Психоза — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 9 година
→‎Врсте психоза: меланхонија -> меланхолија
м (Бот: Селим 49 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q170082)
(→‎Врсте психоза: меланхонија -> меланхолија)
Једна од функционалних психоза је [[шизофренија]]. Ова реч је кованица и значи „расцеп душе“, слободније речено, распадање личности. Нажалост, по свему судећи, у питању је не једно, већ више обољења, са неким сличним и заједничким поремећајима. За ову психозу је карактеристично повлачење болесника у себе, ремећење и прекид контакта са стварношћу, губљење животног полета, поремећај емоција и мишљења (мишљење постаје збркано и нејасно) и постепено опадање способности мишљења ([[деменција]]), све до поремећаја нагона, када болесник одбија храну или узима и предмете који нису за исхрану. Мења се и говор болесника, може доћи до сажимања и спајања речи, па за околину тај говор постаје неразумљив. Може доћи до [[халуцинација]], као и до суманутих идеја, када је на пример, болесник убеђен да га прогоне и трују. Може да га спопадне и огроман [[страх]], па се дешава да изврши [[самоубиство]] или [[убиство]].
 
Друга функционална психоза је [[манично-депресивна психоза|манично-депресивна]] у којој су најизразитији поремећаји у емоционалном понашању. Ако се јавља претерана веселост, без разлога, бујица речи и идеја уз прецењене идеје болесника о сопственој вредности, говоримо о [[манија|манији]] или манијакалном стању (ово најчешће нема везе са речју манијак коју користе лаици). Када се јављају јако жалосна расположења, [[меланхолија|меланхолична]], потпуна безвољност, кочење мишића, осећај кривице - ради се о [[депресија|депресији]] или меланхоничноммеланхоличном стању. Таква особа често не сматра да је болесна, већ верује да је стварно крива. Болесник окривљује себе за нешто због чега није крив, или што само по себи не би требало да изазове такво понашање. У таквом стању болесник може да изврши и самоубиство.
 
Има болесника код којих се периодично јављају само манична или само депресивна стања. Међутим, понекад се та два стања смењују - болесник је извесно време претерано радостан, а касније ненормално тужан, па се зато говори о манично-депресивној или циркуларној психози.
Анониман корисник