Википедија:Трг/Правописна питања — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 616:
Први облик је одомаћен у нашој литератури, а тако су га видим назвали и на руској, бугарској и украјинској Википедији. Пре неки дан је пребачено са првог на други облик, шта је правилно? --[[Корисник:Djordjes|Ђорђе Стакић]] [[Разговор_са_корисником:Djordjes|(р)]] 14:46, 13. април 2013. (CEST)
:Ја се са факултета сећам Бакус-Наурове форме... --[[Корисник:Dungodung|<font color="blue">'''Ф'''</font>]][[Разговор са корисником:Dungodung|<font color="blue">'''±'''</font>]] 23:38, 13. април 2013. (CEST)
''Бакус'', јер се /-{æ}-/ из енглеског прилагођава као /а/. У Прћићевом рјечнику нема тог презимена, што значи да ''Бекус'' није мећу прописаним изузецима. Да се подсјетимо:
{{Цитат3|При том овде треба посебно указати на могућност да поједина решења, нарочито она која мењају одраније устаљене облике, код некога изазову отпор, па чак и одбојност, првенствено због нарушавања стечених навика. Међутим, не треба заборавити ни то да је облик ''Спенсер Траси'' безболно уступио место ваљаном облику ''[[Спенсер Трејси]],'' да је после једне интервенције [[Исидора Секулић|Исидоре Секулић]] ''[[Стокхолм]]'' почео да истискује ''Штокхолм,'' а да су кинеска имена увођењем ''-{[[пинјин|pinyin]]}-'' транслитерације, пре неколико деценија, у целом свету поприлично изменила свој дотадашњи лик. У сваком случају, тежња ка систематичности свакако би морала да добије предност над импровизацијом, ма колико да су њени ефекти постали навика. Најкрупнију улогу у не баш лаком и краткотрајном процесу устаљивања и ове нормативне препоруке имала би, треба ли посебно наглашавати, средства масовне комуникације — посебно њихова лекторска служба.
Доследном применом понуђених облика учинила би се најмање три корака напред: прво, значајно би се допринело уједначавању наше транскрипцијске праксе (бар једног њеног дела); друго, једнообразност би захватила и трајнији језик књига, уџбеника и енциклопедија, па се не би наилазило на два скорашња издања, једно ауторке ''Ерике Џонг'' а друго ''Ерике Јонг;'' и треће, помогло би се онима који уче енглески језик, јер више не би били у прилици да, под утицајем облика научених у матерњем језику, енглеска имена изговарају, па чак и пишу, на погрешан начин (рецимо, уместо ''Норман Мејлер'' не би се чуло ''Норман Мајлер,'' што може бити и друго име). Тако би се утицај „пипуларне аналегије у транскрупцији” умногоме смањио, а временом ваљда и отклонио.
|[http://web.archive.org/web/20080310022201/http://host.sezampro.yu/jezikdanas/1-97/1-97_5.htm ''„Опростите, да ли сам то ја?” Пипуларна аналегија у транскрупцији имена из англеског јозика'']}}
--[[Корисник:PointDread|Појнт Дред]] ([[Разговор са корисником:PointDread|разговор]]) 13:11, 14. април 2013. (CEST)
| |||