|
==Историја==
Орашје је настало између [[1830]]. и [[1867]]. године. Град је настао од муслимана који су побегли из [[Србија|Србије]] (Шабац, Ужице, Београд) после њеног стицања аутономије. Насеље су пројектовали француски стручњаци тако да све главне улице имају излаз на Саву, а попречне улице чине поља у облику шаховске табле.
У Орашју је 1904. отворена прва земљорадничка задруга у БиХ.
==Становништво==
{{Главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991: Орашје}}
=== Национални састав становништва - град Орашје, попис [[1991]].===
По последњем службеном попису становништва из [[1991]]. године, општина Орашје је имала 28.367 становника, распоређених у 16 насељених места.
укупно: 3.907
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="toccolours" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;"
|- style="background:#dfd;"
| style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref>
| style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]]
| style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1981. у СФРЈ|1981.]]
| style="text-align:center;" | [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|1971.]]
| style="background: bgcolor="#228B22" |* [[Муслимани (народ)|Муслимани]] - 1.843 (47,17%)▼ |-
* [[Срби]] - 875 (22,39%)
| style="background: bgcolor="#4169E1" | [[Хрвати]]
|* align="right"[[Хрвати]] |- 21.308591 (7515,1112%)
* [[Југословени]] - 470 (12,02%)
| align="right" | 20.705 (74,46%)
* остали, неопредијељени и непознато - 128 (3,27%)
| align="right" | 19.354 (75,19%)
|-
| style="background: bgcolor="#FF0000" | [[Срби]]
| align="right" | 4.235 (14,92%)
| align="right" | 4.151 (14,92%)
| align="right" | 4.266 (16,57%)
|-
▲| style="background: bgcolor="#228B22" | [[Муслимани (народ)|Муслимани]]
| align="right" | 1.893 (6,67%)
| align="right" | 1.548 (5,56%)
| align="right" | 1.867 (7,25%)
|-
| style="background: bgcolor="#C71585" | [[Југословени]]
| align="right" | 626 (2,20%)
| align="right" | 1.056 (3,79%)
| align="right" | 131 (0,50%)
|-
| style="background: bgcolor="#CC7722" |остали и непознато
| align="right" | 305 (1,07%)
| align="right" | 346 (1,24%)
| align="right" | 122 (0,47%)
|-
| style="background:#f3fff3;" | Укупно
| style="text-align:right;"| 28.367
| style="text-align:right;"| 27.806
| style="text-align:right;"| 25.740
|}
==Насељена мјеста==
Бок, Букова Греда, Човић Поље, Доња Махала, Доњи Жабар, Јењић, Копанице, Кострч, Лепница, Лончари, Матићи, Орашје, Оштра Лука, Толиса, Угљара и Видовице.
Послије потписивања Дејтонског споразума, највећи дио општине Орашје ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Човић Поље, Доњи Жабар и Лончари, те дијелови насељених мјеста: Бок, Јењић и Оштра Лука. Од овог подручја формирана је општина Српско Орашје, одн. [[Доњи Жабар]].
== Референце ==
* [http://www.maplandia.com/bosnia-and-herzegovina/federacija-bosne-i-hercegovine/orasje-45-2-8-n-18-41-36-e/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.fallingrain.com/world/BK/01/Orasje4.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)]
[[Категорија:Насељена мјеста у Федерацији Босне и Херцеговине]]
| 