Марински процес — разлика између измена

[[Талас]]и представљају најзначајнији вид преноса [[енергија|енергије]] са једног краја водене површи на други. Узрок настанка таласа може бити двојак – могу настати под дејством [[ветар|ветра]], али и под дејством [[ендоген]]е активности. Таласи који настају под дејством ветра знатно су мањих димензија од оних који настају услед ендогених активности. Њихова просечна висина је 3 – 4 -{m}-, али може достићи и 10 – 20 -{m}-, а [[осцилације|осцилаторно]] кретање воде осећа се до дубине од 10 -{m}- <ref>Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средтсва</ref>. Највећу снагу ови таласи имају у приобалном делу. Тада осцилаторно кретање воде прелази у хоризонтално, па талас удара у обалу великом снагом.

 

 

[[Плима]] и [[осека]] највећи утицај имају у приобалном региону, где дубина [[море|мора]] не достиже више од неколико десетина метара. Немају разорну моћ, већ се њиховим дејством само премешта и обрађује материјал који је настао дејством [[талас]]а. Због тога се може рећи да је, у маринском процесу, утицај овог фактора само транспортни. У великим [[језеро|језерима]], плима и осека немају никакав морфолошки утицај.

Марински процес се, као и сви остали [[геоморфолошки процес|геоморфолошки процеси]], састоји из три битна елемента: ерозије, транспорта и акумулације. Ерозија се врши механичким путем. Еродовани материјал се транспортује, и затим таложи као механичка дробина.

 

 

Уобичајени назив за ерозију стајаћих вода је '''абразија'''. Овај термин потиче од латинске речи ''-{abradere}-'', што значи ''стругати''. Абразија се може вршити на два начина – посредно и непосредно. Непосредна абразија одвија се под дејством [[кинетичка енергија|кинетичке енергије]] [[талас]]а, док је посредна абразија проузрокована ударом таласа који носи већ еродовани материјал, а којим се абразија врши. Оба типа абразије изазивају [[колувијални процес]], као пратећу појаву.

Непосредну абразију обављају таласи ударом у [[стена|стенску масу]]. При томе су највећи [[притисак|притисци]] у области директног удара, која се назива ''млат''. Под таквим притиском се разара стенска маса, и онај део који је припремљен [[елувијални процес|физичко-хемијским процесима распадања]], као и матична [[стена]] која није била изложена никаквим утицајима. Такође, разарање стенске масе може се вршити и сабијањем ваздуха у [[пукотина|пукотине]]. Сабијање врше [[талас]]и, ударањем у стенску масу. Тиме се ваздух гура све даље кроз пукотине. С обзиром на то да је ваздух, због сабијања, под притиском, он има значајно дејство на разарање стене.

 

 

Транспорт материјала насталог непосредном или посредном абразијом, односно [[колувијални процес|колувијалним процесом]], обављају [[талас]]и. У знатно мањој мери, транспорт обављају [[плима]] и [[осека]]. Транспорт материјала обавља се у уској [[обала|приобалној]] зони, која изузетно, може бити и хектометарског реда величина.

Транспорт се обавља на тај начин што таласи, приликом удара у стенску масу на обали, врше ерозију, а затим, у свом кретању назад, они покрећу разорени материјал. У поновном кретању према обали, покрећу са собом и материјал. Транспорт се врши лебдењем у воденој средини и вучењем по дну. Ово раздвајање на вучени и лебдећи нанос представља, у ствари, класификацију материјала по крупноћи. Класификација је контролисана тежином материјала, његовом крупноћом, али и [[кинетичка енергија|кинетичком енергијом]] таласа. Дуготрајним кретањем материјала се врши и његова обрада и заобљавање.

 

 

Акумулација материјала врши се када талас изгуби [[кинетичка енергија|кинетичку енергију]]. Акумулирани материјал маринског процеса је обрађен, заобљен и сортиран по крупноћи. Међутим, како се кретање таласа обнавља у кратким временским интервалима, то се акумулирани материјал више пута покреће и обрађује. На ово утичу још и [[плима]] и [[осека]], које у правилним временским размацима покрећу материјал који је акумулиран.

На развој маринског процеса утичу сви елементи геолошке грађе стенске масе, која представља пацијенс.

 

 

Литолошки састав стенске масе условљава њену отпорност на [[ерозија|ерозију]]. С обзиром на овај елемент [[геолошка грађа|геолошке грађе]], све обале се могу поделити у две групе - камените и некамените обале. Камените обале су знатно отпорније на ерозију, за разлику од некаменитих обала, које су биле изложене интензивном дејству [[елувијални процес|елувијалног процеса]] и, на тај начин, већ садрже велике количине невезаног или полувезаног материјала који се лако еродује под дејством агенса маринског процеса.

Марински процес има изузетно селективно дејство, због тога што је немогуће деловање његовог агенса на потпуно литолошки хомогену стенску масу, која изграђује велике просторе. Резултат тог селективног дејства је разуђивање обале. На тај начин стварају се увале, које настају у деловима који су изграђени од неотпорнијих стена, и ртови, који се јављају у стенама које су отпорније на ерозију.

 

У оквиру склопа стенске масе, на развој маринског процеса утичу две групе елемената склопа (формних елемената): [[набор]]не (пликативне) структуре и [[руптура|руптурне]] (дисјунктивне) структуре.

 

Утицај наборних структура углавном је везан за оријентацију [[слој]]евитости стенске масе у односу на правац дејства агенса маринског процеса. У оквиру утицаја наборних структура на развој маринског процеса, издвајају се 4 случаја:

Руптурне структуре представљају механичке дисконтинуитете у стенској маси, које су настале услед напрезања. Њихов утицај на развој маринског процеса је двојак:

 

== Утицај иницијалног рељефа на развој маринског процеса ==

Облици маринског процеса се, према механизму настанка, могу поделити у две групе. Прву групу чине [[ерозија|ерозиони]] (абразиони), а другу [[акумулација|акумулациони]] облици.

 

 

Ерозиони или абразиони облици настају ерозионим дејством [[талас]]а на [[стена|стенску]] масу. У ову групу облика убрајају се и облици који, заправо, представљају резидуалне облике, тј. остатке иницијалног [[рељеф]]а који су заостали после дејства маринске ерозије. Групи ерозионих облика маринског процеса припадају: [[клиф]], [[таласна поткапина]], [[плитваци]] и [[шкоље]] и [[подводна тераса]].

 

==== Таласна поткапина ====

Таласна поткапина је [[пећина|полупећина]] која је настала дејством непосредне и посредне маринске ерозије у зони дејства [[талас]]а на [[обала|обалу]]. Најчешће се јављају на стрмим обалама, са повољним утицајем склопа терена, поготово [[пликативни склоп|пликативног склопа]], тј. код стенских маса код којих је пад слојевитости ка обали или имају хоризонталну слојевитост. Димензије таласних поткапина су метарске до декаметарске.

 

==== Клиф ====

Клиф је стрм одсек обале, који настаје обурвавањем материјала изнад [[таласна поткапина|таласне поткапине]]. Настанак овог облика инициран је маринским процесом, тако што таласи врше поткопавање стенске масе. Самим тим, може се рећи да настанку клифа претходи настанак таласне поткапине. Такође, као и у случају таласне поткапине, најповољнији склоп стенске масе за настанак клифа је пад слојевитости ка обали и хоризонтална слојевитост. Међутим, иако инициран ерозионим дејством таласа, према механизму настанка, клиф је [[геоморфолошки облик]] који припада [[колувијални процес|колувијалном процесу]].

 

==== Шкоље и плитваци ====

Шкоље представљају остатке некадашњих [[клиф]]ова, који се сада налазе далеко од [[обала|обале]], и за време [[плима|плиме]] штрче изнад воде. Плитваци представљају исти тип облика, али су потопљени и на површини се појављују само за време [[осека|осеке]]. Развој померања ових облика од обале зависи од [[геолошка грађа|геолошке грађе]] и иницијалног [[рељеф]]а обале, као и од правца надирања [[талас]]а и њихове снаге. У процесу настанка шкоља и плитвака, поједини делови клифова заостају као оштри, ''истурени ртови'', који временом таласи одсецају од копна.

 

 

==== Жало ====

Жало, односно [[плажа]], представља ниску, шљунковито-песковиту обалу хектометарских ширина, метарских до километарских дужина и метарских дебљина. Формира се у мекшим, слабо везаним или растреситим [[стена]]ма, где су [[падина|падине]] веома благе, [[рељеф]] у целости доста низак и море плитко.

 

 

==== Лагуна ====

Лагуна настаје формирањем спруда на улазу у увалу или мањи залив. Спруд може потпуно да затвори улаз у увалу и тада, услед испаравања, затворени део оплићава, пролази кроз фазу слане [[мочвара|мочваре]], све до потпуног исушивања.

 

==== Превлака ====

Превлака, или [[томболо]], представља [[спруд]], који је формиран између [[обала|обале]] и оближњег мањег острвца. Јавља се у различитим видовима, као једнострука, двострука или трострука.

 

 

При крају релативног тектонског мировања, долази до тектонских покрета, који доводе до спуштања [[копно|копна]]. Услед тога долази до трансгресије мора и потапања претходно формираних [[геоморфолошки облик|облика]]. У воденој средини се врши [[седиментација]], па долази до конзервације облика, чиме је спречена њихова даља измена. Овакви облици називају се '''фосилизовани облици'''.

Насупрот томе, услед тектонских покрета може доћи и до издизања копна и регресије (повлачења) мора. У том случају облици маринског процеса остају на копну, заштићени од даљег утицаја агенса маринског процеса. Овакви облици се називају '''напуштени облици'''.

 

Основне карактеристике напуштеног [[рељеф]]а:

 

== Референце ==

 

 

== Види још ==

 

[[Категорија:Марински процес|*]]