Наис — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[
'''Наис''' ({{јез-лат|Naissus}}, {{јез-грч|Ναϊσσός}}) је био [[антика|антички]] град, ког су првог населили [[Дарданци]] у [[3. век п. н. е.|3. веку п. н. е.]], а касније су га утврдили [[Антички Рим|Римљани]]. У Наису су рођени будући римски цареви [[Константин Велики]] и [[Констанције III]]. Током [[5. век|5.]] и [[6. век]]а наизменично су га освајали [[Хуни]], [[Источни Готи]], [[Гепиди]], [[Византија]] и [[Авари]]. [[Јужни Словени|Словенска племена]] су га освојила око [[612.]]-[[614.]] године. На месту античког Наиса данас се налази град [[Ниш]].
== Археолошка истраживања ==
[[Феликс Каниц]], који је од [[1850.]] године, у неколико наврата посећивао и бележио рушевине Ниша, обавио је прва обимнија истраживања античког Наиса. Прво је забележио неколико споменика римског периода на простору турске тврђаве. Истраживања су настављена [[1864.]]године, када су започета прва ископавања код Брзог Брода. Ископавања су настављена [[1887.]] и [[1889.]] године, када су забележени остаци споменика и архитектуре.[[1932.]] године започета су прва [[Теренско истраживање у археологији|археолошка ископавања]] на простору Јагодин мале и [[Медијана|Медијане]], која су са прекидима настављена до [[1939.]] године.<ref name="Дрча">Дрча С., -{Naissus}-, Археолошко благо Ниша – од неолита до средњег века, САНУ, Београд 2004, 49-58.5</ref>
== Положај и територија ==
Наис се развио у западном делу [[Нишка котлина|Нишке котлине]], која је речним путем повезана са суседним котлинама централно балканског простора <ref name="Дрча"/>, на десној обали [[Нишава|Нишаве]].
У периоду између Трачког устанка (11.- 13. година п. н. е.) и далматско-панонског устанка на територији коју данас обухвата Тврђаве развио се војни логор. Епиграфски споменик помиње [[кохорта|кохорту]] {{јез-лат|I Cilicum}}, која је била смештена у Наису, и који се датује у [[1. век]]. Касније у Наис долази кохорта {{јез-лат|I Cretum}}. Око логора се развило и цивилно насеље. У [[2. век]]у у граду је била смештена кохорта {{јез-лат|I Aurelia Dardanorum}}.
Ред 11:
Кроз град су пролазили важни путеви, {{јез-лат|[[via militaris]]}} који је од [[Сингидунум]]а и [[Виминацијум]]а водио у [[Сердика|Сердику]] и [[Константинопољ]], војни пут који је повезивао је [[Рациарија|Рациарију]] на [[Дунав]]у ([[Арчар]] у [[Бугарска|Бугарској]]) и Лисус ([[Lissus]], [[Љеш]] у [[Албанија|Албанији]]) и пут који је водио у [[Скупи]]. До [[Диоклецијан]]ове владавине, град је припадао [[Горња Мезија|Горњој Мезији]], а касније Средоземној [[Дакија|Дакији]] ({{јез-лат|Dacia Mediterranea}}). У Јагодин малој и Градском пољу откривене су [[некропола|некрополе]].
== Римска власт ==
[[
[[Римљани]] су освојили област централног [[Балкан]]а у првој деценији првог века, када и [[Дарданија|дардански]] град Наис улази у састав империје. У првом веку Наис није имао нарочитог значаја за римско царство, временом је колонизован и добио је статус [[муниципијум|муниципија]]. Наис своју улогу у историји царства добија тек за време цара [[Диоклецијан]]а када је држава подељена на четири области, [[тетрархија|тетрархије]].
Ред 18:
У време Диоклецијана (датовање је извршено према налазима новца), северно од града, изван бедема ({{јез-лат|extra muros}}), подигнуте су монументалне [[терме]] са [[хипокауст]]ом.
=== Константин Велики ===
[[
Подизање јавних и луксузних грађевина у Наису се приписују цару Константину, пре свега зато што је рођен у овом граду [[280]]. године (а владао 306-337). Отац Константинов, [[Констанције Хлор]] (Диоклецијанов савладар) је такође рођен у дарданским областима [[Горња Мезија|горње Мезије]], по женској линији је можда био рођак [[Клаудије II Готски|Клаудија II]]. Мајка Константинова, царица Хелена, Констанцијева конкубина, је била [[стабуларија]] (крчмарица) у Наису, пореклом је из Дрепанума у [[Битинија|Битинији]]. Више царских [[едикт]]а говори о Константиновим честим боравцима у Наису између 315. и 334. године: 13. мај 315 (или 329), 25. јул 319., 25. август 334.
316. и [[317.]] Наисом је владао [[Лициније]], после изгубљене битке код Винковаца [[316.]] године, коју је водио против Константина. Наис, [[Солун]] и [[Сердика]] су 317. године споразумно припали Константину.
=== Констанције и Констанс ===
После Константинове смрти, у Наису су и даље боравили цареви, задржавајући се извесно време приликом дугих путовања или се припремајући за борбе са супарницима. Тако су у зиму [[340]]. године у Наису боравили Константинови синови [[Констанције]] и [[Констанс]], који су овде потписали два едикта. Први 19. јануара, а други [[2. фебруар]]а који је издао сам Констанс.
После смрти Констанса, узурпатор [[Магненције|Магнус Магненциус]] је преузео власт на западу. Констанције је за то време био заузет ратом са [[Персијанци]]ма и није био у могућности да спречи Магненција да прошири власт и на исток. Тада се [[Ветранион]], војсковођа подунавских [[легија]], прогласио за цара по наговору Констанцијеве сестре. Двојца царева су се срели у Наису [[25. децембра]] [[350]]. године. Најпре се војницима обратио Констанције који их је подсетио на заслуге свог оца и на војничку верност, а потом је Ветранион предао инсигније царске власти. Констанције му је потом опростио издајство и допустио да проведе старост у једној палати у Бруси.
=== Констанције II ===
[[
На походу против [[Констанције II|Констанција II]] у Наису се задржао извесно време и [[Флавије Клаудије Јулијан|отпадник Јулијан]]. У град је стигао у другој половини октобра [[361.]] године. У граду је остао до децембра исте године, и за то време је упућивао посланице сенату, Атињанима, Коринцанима и другим грчким градовима тражећи присталице.
Римски цареви [[Валентинијан I|Валентијан]] и [[Валенс]] су боравили у [[Медијана|Медијани]] [[364]]. године (месту удаљеном 5 километара од Наиса, како бележи [[Амианус Марцелинус]]), при повратку из [[Тракија|Тракије]], када су поделили своју пратњу. Овде је Валентијан издао више царских едикта у периоду од 2. до 13. јула.
=== Хуни ===
У [[4. век]]у под налетом [[Хуни|Хуна]], а уз одобрење Римљана, [[Визиготи]] се насељавају у Трачкој Дијецези. Они су дигли буну против Рима, због малтретирања од стране римских чиновника, а Римљани су послали војску да их смири. У бици код Хадријанопоља [[378.]] године Римљани су потучени а погинуо је и сам цар. Нови цар Теодосије води борбе са Визиготима али је на крају склопио мир и допустио им да се населе у [[Илирија|Илирији]]. Визиготи су се [[401]]. побунили, ратовали у Италији а на крају ушли и у сам Рим.
Ред 42:
Неколико деценија касније Готи поново нападају Илирик. По сведочанствима [[Јорданес]]а, [[471]]. готски владар [[Тјудимер]] је прешао [[Сава|Саву]] и напао Наис. [[488]]. године Теодорих је прешао са својом војском у Панонију, а потом у Италију борећи се против [[Одоакар|Одоакра]].
== Наис у 6. и 7. веку ==
[[
Наис је обновио цар [[Јустинијан I]], који је и рођен у његовој близини. О овој обнови писао је историчар [[Прокопије из Цезареје|Прокопије]]. Обновљен и су пре свега бедеми и војни логор, у околини је изграђено и обновљено око четрдесет утврђења. Услед економских тешкоћа и недостатака војске, регион није био способан да се одбрани од [[Словени|словенских]] и [[Авари|аварских]] напада који су уследили.
=== Словени ===
У току [[6. век]]а Словени из Паноније, Анти и Авари често су нападали области Дарданије, при чему је више пута страдао и град Наис. Почетком [[7. век]]а услед сталних борби са Персијанцима и немогућности да бране Балканске територије, [[Византинци]] напуштају градове, одлазе на југ када ове области насељавају Словени. Временски период између [[612]]. и [[614]]. се може сматрати за крај антике у Наису.
== Грађевине откривене на територији Наиса ==
[[
Археолошка истраживања Наиса вршена су у централном делу тврђаве, где је откривена улица која се пружала у правцу север-југ, са грађевинама из [[Византија|рановизантијског]] периода. Претпоставља се да је ова улица настала на месту старије градске комуникације.
Ред 60:
На Градском пољу откривен је објекат који чине октогонална просторија и [[вестибул]]. Претпоставља се да је у питању царска резиденција или стан важне личности. У овој грађевини су сачувани мозаици на подовима, који су идентични по квалитету и [[мотив]]има онима откривеним у Медијани.
=== Грађевина са октогоном са локалитета Градско поље ===
{{главни чланак|Градско поље (археолошко налазиште)}}
На локалитету Градско поље, удаљеном око 300 метара [[северозапад|северозападно]] од средишњег дела античког града, између турске тврђаве и комплекса техничких факултета, откривени су остаци већег објекта током ископавања вршених [[1987]]-[[1988.]] године. Грађевина, која се састојала од пет просторија, од којих је средишња била у облику октогона, имале су подно грејање и систем хипокауста. Објекат је имао површину од 320
У малтеру октогоналне просторије пронађен [[бронза]]ни [[новац]] [[Максимин Даја|Максимина Даје]], према чему се грађевина датује у почетак [[4. век]]а, односно после [[309]]-[[310.]] године <ref>Јеремић Г, Мозаици грађевине са октогоном из Античког Наиса, Ниш и Византија 5, Ниш, 2007.</ref>.
=== Виле рустике ===
Утврћено је постојање неколико римских вила, које су се налазиле изван градског језгра. Око 4 километара северно од Наиса налазила се вила названа ''[[Вила на Винику]]''. Ова вила рустика није поптуно истражена. У једној од просторија виле пронађена је [[1936.]] године већа количина сребрног новца, заједно са калупима за ливење.
Јужно од града налазила се нешто мања ''[[Вила на Горици]]''. Од налаза откривених у овој вили издвајају се жртвеник градског [[декурион]]а Аурелија Лупа и [[сребро|сребрни]] [[тањир]]и израђени у част Лицинијевих деценалија.
=== Фабрика и официна ===
У једном касноантичком спису је забележено да је у Наису постојала фабрика, радионица за производњу војне опреме. Фабрике су смештане у областима богатим рудама гвожђа, какав је [[Балкан]], и на коме су постојале фабрике у више градова поред Наиса. Фабрика је снебдевала пограничне јединице на дунавском лимесу, на коме су Римљани имали све више проблема са варварским нападима са севера.
Ред 80:
У Наису су исковани и други предмети намењени потребама Римских царева, предмети из радионице су налазени широм Европе, радионица је радила најмање до краја четвртог века.
=== Градске некрополе ===
{{главни чланак|Рановизантијска гробница са фрескама у Нишу}}
[[Некропола]] у насељу Јагодин мали је добро истражена. На локалитету је констатовано 230 гробова и 30 гробница.
Ред 95:
Представа на саркофагу указује на висок ранг особе која је сахрањена, према неким теоријама у питању је дете из царске породице <ref name="Хеиде"/>. У гробовима је отривено још неколико налаза који указују на висок ранг покојника, попут [[свитак|свитка]] или остатака [[ципела]] и скупоцених [[тканина]].
== Портрети ==
{{главни чланак|Портрет Константина Великог|Портрет царице из Балајнца}}
На територији Наиса или у његовој непосредној близини откривена су 3 значајна царска портрета.
Најзначајнији је портрет Константина Великог. Реч је о бронзаној глави са ликом цара Константина, сина [[Констанција I]] и Хелене, димензије 24-{cm}-, израђен од шупље ливене [[бронза|бронзе]]. Портрет је откривен [[1900.]] године у шуту десног обалског стуба римског моста, припадао је статуи цара, која је стајала на [[форум]]у. Портрет је датован у време око 324. године н. е. Данас се налази у [[Народни музеј у Београду|Народном музеју у Београду]] <ref>[http://www.narodnimuzej.rs/code/navigate.php?Id=190 Портрет Константина Великог, Народни музеј у Београду], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>.
У слично време датована је и глава од црвеног [[порфирит]]а, која је откривена [[1958.]] године у шуту северног дела Тврђаве, за коју се такође претпоставља да је припадала Константину.
Ред 111:
У Наису су откривени и [[рељеф]]и, углавном са [[митологија|митолошким]] божанствима и цивилни или војнички рељефи. Откривено је и десетак примерака ситне бронзане пластике.
== Наис и -{Notitia Dignitatum}- ==
У основном попису војних јединица [[Нотација]] ({{јез-лат|Notitia Dignitatum}}) не наводи се Наис као војна база<ref>Јовановић. А, Археолошке белешке из касноантичког Наиса и околине, Ниш и Византија 1, Ниш, 2003.</ref>, иако је град био важан административни, војни и економски центар током касне антике. Наводи се да је у граду постојала радионица за израду предмета од [[сребро|сребра]], што упућује да је град био једно од места где се производило [[оружје]] за римску војску. [[Амијан Марцелин]] је забележио да је Наис више пута опседан, али да никада није и освојен, што указује да је овде била стационирана војна јединица. Према аналогији са [[Скупи]]ма и [[Улпијана|Улпијаном]], претпоставља се да је у Наису постојала војна формација типа {{јез-лат|pseudocomitatenses}}.
У [[1. век]]у у Наису је била смештена [[кохорта]] {{јез-лат|I Cilicum}}. Касније у Наис долази кохорта {{јез-лат|I Cretum}}, а у [[2. век]]у у граду је била кохорта {{јез-лат|I Aurelia Dardanorum}}. Наводи се и да је овде смештена током прва 3 века прва кохорта Дарданаца, па се претпоставља да је остала у Наису до краја антике.
== Референце ==
{{
== Литература ==
* Петровић П., Ниш у античко доба, Просвета, 1976.
* Кондић Ј., Касноантичко сребро, Античко сребро у Србији, Београд 1994.
* Милошевић Г., Мартиријум и гробљанска базилика у Јагодин-мали у Нишу, Ниш и Византија 2, 121–140. Ниш, 2004.
* [http://www.sanu.ac.rs/GalerijaPics/NaissusNaissus.pdf Слободан Дрча: Наисус]
== Види још ==
* [[Медијана (Ниш)|Медијана]]
* [[Портрет Константина Великог]]
Ред 145:
| wikinews =
}}
* [http://www.ni.rs/nis-kroz-vekove.html Ниш кроз векове]
* [http://www.ni.rs/konstantinovo-doba.html Константиново доба]
* [http://www.ni.rs/posle-konstantina.html После Константина]
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278548-Dragulj-imperije Драгуљ империје], Саво Поповић, Вечерње новости, фељтон „Рим у Србији“, 4 наставак, 26. јул 2007.
{{Римски градови и археолошки локалитети на тлу Србије}}
| |||