Савезнички рат (91—88. п. н. е.) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 18 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q677316 (translate me)
Ред 38:
 
== Савезнички рат ==
Неуспех Друздове савезничке реформе и његова смрт довели су со устанка савезника, познатог као Савезнички рат. У појединим изворима срећу се називи као што су ''-{Bellum Mariscium}-'' и ''-{Bellum Italicum-}-''. Од II века н. е. користи се израз Савезнички рат, мада се нису сва савезничка племена побунила против Рима. Најпре су савезнички градови само склопили тајне савезе и како би једни другима загарантовали верност, размењивали су таоце. За једну такву размену у граду [[Аускул]]у сазнао је и римски проконзул Сервилије. Када се томе покушао успротивити, убијен је. Сви Римљани који су се тада налазили у Аускулу, такође су убијени, а њихова имовина је конфискова. Овај догађај је подстакао устанак. Осам племена која су чинила језгро побуне била су: [[Мрси]], [[Плеини]], [[Вестини]], [[Самнити]], [[Маруцини]], [[Пицентини]], [[Френтини]] и [[Хирпини]] ([[Апијан]] помиње и Помпејане, Венусине, Апулце и Лукане). Устанак се распламсавао у области средње Италије, на простору Самнија и Пиценијума. Временом са првим успесима устаника побуна се ширила. Уз Римљане верни су остали: [[Латини]], [[Умбри]] и [[Етрурци]]. Латини нису имали разлога да учествују у овом рату јер су већ имали латинско грађанско право. У случају да су желели [[римско грађанско право]] било је довољно да се преселе у Рим. Странци, тзв. Перегрини су ти који су се побунили. Постоји вероватноћа да су апетити устаника били већи од добијања римског грађанског права, већ да су желели државу. Ова претпоставка се изводи на основу чињенице да су побуњеници ковали свој новац, који је пронађен археолошким ископавањима, а ковање новца у извесном смислу означава и један вид аутономије.
 
Центар савезничке војске био је у граду [[Корфиниј]]. Савезници су се организовали институционално по угледу на римску државу, тако да је на челу био сенат од 500 чланова, 12 претора и 2 конзула. Као и у Риму војском су командовали конзули који су под својом влашћу имали по 6 претота. 90. године п. н. е. конзули савезничке војске су били Марс Квинт Помпедије Силон и Самнит Гај Папије Мутул. Територија је подељена на јужни и северни фронт. Помпедије је предводио војску на североистоку док је други конзул био на југу.