазе [[бочни корен|бочни коренови]]. На периферији таквих коренова ствара се танак [[корин омотач]] који се у горњем делу љушти и на тај начин омогућава пролазак [[кисеоник]]а до унутрашњег [[Ткиво (биологија)|ткива]] ([[аеренхим]]а). Такав је случај код [[род]]а -{''[[Soneratia]]''}-. Код [[palme|палме]] -{''[[Areca catechu]]''}- као [[пнеуматода|пнеуматоде]] функционишу кратки бочни коренови који збацују [[коренова капа|коренову капу]] и код којих се [[солватација|раствара]] [[Ткиво (биологија)|ткиво]] на врху како би пролазио [[кисеоник]]. Код рода -{''[[Avicenia]]''}- постоје отвори у облику [[лентицела]] за пролазак [[ваздух]]а. Код -{''[[Bruguiera]]''}- корење се нагло савија ка земљи, попримајући изглед [[колено|колена]]. На њима такође постоје лентицеле. Зељаста -{''[[Jussiera repens]]''}- у корењу за проветравање је моћно развијен аеренхим који је заправо [[резервоар]] [[гас]]ова.<ref name="морфологија">Татић Б, Петковић Б. Морфологија биљака. [[Научна књига]], Београд, 1991.</ref>
 
== Флора ==