Микенска уметност — разлика између измена

 

'''Микенска уметност''' се развијала на југоисточној обали [[Античка Грчка|Грчке]], истовремено са [[Крит|Критском]] културом нових палата. Центар Микенске цивилизације био је у граду [[Микена|Микени]] на северном [[Пелопонез|Пелопонезу]], одакле су Микенци почели колонизацију грчких острва и унутрашњости, делова [[Мала Азија|малоазијске]] [[Сицилија|Сицилије]]. После уништења [[Кносос]]а и [[Минојска цивилизација|минојске цивилизације]], Микена је постала највећа трговачка и војна сила на [[Егејско море|Егејском мору]]. Због изузетне важности ове културе, период грчке историје између 1600. и 1100. године п. н. е. назива се [[Микенска Грчка|Микенском]].

Централни мотив микенских палата је била краљевска дворана за аудијенције, тзв. [[мегарон]] - правоугаона дворана са округлим огњиштем у средини. Из мегарона се касније развио [[грчки храмови|грчки храм]]. Нема монументалних скулптура, али има пуно савршено израђених предмета ситне пластике - накита, оруђа, посуђа. Можда је ова уметност само декаденција Минојске уметности, исти су облици и колорит, али су облици тврђи.

 

 

 

'''Атрејева ризница''' је заправо погрешан назив за Атрејеву гробницу, која се налази изван палате и усечена је у падину брега. Улаз, [[дромос]], био је дугачак 35 метара, такође усечен у брег. Између ходника и гроба налазила су се врата, која су била оивичена орнаментованим стубовима, који су слични стубовима у критским палатама, изнад којих се налазио [[архитрав]], а са стране су се налазиле представе два лава. Простор је украшен [[розета]]ма, спиралним орнаментом и црвеним порфиром. Унутрашњост ризнице је била подељена на две просторије, од којих је већа служила [[култ]]у, а у мањој је смештен покојник.

Сличност између Микене и Крита огледа се у непостојању сакралних објеката. Изгледа да су и Микенци одржавали обреде на отвореном или малим олтарима у склопу палата. Најближе религијској теми јесте мала групна фигура „Три божанства“

 

Сликарство очигледно вуче корене из [[Минојска уметност|минојског сликарства]], али постоје битне разлике. Поново се појављује геометризација, која је била присутна у ранијим периодима, [[цртеж]] је оштар а [[фигура]] спутанија. Мотив и садржај слика и [[композиција]] узиман је из живота, приказане су забаве и игре младих, лов, вежбе акробата, игре са биковима... Женски лик представљен је слично као у критском сликарству, у дугачким, звонастим, богато орнаментисаним сукњама, обнажених груди. Ликови су приказани у [[профил]]у, а око - -{en face}-.

 

Сачуван је само [[фрагмент]], који приказује ратнике у поворци.

 

 

 

Микенски уметници нису обраћали велику пажњу на округлу пластику, јер је целокупно схватање живота било више усмерено ка лепоти [[боја|боје]] него [[структура|структуре]]. Уметници су правили шематизоване теракоте, које најчешће приказују адорнате.

 

Најзначајнија дела:

 

 

* '''Златна маска из Требевиша''', [[6. п. н. е.]] нађена је у Микени, у гробници Атрида. То је посмртна [[маска]] израђена од златног [[лим]]а, који је пресован на лицу покојника. Маска подсећа на посмртне маске [[Уметност старог Египта|египатских]] [[фараон]]а.

 

{{Commonscat|Mycenae}}

 

[[Категорија:Историја уметности]]

[[Категорија:Уметност]]