Кларинет — разлика између измена

'''[[b:Кларинет|Кларинет]]''', скраћено '''-{Cl.}-''', [[дрвени дувачки инструменти|дрвени дувачки инструмент]] са [[Једноструки језичак|једноструким (простим)]] [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|језичком од трске]]. Почетни део му је усник, кљунастог облика, на чију се равну страну, преко улазног отвора цеви, належе [[језичак (дрвени дувачки инструменти)|језичак]], учвршћен на доњем крају металним обручем са завртњем. Цев има четири дела, који се увлаче један у други, а завршни је левкаст (тзв. ''корпус'') и по ивици опточен металним прстеном. На цеви се налази велики број рупица, од којих се један део покрива јагодицама прстију, а остали поклопцима (тзв. ''клапнама'') које се покрећу сложеним системом полуга. Механизам савременог кларинета је веома усавршен, као и извођачка техника, тако да он спада међу највиртуозније инструменте по лакоћи с којом се могу изводити и крајње брзи и сложени тонски покрети. Распон изводљивих тонова му је доста велики, а сам тон је богат и изражајан, подесан за врло различите музичке карактере. Посебна одлика кларинета је широк распон гласноће – од скоро једва чујног звука до врло продорног, нарочито у високим тоновима. Најдубљи [[регистар]], тзв. ''шалмајски'', веома је особен по тамној и драматичној звучности. С обзиром на све ово, кларинет је међу дувачким инструментима најсвестранији, па му се и у оркестру често додељују истакнуте улоге, солистичка литература је доста богата, налази места у камерним ансамблима, водећи је мелодијски инструмент у дувачким оркестрима, а посебно значајну улогу има у [[џез]]у.