Нуклеарни реактор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Migrating 62 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q80877 (translate me) |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[
'''Нуклеарни реактор''' је постројење у коме се одвија контролисана [[нуклеарна ланчана реакција]].
Ред 14:
[[
Основни делови у једној нуклеарној електрани су:
* [[Нуклеарно гориво]]
* [[Модератор неутрона]]
* [[Хладњак]]
* [[Контролне шипке]]
* [[Компензатор запремине]]
* [[Систем за хитно хлађење језгра реактора]]
* [[Систем заштите реактора]]
* [[Парни генератор у нуклеарним електранама|Парни генератор]] -у [[реактор са кључалом водом|реакторима у којима вода кључа]] не постоји
* [[Граћевина у којој се налази нуклеарни реактор]]
* [[Пумпа која пумпа воду у парни генератор]]
* [[Парна турбина]]
* [[Електрични генератор]]
* [[Кондензатор паре]]
Ред 41:
* Рефлектор [[неутрона]], који окружује језгро реактора
* [[Проводиоц топлоте]]
* [[Систем регулације фисионе реакције]],
* Заштита од радијације
* Систем дистантног управљања
Ред 47:
== Основна подела реактора ==
=== ''' Реактори хлађени и модеровани обичном водом (-{H}-<sub>2</sub>O)''' ===
У ову групу реактора спадају [[ВВЕР]], -{PWR}- ([[реактор са водом под притиском
Нешто нижи притисак користе ректори с кључалом водом. Ефикасност ових реактора је већа него код осталих типова реактора, чак се сматрају стабилнијим и сигурнијим. Нажалост, кључала вода у реактору изазива друге проблеме. Највећи је тај, што радиоактивна вода из реактора може да оштети остале компоненте и озбиљно угрози особље око реактора уколико вода исцури приликом неочекиване хаварије.
=== '''Реактори модеровани тешком водом (-{D}-<sub>2</sub>O)''' ===
-{PHWR}- (Реактор са тешком водом под притиском или -{''Pressurized Heavy Water Reactor''}-). Први реактор овог типа изграђен је у Канади, познат под називом [[КАНДУ]]. Ови реактори су хлађени и модеровани [[Тешка вода|тешком водом]]. Због тога, ови реактори могу да користе и природни уранијум. Замена горива у рекатору може да се спроведе и док реактор ради, што омогућава уштеду времена, енергије, уранијума итд. Изграђени су у Канади мада су до данас извезени и у Румунију, Аргентину, Кореју, Индију, Пакистан.
=== '''Реактори модеровани графитом (-{C}-)''' ===
[[РБМК]] (Реактор Большой Мощности Канального типа) или -{LWGR}- (-{Light Water Graphite Reactor}-). Ова врста реактора је коришћена углавном у Русији. Направљен у циљу производње плутонијума и електричне енергије. Реактор у [[Чернобиљ|Чернобиљу]] је био овог типа па се с тога ова врста реактора сматра изразито несигурном и недовољно безбедном.
Ред 63:
-{Magnox -GCR (Gas Cooled, Graphite Moderated Reactor)}- је гасом хлађен и графитом модерован реактор. Обично, за хлађење се користи угљен-диоксид CO2. У поређењу са реакторима који користе воду под притиском, ови реактори показују већу ефикасност упркос већим темепературама. Реактори су осмишљени у Великој Британији и спадају у групу термичких реактора.
=== '''Реактори хлађени течним металом''' ===
Овакав тип реактора нема [[модератор неутрона|модератор]] и производи већу количину горива него што искористи односно потроши. [[Нуклеарна електрана Суперфеникс|Суперфеникс реактор]] у [[Француска|Француској]] је овог типа заједно са Ферми-1 у Сједињеним Америчким Државама. Ови реактори користе течан натријум за хлађење и спадају у групу брзих реактора.
Постоје две врсте ових реактора:
# Хлађени [[олово]]м
# Хлађени [[натријум]]ом
== Друге поделе реактора ==
[[
=== '''Подела према нуклеарној реакцији''' ===
1. Фисиона реакција- Већина савремених реактора је базирана на фисионој реакцији. Углавном се за гориво користи уранијум, али се воде истраживања и са торијумовим циклусом. Фисиони реактори се могу поделити у две групе, у зависности од енергије неутрона који се користе да иницирају нуклеарну фисиону ланчану реакцију:
* Термички реактори користе споре тј. термичке [[неутрон]]е. Већина реактора је овог типа. Ови неутрони имају већу вероватноћу да иницирају реакцију на уранијуму 235, и мању вероватноћу да буду апсорбовани [[уранијум]]ом 238 у поређењу са брзим неутронима који су продукт фисионе реакције.
* Брзи реактори користе брзе неутроне за иницијацију фисионе реакције. Карактеристика ових реактора је да не користе модератор. Ови неутрони имају мању вероватноћу да доведу до фисије уранијума 235 и већу вероватноћу да иницирају фисију на уранијуму 238. Брзи реактори ће у поређењу са термичким реакторима, производити мање радиоактивног отпада. Њихов главни недостатак је веома тешка изградња и скупа техника. Конструкција ових реактора је и даље у развоју у примерима четврте генерације нуклеарних реактора.
2. Фузиона реакција - Физиони снага је и даље у експерименталној фази. Углавном, као гориво се користи водоник.
Линија 86 ⟶ 85:
3. Радиоактивни распад- Ови реактори користе акцелераторе радиоизотопа и атомске батерије, које генеришу топлоту и снагу експлоатисањем пасивног радиоактивног распада.
=== '''Подела према типу модератора''' ===
# Реактори модерирани графитом
# Реактори модерирани водом
Линија 93 ⟶ 92:
:б) Реактори модерирани обичном водом. Овај тип реактора користи обичну воду за хлађење и модерирање реактора. [[Графит]]ни и тешко водни реактори веома ефикасно термализују [[неутрон]]е па се с тога може користити природни [[уранијум]] као гориво.
=== '''Подела према хлађењу''' ===
# Реактори хлађени водом
#* [[Реактор са водом под притиском|С водом под притиском]]
Линија 100 ⟶ 99:
# Реактори хлађени гасом, обично хелијумом
=== '''Подела према генерацији''' ===
# Реактори I генерације
# Реактори II генерације
Линија 107 ⟶ 106:
=== '''Подела према фази горива''' ===
# Гориво у тврдом стању
# Течно гориво
# Гасовито гориво
=== '''Према сврси''' ===
# Реактори који производе електричну енергију - [[нуклеарна енергија|Нуклеарне централе]]
# Пропулзиони реактори
Линија 157 ⟶ 156:
== Види још ==
* [[Циклус нуклеарног горива]]
* [[Списак нуклеарних реактора]]
== Спољашње везе ==
| |||