Манастир Ђипша — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 12:
| јурисдикција = [[СПЦ]]
}}
'''Манастир Ђипша''' или '''Дивша''', је српски, [[манастир]] из скупине [[фрушкогорски манастири|фрушкогорскифрушкогорских манастирманастира]], смештен на западном огранку јужногзападним обронкаобрнцима [[Фрушка гора|Фрушке горе]] у [[Срем]]у, између села [[Визић]]а и [[Дивош (Сремска Митровица)|Дивоша]]. Манастирска црква посвећена је [[Свети Никола|Светом Николи]].
 
Манастир Ђипша је проглашен [[Споменик културе од изузетног значаја|Спомеником културе од изузетног значаја]] [[Република Србија|Републике Србије]] [[1990]]. године.
 
==Историјат==
Предање каже да је [[Манастир]] Ђипшу сазидао [[деспот]] [[Јован Бранковић]] крајем [[15. век]]а. Први поуздани подаци о овом [[манастир]]у у [[Турци|турским]] изворима потичу из друге половине [[16. век]]а. Црква је највероватније саграђена у [[Турци|16. век]]у. Почетком [[18. век]]а Дивша је забележена као [[метох]] манастира[[манастир]]а [[Кувеждин|Кувеждина]], удаљеног око 5 километара, аисточно уод Ђипше. У зависном положају Ђипша ће остати у наредном раздобљу.
 
Стара [[манастирска црква]] крстообразне основе је обновљена [[1744]]. године покровитељством Петра Јовановића, житеља [[Нови Сад|Новога Сада]]. Године [[1764]]., покровитељством „пустиножитеља“ Матеја, изграђена је нова [[припрата]] са [[звоник]]ом, над којом је основана [[Капела (грађевина)|капела]] посвећена [[Покров Пресвете Богородице|Покрову Пресвете Богородице]]. [[Иконостас]] је резан [[1751]]. године у [[Нови Сад|Новом Саду]], а сликао га је [[Турци|1753]]-[[1754|54]]. године живописац [[Теодор Стефановић Гологлавац]]. У исто време започета је изградња [[конак]]а. [[Црква (грађевина)|Црква]] и [[Конак|конаци]] били су скромне архитектуреградње, у складу са положајем Ђипше као првобитног [[манастир]]ског [[метох]]а. И поред тога [[монаштво]] Ђипше поседовало је више стотина јутара земље, па се уз [[манастир]] образовао и омањи [[прњавор (тип насеља)|прњавор]] истог имена, чији су становници радили на манастирским пољима.
 
Од почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] до [[1922]]. године манастирЂипша је биобила напуштеннапуштена. Дуже времена је био под управом [[Манастир Кувеждин|манастира Кувеждина]]. Проглашен је за самосталан [[манастир]] тек [[1923]]. године, када је [[Манастир Кувеждин|Кувеждин]] постао женски манастир. Како је [[Манастир Кувеждин|Кувеждин]] имао велики број [[монахиња]] (око 50), то је Ђипша [[1933]]. године враћена [[Манастир Кувеждин|манастиру Кувеждину]], и као такав и он је постао женски [[манастир]]. Пред [[Други светски рат]] у њему је живело пет [[монахиња]].
 
У манастиру се чувало једно четворојеванђеље, писано крајем [[15. век]]а или почетком [[16. век]]а.
 
За време [[Други светски рат|Другог светског рата]], у време окупације и терора [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], [[усташе]] су срушиле [[црква|цркву]] манастира Ђипше, зграде [[манастир]]а је тешко оштећене, а [[иконостас]] растављен и однесен (делимично сачуван). Оближњи [[Прњавор (тип насеља)|прњавор]] је такође уништен у рату и касније није обнављан. После рата [[манастир]] је опустео.

Од [[1980]]. године манастир је васпостављен као женски и постепено се обнавља. Данас манастир чине [[Црква (грађевина)|Црква]] [[Свети Никола|светог Николе]] и спратни конак северно од ње.
 
==Спољашње везе==