Отворите главни мени

Промене

11 бајтова додато ,  пре 6 година
м
разне исправке; козметичке измене
Ера '''мезозоика''' је једна од три [[геолошке ере]] [[фанерозоик|фанерозојског]] [[еон (геологија)|еона]]. Подела времена на ере је почела са [[Ђовани Ардуино|Ђованијем Ардуином]] у [[18. век]]у, иако је оригинално име за данашњи мезозоик било „секундар“ (с тиме да је модерна ера била названа [[терцијар]]). Смештен између [[палеозоик]]а и [[кенозоик]]а, мезозоик значи „средње животиње“ на [[грчки језик|грчком]]: ''месо'' за средње и ''зоо'' за [[животиње]]. Често се зове „Доба средњег живота“ или „Доба диносауруса“, према фауни која је доминирала у то време.
 
Мезозоик је био време [[тектонске плоче|тектонске]], [[клима]]тске и [[Еволуција (биологија)|еволуцијске]] активности. Континенти су се поступно мењали од стања међусобне повезаности према њиховој данашњој конфигурацији; ова подела је довела до [[специјација|специјације]] и других важних еволуцијских догађаја. Клима је била доста топла кроз цели период па је имала важну улогу при еволуцији и развоју нових [[животиње|животињских]] врста. Пред крај ере већ је постојала основа модерног живота.
 
== Геолошке периоде ==
Након [[палеозоик]]а, мезозоик је трајао отприлике 180 милиона година: од око пре 251 милиона година до почетка [[кенозоик]]а пре 65 Ма. Овај временски оквир је подељен у три геолошке периоде. Од најстаријег према најмлађем:
* [[тријас]] (248.2 Ма до 205.7 Ма)
* [[јура (периода)|јура]] (205.7 Ма до 144.2 Ма)
* [[креда (периода)|креда]] (144.2 Ма до 65.5 Ма)
 
Доња (тријаска) међа је дефинисана [[Пермско-тријаско масовно изумирање|пермско-тријаским изумирањем]], током кога је 90% морских врста и око 70% копнених [[кичмењака]] [[изумирање|изумрло]]. То се исто тако назива „Великим умирањем“ с обзиром да представља највеће масовно изумирање у историји. Горња (кредна) међа је одређена [[Кредно-терцијарно масовно изумирање|Кредно-терцијарним (КТ) изумирањем]], за које се претпоставља да се десило након удара метеора који је створио [[кратер Чикшулуб]] на [[полуострво Јукатан|полуострву Јукатан]]. Око 50% свих родова је изумрло, укључујући све диносаурусе осим [[птица]].
{{Мезозоик}}
 
== Тектоника ==
Уопштено говорећи, мезозојска ера је обележена повећаном тектонском активношћу. Почела је када је сва светска копнена маса била оформила један [[суперконтинент]] зван [[Пангеа]]. Пангеа се постепено раздвајала на северни континент - [[Лауразија|Лауразију]] - и јужни континент - [[Гондвана|Гондвану]]. Пред крај ове ере, дошло је до формирања континената са данашњим облицима. Лауразија је постала [[Северна Америка]] и [[Еуразија]], док се Гондвана разбила на [[Јужна Америка|Јужну Америку]], [[Африка|Африку]], [[Аустралија|Аустралију]], [[Антарктик]], док се [[Јужна Азија|индијски потконтинент]] сударио с [[Азија|Азијом]] и створио [[Хималаји|Хималаје]].
 
== Мезозојска клима ==
Тријас је углавном био сув, што је тренд који је био почео у касном [[карбон]]у, те са јасним годишњим добима, поготово у унутрашњости Пангее. Низак ниво мора је такође погодовао екстремним температурама. [[Вода]] делује као стабилизатор температуре због своје високе [[специфична топлота|специфичне топлоте]], и копно у близини великих водених маса, поготово [[океан]]ских, има мање температурних варијација. S обзиром да је већина копна које је сачињавало Пангеу било удаљено од океана, температуре су се често драстично мењале, те се унутрашњост Пангее вероватно састојала од великих [[пустиња]]. Докази у облику [[црвене наслаге|црвених наслага]] и евапорита попут [[сол]]и подржавају такав закључак.
 
Ниво мора је почео расти током јуре, вероватно због [[ширење океанског дна|ширења океанског дна]]. Стварање нове коре испод површине је избацило океанску воду на 200 -{m}- изнад данашњег нивоа, што је поплавило обална подручја. Надаље, Пангеа се почела раздвајати на мање целине, доводећи све више копна у додир с морем кроз стварање [[Море Тетис|Тетиса]]. Температуре су настављале да расту, али су се стабилизовале. [[Влажност]] се такође повећала због близине воде, а пустиње су се повукле.
 
Клима у доба креде је мање позната, па је извор контроверзи. Делимично захваљујући већој количини [[угљен диоксид]]а у [[атмосфера|атмосфери]], [[температурни градијент|светски температурни градијент]] од севера до југа постао је готово раван: температуре су биле сличне на целој планети. Просечне температуре су такође биле знатно више него данас, око 10°[[Целзијус|-{C}-]]. У ствари, средином креди су океанске воде на екватору имале температуру од 20-{°C}- у дубоком океану, што их је можда учинило непогодним за живот, а копно близу екватора је могло бити пустиња без обзира на близину воде. Циркулација [[кисеоник]]а у дубоком океану је такође можда била поремећена. Због тога су се велике количине органске твари акумулирале јер се нису биле у стању [[распадање (биологија)|распасти]] те су се временом [[таложење|наталожиле]] као „[[Нафтни слој|црни шејл]]“.
Сви подаци, међутим, не подржавају горе наведене хипотезе. Чак и уз велику топлоту, температурне флуктуације су требале бити довољне да се задрже [[поларна капа|поларне капе]] и [[ледник|ледници]], али не постоје докази ни за једно ни за друго. Квантитативни модели такође нису успели реконструирати равнину температурног градијента у креди.
 
== Мезозојски живот ==
[[СликаДатотека:Saurier2.jpg|180п|мини|десно|Реплика диносауруса ''Tiranosaurus Reks'']]
Изумирање готово свих животињских врста на крају [[Перм (периода)|перм]]ске периоде је створило услове за [[адаптивна радијација|радијацију]] многих нових облика живота. То се посебно односи на изумирање крупних [[динокефал]]них [[биљождер]]а и [[месождер]]а који су иза себе оставили празне [[еколошка ниша|еколошке нише]]. Неки од њих су преживели [[цинодонт]]и [[дикинодонт]]и, с тиме да су потоњи касније изумрли. [[Животиње|животињски]]м светом током мезозоика су, међутим, доминирали крупни [[архосаур]]ски [[рептили]] који су се појавили неколико милиона година након пермског изумирања: [[диносаурус]]и, [[птеросаурус]]и, те морски рептили као [[ихтиосаурус]]и, [[плезиосаурус]]и и [[мозасаурус]]и.
 
Климатске промене у касној јури и креди су донијеле нове адаптивне радијације. Јура је представљала врхунац разноликости архосауруса, а тада су се појавиле прве [[птице]] и [[Еутхериа|плацентални сисари]]. [[Цветњаче|ангиосперме]] су своју радијацију имале почетком креде, прво у [[тропи]]ма, а равни температурни градијент им је омогућио да се прошире према половима. Пред крај креде ангиосперме су доминирале флором у многим подручјима, иако неки докази сугеришу да су [[биомаса|биомасом]] доминирале [[цикаде]] и [[игличарке]] све до КТ изумирања.
Како су температуре у морима расле, тако су велике животиње раног мезозоика почеле нестајати док су мање животиње свих врста, укључујући [[гуштери|гуштере]], [[змије]], а можда чак и претке [[примати|примата]] међу [[сисари]]ма еволуирале. КТ изумирање је потврдило тај тренд. Велики архосауруси су изумрли, док су се птице и сисари наставили развијати, као што је и данас случај.
 
== Литература ==
* ''British Mesozoic Fossils'', 1983, The Natural History Museum, London.
* [http://www.palaeos.com/Mesozoic/Mesozoic.htm The Mesozoic from Palaeos]
* [http://www.es.ucsc.edu/~pkoch/lectures/lecture19.html Lecture19: Mesozoic Terrestrial Ecosystems]
* [http://www.ace.mmu.ac.uk/Resources/gcc/5-2-2-2.html Global Climate Change Student Guide: Mesozoic Climates]
* [http://www.clas.ufl.edu/users/emartin/GLY3074F01/lecturenotes/Pz-Mzclimate.htm Paleozoic/Mesozoic Climate]
 
 
==Види још==
* [[Геолошка доба]]
 
** [[Прекамбријум]]
*[[Геолошка доба]]
** [[Палеозоик]]
**[[Прекамбријум]]
** [[ПалеозоикКенозоик]]
**[[Кенозоик]]
 
== Спољашње везе ==
1.506.851

измена