Општина Добретићи — разлика између измена
Нова страница: {{Општина ФБиХ |име_ћ = Добретићи |име_генитив = Добретића |грб = |мапа = Dobretici Municipality Location.png |ент… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 16. април 2013. у 00:13
Добретићи су једна од најмлађих и најмањих општина у Босни и Херцеговини. Припада ентитету Федерација Босне и Херцеговине и Средњобосанском кантону. Сједиште општине је у истоименом селу, које често називају и Добратићи.
| Добретићи | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина
|
| Ентитет |  Федерација БиХ
|
| Кантон |  Средњобосански кантон
|
| Становништво | |
| Становништво | 658 (2009)[1] |
| Географске карактеристике | |
| Површина | 59 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Начелник општине | Марко Дражетић (коалиција хрватских странака) |
| Позивни број | (+387) 030 |
| Веб-сајт | |
Географија
Данашња општина обухвата 18 католичких села на планини Ранчи, у средњој Босни, 20-ак километара сјевероисточно од града Јајца. Ово је планински крај познат под именом Поугарје, назван по реци Угар, која извире на Влашићу и протиче уз сјевероисточни руб обронка Ранче, што представља уједно и ентитетску границу. Поугарје је до рата припадало Општини Скендер Вакуф (данашње Кнежево), а потом за кратко вријеме припојено општини Јајце, да би се осамосталило и данас представља посебно административно подручје - Општину Добратићи.
Поугарје је пре избијања грађанског рата у Босни и Херцеговини имало близу 5 хиљада становника у 18 села, а данас их је укупно пар стотина, углавном старије доби и баве се искључиво сточарством. Влашићки сир је био најпознатији производ поугарских сточара.
Становништво
Општина је настала од 4 мјесне заједнице општине Скендер Вакуф (данашње Кнежево). То су: Добретићи, Давидовићи, Кричићи и Мелина.
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, на подручју данашње Општине Добретићи живјело је 4.790 становника.
| Националност[2] | 1991. |
| Хрвати | 4.720 (98,53%) |
| Срби | 6 (0,12%) |
| Муслимани | 3 (0,06%) |
| Југословени | 19 (0,39%) |
| остали и непознато | 42 (0,90%) |
Насељена мјеста
Извори
- ^ Saopćenje Federalnog saveza za statistiku 9.septembar 2009. godine
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Напомене
Литература
- Књига: „Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.