Метода родослова — разлика између измена

 

У њима се најчешће прати једна особина која се испољава у два алтернативна облика :

 

Фенотип одређују гени смештени на аутозомним или полним хромозомима који могу да мутирају (доминантна или рецесивна мутација) тако да се разликују следећи облици наслеђивања:

* [[аутозомно-доминантно наслеђивање]]

* [[аутозомно-рецесивно наслеђивање]]

** рецесивно везано за Х или

** доминантно везано за Х хромозом

* [[наслеђивање везано за Y хромозом]] (холандрично наслеђивање)

 

 

Да би се конструисао родослов постоје утврђена правила и симболи :

* здрава жена обележава се симболом празног круга, а оболела пуним кругом; жена која је хетерозиготни преносилац кругом са тачком у средини или кругом у коме је половина затамњена;

* родитељски пар повезан је једном хоризонталном (брачном) линијом; брак у сродству означен је са две линије;

* Испод родитељске генерације уносе се потомци [[F1 генерација|F1 генерације]] и обележавају се редним бројевима према редоследу рађања и повезани су међусобно хоризонталном линијом; један хоризонталан низ особа чини једну [[генерација|генерацију]] и обележен је римским бројем, при чему најстарија генерација (родитељска) носи број I

* умрле особе се обележавају прецртаним симболом за пол, а мртворођено дете симболом за пол у коме је уписан крст.

 

 

Анализом родослова могуће је утврдити са сигурношћу или са одређеном вероватноћом:

 

==Литература==

* Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.

* Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.

* Матић, Гордана: Основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.

* Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.

* Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.

* Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.

* Лазаревић, М: Огледи из медицинске генетике, београд, 1986.

 

 

 

 

[[Категорија:Хумана генетика]]