Меглен — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 8 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q1078766 |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
'''Меглен''' или ''Моглен'' (грчки:'''Μογλενά''', ''Моглена'' или ''Αλμωπία'', ''Алмопија'', турски:'''Karacova''', ''Караџова'') је историјско-географска и административна област (општина) у [[Периферија Средишња Македонија|Средишњој Македонији]], [[Грчка]], на граници са [[Република Македонија|Републиком Македонијом]].
Област представља изузетно лепу [[котлина|котлину]], оивичену планинама [[Ниџе]] (Ворас) са запада, [[Кожуф]] (Дзена) са севера и [[Пајак (планина)|Пајак]] (Пајко) са истока. Кроз Мегленску котлину тече река [[Мегленица]] (Могленицас)
== Историја ==
У доба
У периоду од [[6. век|6]]-[[7. век]]а у област се насељава [[Словени|словенско]] племе [[Сагудати]] који су крају наденули име Меглен и у њему град-тврђава истог имена, које је и [[Епархија|епископско]] седиште. После битке на [[Беласица|Беласици]] [[1014]]. године и
[[
[[
Око [[1203]]. године [[Бугарска|бугарски]] цар [[Калојан]] преузима тврђаву Меглен и преноси мошти канонизованог епископа [[Иларион Мегленски|Илариона Мегленског]] у своју престоницу [[Трново (Бугарска)|Трново]], а цар [[Иван Асен II]] га полаже у цркву „[[Светих Четрдесет мученика (Велико Трново)|Светих Четрдесет мученика]]“.
Град Меглен је много разрушен у време освајања [[Османско царство|Османлија]] и у време њихове владавине. Рушевине тврђаве налазе се у близини села [[Слатина (Пела)|Слатине]] (Хриси). Име Меглен продужавају да носе епископија и област. [[1719]]. године епископска катедра Меглен је преименована у Митрополија Меглен и Катраница (Μητρόπολη Μογλενών και Κατρανίτζης). Средином [[18. век]]а, [[1759]].
На крају [[19. век]]а област је насељена већином [[Словени|словенима]] [[Хришћанство|хришћанима]], затим, [[Помаци|Помацима]] и [[Мегленски Власи|Власима]], а подељена је између [[каза]]: Воденске, Пазарске и Ђевђелијске. Словени су се у Меглену називали „пуливаковци“ или „долнополенци“.
После [[Други Балкански рат|Другог Балканског рата]], [[1913]]. године Меглен улази у састав Грчке. За време [[Први светски рат|Првог светског рата]] Меглен се налази непосредно уз главну линију [[Солунски фронт|Солунског фронта]]. Села [[Сборско]] (Певкото) и [[Тушин]] (Аетохори) су разрушени током војних дејстава, а становништво се пресељава у великом броју, у различите крајеве: [[Тиквеш]], [[Општина Ђевђелија|Ђевђелијско]], [[Благоевград|Горњу Џумају]], [[Стара Загора|Стару Загору]] и друго. Услед ратних дејстава
== Влахомеглен ==
[[
У најсевероисточнијем делу области, у горњем току [[Голема река (Грчка)|Големе реке]] и по западним и источним падинама планине [[Пајак (планина)|Пајак]] смештено је неколико села, која образују крај познат као "'''Влахомеглен'''" (или на грчком: ''Βλαχομογλενά''). [[Мегленски Власи|Влашка]] мегленска села су [[Ноти]] (Нотија), [[Лугунци (општина Меглен)|Лугунци]] (Лангадија), [[Бериславци (Грчка)|Бериславци]] (Периклија) и [[Ошин]] (Архангелос), али географски Влахомеглен излази ван географских граница Меглена и обухвата и села [[Љумница]] (Скра), [[Купа (Грчка)|Купа]], [[Ливада (Пеонија)|Ливада]] (Ливадија), [[Црна Река (Пеонија)|Црна Река]] (Карпи) и [[Баровица]] (Кастанери) у општини [[Пеонија (општина)|Пеонија]], као и [[Хума]], [[Серменин]] и [[Коњско (Ђевђелија)|Конско]] у општини [[Општина Ђевђелија|Ђевђелија]], у [[Република Македонија|Републици Македонији]].
Ова села традиционално су насељена [[православље|православним]] Власима, а једно од њих — Ноти је [[1759]]. године [[Исламизација|потурчено]]. [[Меглено-влашки језик|Меглено-влашки]] или језик [[Мегленски Власи|Мегленорумуна]] се веома разликује од језика осталих македонских Влаха, који су [[Аромуни|Куцовласи]] (Цинцари). Народна ношња мегленских Влаха разликује се од ношње осталих Влаха, а слична је словенској ношњи у Меглену. Велики део обичаја овог народа сличан је обичајима својих словенских комшија. <ref>[http://www.unibuc.ro/CLASSICA/megleno1/cuprins.htm Theodor Capidan, Op. cit. p. 32-33, 38-39, 43, 46.], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>.
Од времена када је овај крај припао Грчкој, велики број мегленских Влаха је емигрирао у [[Румунија|Румунију]], а Власи-муслимани из села Ноти су се 20-тих година прошлог века иселили у Турску.
== Референце ==▼
{{reflist}}▼
== Литература ==
Линија 36 ⟶ 39:
* Μέλλιος, Λάζαρος Α., "Ο εξισλαμισμός του Μητροπολίτη Μογλενών - Πέλλης", Έκδοση της Ιεράς Μονής του Αρχαγγέλου Μιχαήλ Αριδαίας 2.
== Спољашње везе ==▼
▲== Референце ==
▲{{reflist}}
▲==Спољашње везе==
{{Портал|Македонија|Грчка}}
*
*
*
[[Категорија:Географија Грчке]]
| |||