Пантљичара — разлика између измена

29 бајтова додато ,  пре 7 година
м
разне исправке; козметичке измене
м (Враћене измене 95.155.8.104 (разговор) на последњу измену корисника Addbot)
м (разне исправке; козметичке измене)
| subdivision_ranks = поткласе
| subdivision =
-{[[Cestodaria]]}-<br />
-{[[Eucestoda]]}-
}}
 
==Адаптације на паразитски начин живота==
* пантљичаре су изгубиле [[цревни такт]]; храну узимају [[осмоза|осмотским]] путем из црева домаћина преко целе површине тела; због тога се на површини тела образују трнолики израштаји који повећавају апсорпциону (упијајућу) површину;
 
* у њиховом телу су нађене материје које неутралишу дејство цревних ензима домаћина, иначе би биле сварене од стране домаћина;
*пантљичаре су изгубиле [[цревни такт]]; храну узимају [[осмоза|осмотским]] путем из црева домаћина преко целе површине тела; због тога се на површини тела образују трнолики израштаји који повећавају апсорпциону (упијајућу) површину;
*у њиховом телу су нађене материје које неутралишу дејство цревних ензима домаћина, иначе би биле сварене од стране домаћина;
* органи за причвршћивање су у облику [[пијавка|пијавки]] и кукица и налазе се само на [[сколекс]]у;
* [[полни систем]] је [[хермафродит]]ан и добро је развијен (боље развијен него код метиља); сваки проглотис је готово потпуно испуњен полним органима, како мушким тако и женским; у предњим, младим чланцима полни систем још није функционалан, у средњим је функционалан (производе се полне ћелије), а задњи су потпуно испуњени оплођеним јајима; задњи чланци се откидају и из њих се ослобађају јаја, која са фецесом домаћина доспевају у спољашњу средину;
* развиће се одвија преко ларвалних облика; тако је трајни домаћин [[говеђа пантљичара|говеђе]] (''-{Taenia saginata}-'') и [[свињска пантљичара|свињске пантљичаре]] (''-{Taenia solium}-'') човек, а прелазни домаћин је говече, односно [[свиња]];
** оплођена [[јаја]] доспевају са фецесом домаћина у спољашњу средину, а затим у прелазног домаћина – свињу;
** у цреву свиње излеже се [[ларва]] '''[[онкосфера]]''';
** ларва кукицама пробија црево, улази у крв и крвљу доспева у јетру, мишиће, плућа, мозак; ** у тим органима онкосфера се развија у бобицу (фину);
** човек се зарази једући недовољно кувано или печено бобичаво месо па се у његовом цреву из бобице развије пантљичара.
 
'''Псећа пантљичара''' ({{јез-лат|Echinococcus granulosus}}) као трајног домаћина има пса, а као прелазни домаћин је човек. [[Цисте]] (ларве) псеће пантљичаре могу у телу човека изазвати тешке, некада смртоносне последице.
 
== Литература ==
{{Commonscat|Cestoda}}
* Библиотека ''Планета Земља и живот на њој'', Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
* Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, [[Научна књига]], Београд, 1971.
* Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, [[Научна књига]], Београд, 1977.
* Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, [[Научна књига]], Београд, 1979.
* Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, [[Научна књига]], Београд, 1986.
* Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, [[Школска књига]], Загреб, 1998.
* Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО ''Вук Караџић'', Београд, 1986.
* Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
* Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.bionet-skola.com pantljičare u BioNet školi]
 
[[Категорија:Пљоснати црви]]
1.572.075

измена