Вотка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 81.64.167.55 (разговор) на последњу измену корисника Addbot |
||
Ред 1:
'''Вотка '''или '''водка''' је жестоко [[алкохолно пиће]], најчешће безбојно, настало [[дестилација|дестилацијом]] [[житарице|житарица]] или [[кромпир]]а. Назив потиче од словенске
[[Слика:Finlandia_vodka.jpg|мини|200п|Вотка]]
Поред занемарљиве количине адитива [[укус]]а, вотка се углавном састоји само од [[алкохол]]а ([[етанол]]а) и воде. Количина алкохола се креће у опсегу од 35% до 70%. Класична руска вотка има 40% алкохола. То се приписује [[Русија|руским]] стандардима које је [[1894]]. године увео [[Александар III|Александар -{III}-]] и то након истраживања [[Дмитриј Мендељејев|Дмитрија Мендељејева]]. Судећи по налазима Музеја вотке у [[Санкт Петербург]]у, Мендељејев је дошао до сазнања да је савршен постотак 38%, али пошто су се у то доба алкохолна пића опорезивала по постотку [[алкохол]]а у њима, ради лакшег прорачуна одређен је стандардни износ од 40%. Када је постотак алкохола мањи од наведеног, укус вотке може бити „воденаст“, а већи постоци дају „жешћу“ вотку. По савезном закону [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]], минимални постотак алкохола у вотки је 40%, а по [[Европа|европским]] стандардима - 37,5%.
Ред 6:
==Историја==
Вотка је данас једно од најпопуларнијих пића на
По „Пингвиновој књизи алкохолних пића и ликера“, „низак ниво додатака које дају арому алкохолу, али које доприносе пост-ефектима велике конзумације, вотку чине »сигурнијим« пићем, али не и што се тиче могућности тровања које, зависно од постотка алкохола, могу бити високе“. ([[Памела Вандајл Прајс]], [Хармондсворт и Њујорк: Пингвинове књиге, [[1980]]])
==Производња==
Вотка може настати дестилацијом било које биљке богате [[скроб]]ом/[[шећер]]ом; данас се већином прави од [[житарице|житарица]] попут [[кукуруз]]а, [[раж]]и и [[пшеница|пшенице]]. Таква вотка сматра се много бољом од вотке начињене од других житарица. Неке врсте вотке праве се од [[парадајз]]а, [[меласа|меласе]], [[соја|соје]], [[грожђе|грожђа]] и понекад чак од нуспроизвода рафинисаног уља или обраде дрвене масе. У неким земљама централне Европе, попут Пољске, вотка се може правити и тако што се ферментира раствор кристалног шећера и неких соли ради ферментације а затим дестилује пар седмица касније. Данас се вотка производи широм
==Додатни укуси==
Поред тога што се разне врсте вотке могу категорисати по садржају алкохола, оне се такође могу категорисати у
Већина врста вотке је без додатних укуса, али у земљама које су значајни произвођачи вотке можемо пронаћи широк избор ароматичних вотки, обично по домаћим рецептима, и то ради побољшања укуса вотке или због медицинских својстава. Зачини укључују [[Црвена паприка|црвену паприку]], [[ђумбир]], разне воћне додатке, [[ванила|ванилу]], [[чоколада|чоколаду]] (без [[заслађивач]]а) и [[цимет]]. Украјинци производе комерцијалну вотку по имену „Трава светог Јована“. Пољаци и Бјелоруси додају листове локалне траве за [[бизон]]е да би произвели Зубровку, жућкасту вотку благо слатког укуса. У Украјини и Русији је такође јако популарна вотка зачињена [[мед]]ом и [[паприка|паприком]] (Пертсовка, руска, и З пертсем, Украјинска). Чувена пољска вотка зачињена медом зове се Крупник.
Традиција ароматизовања вотке је такође распрострањена у [[Нордијске земље|нордијским земљама]], гдје је вотка, помијешана са разним травама, воћем и зачинима, уобичајено жестоко пиће за све врсте традиционалних сезонских прослава, нарочито средином
Пољаци такође праве изузетно чисту (95%) вотку, [[чисти алкохол]], који се користи у разне сврхе. Технички, пошто је ово врста вотке, она се продаје у продавницама пића, а не у [[апотека]]ма. Слично, на
==Вотка у Европској унији==
Произвођачи вотке у [[Финска|Финској]], Пољској и Шведској воде кампању за доношење [[закон]]а који би само вотку од житарица и парадајза прогласио правом вотком, а не и било који [[етил-алкохол]] (од, на
== Види још ==
|