Медоносна пчела — разлика између измена

| subdivision_ranks = Врсте

| subdivision =

-{''[[Apis nuluensis]]''}-

}}

Распрострањена је по целом свету и једино се ова врста узгаја у кошницама. Истовремено, њене особине добро су познате па узгајивачи је називају »домаћа пчела«, што у ствари представља ову врсту - ''-{Apis mellifera}-''.

 

[[Кожеников]] ову врсту медоносне пчеле дели на две подврсте: ''црну'' или ''тамну'' (Apis mellifera mellifica L.) и ''жуту'' (Apis mellifica faciata L.). Основа за ову поделу је боја пигмента кутикуле. Подврсте се деле на расе или сојеве, који имају називе према крају у ком су настали.

 

Медононосна пчела има четири основне расе одређене према боји пигмента кутикуле, кубитални индекс, дужини језика пчела радилица, склоности према природном [[ројење пчела|ројењу]], склоности према крађи, отпорности према [[болести пчела|болестима]] и сл. Те расе су:

 

 

 

|}

 

 

Медоносна пчела је врста [[инсекти|инсект]]а који потиче из [[Југоисточна Азија|југоисточне Азије]] (укључујући [[Филипини|Филипине]]). Први трагови медоносне пчеле нађени су на фосилу од пре 40 милиона година током Еокенског периода. Пре око 30 милиона година пчеле су развиле своју прву друштвену заједницу.

 

''-{[[Медоносна пчела|Apis mellifera]]}-'', као најзаступљенија пчела, вероватно потиче из тропске Африке одакле се ширила према Европи и Азији. Назива се и Западна пчела. Постоји много подврста пчела које су се адаптирале на свој географски и климатски простор. 1622. године први европски колонисти доносе подврсту ''Apis mellifera mellifera'' у [[Колонијална Америка|Америку]]. Амерички урођеници пчелу су називали „човеков бели лет“.

 

Развој пчеле у данима

 

 

Медоносна пчела живи у друштвима која су састављена од великог броја [[радилица]], чији број варира од 20 до 80.000 јединки, једне [[матице]] и у сезони пчелиње паше од неколико стотина до неколико хиљада [[трут]]ова - мужијака. Пчела као јединка је неспособна за живот и као таква брзо пропада.

 

Пчелиње друштво је чврсто изграђена заједница, у којој је посао складно распоређен. Сав рад појединца једино служи друштву, па се може упоредити са организмом где свака [[ћелија]] има своју функцију. Друштвени живот темељи се на [[инстинкт]]у а не на неким умним способностима.

 

Пчелиње друштво састоји се од женских (матица, радилице) и мушких (трутови) чланова друштва.

 

=== Матица ===

Матица је једина полно зрела женка у пчелињем друштву, чији је задатак ношење [[јаје|јаја]] и тиме обезбеђивање опстанка друштва, као и држање пчелињег друштва на окупу путем [[феромон]]а које лучи. Из оплођених јаја се развијају женке (радилице или матице), док из неоплођених се развијају мужјаци (трутови). Дневно матица може снети од 2500 до 5000 јаја.

 

=== Радилица ===

{{Посебан чланак|Пчела радилица}}

Број радилица у друштву је променљив и зависи од расе пчела, годишњег доба, плодности матице итд.

Дужина живота радилице је такође променљив и пре свега зависи од годишњег доба.

Нешто је већи од радилице, а мањи је од матице. Служи углавном да одржава микроклиму у кошници, за оплођавање матице и да једноставно буде психолошка подршка радилицама у смислу сигурности. Пчелиње друштво може да има неколико стотина трутова, а ако се деси да излеже велики број њих, радилице их побију.

 

{{Посебан чланак|Кошница|Саће}}

Пчеле опстају у [[тама|мрачном]] простору који је заштићен од спољашњих негативних утицаја ([[топлота|топлоте]], [[хладноћа|хладноће]], [[влага|влаге]] и др.). Таква места у природи се налазе у шупљунама [[дрво|дрвећа]], [[стене|стена]] и сл. Пчеле које живе у таквим срединама се називају »дивље пчеле«, које се анатомски, морфолошки и по [[инстинкт]]има ни по чему не разликују од пчела које узгаја човек. Он је пчелама изградио заштићен простор - [[кошница|кошницу]] и ставио под контролу њихове инстинкте.

 

Да би могло да живи пчелиње друштво, оно у кошници изграђује свој ''стан''. Стан мора да има отвор кроз који улазе, односно излазе пчеле и назива се [[лето (кошница)|лето]]. За борављење, развој и смештај резерве хране ([[мед]]а и [[полен]]а), пчеле од [[пчелињи восак|воска]] ког луче изграћују '''[[саће]]'''. Саће изграђују младе пчеле радилице од воска који је производ њихових воштаних жлезда.

 

{{главни чланак|Пчеларство}}

 

Пчеларством се људи баве од давнина и оно спада у најстарија [[занимање|занимања]] [[човек|људи]]. Од различитог броја инсеката, човек је изабрао да за своје потребе гаји једино пчеле, [[бумбар]]е и [[свилене бубе]], а у незнатном броју и неке друге. Пчеле се гаје готово на свим континентима, у свим зељама света.

У хладним поднебљима неки пчелари кошнице стављају у затворене просторе како би друштвима било лакше да презиме.

 

 

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Apis mellifera}}

 

 

 

[[Категорија:Пчеле]]

[[Категорија:Пчеларство]]

{{Link GA|de}}

{{Link GA|ja}}