Наис — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Древни градови; додана категорија [[:Категорија:Древни градови у Србији|Древни градови … |
м clean up, replaced: {{Римски градови и археолошки локалитети на тлу Србије}} → {{Градови и археолошка налазишта из доба aнтичког Рим using AWB |
||
Ред 2:
'''Наис''' ({{јез-лат|Naissus}}, {{јез-грч|Ναϊσσός}}) је био [[антика|антички]] град, ког су првог населили [[Дарданци]] у [[3. век п. н. е.|3. веку п. н. е.]], а касније су га утврдили [[Антички Рим|Римљани]]. У Наису су рођени будући римски цареви [[Константин Велики]] и [[Констанције III]]. Током [[5. век|5.]] и [[6. век]]а наизменично су га освајали [[Хуни]], [[Источни Готи]], [[Гепиди]], [[Византија]] и [[Авари]]. [[Јужни Словени|Словенска племена]] су га освојила око [[612.]]-[[614.]] године. На месту античког Наиса данас се налази град [[Ниш]].
== Археолошка истраживања ==
[[Феликс Каниц]], који је од [[1850.]] године, у неколико наврата посећивао и бележио рушевине Ниша, обавио је прва обимнија истраживања античког Наиса. Прво је забележио неколико споменика римског периода на простору турске тврђаве. Истраживања су настављена [[1864.]]године, када су започета прва ископавања код Брзог Брода. Ископавања су настављена [[1887.]] и [[1889.]] године, када су забележени остаци споменика и архитектуре.[[1932.]] године започета су прва [[Теренско истраживање у археологији|археолошка ископавања]] на простору Јагодин мале и [[Медијана|Медијане]], која су са прекидима настављена до [[1939.]] године.<ref name="Дрча">Дрча С., -{Naissus}-, Археолошко благо Ниша – од неолита до средњег века, САНУ, Београд 2004, 49-58.5</ref> [[1956.]] обнављају се ископавања Јагодин мале, а од 1962. године археолошка ископавања су вршена на простору који је обухватала турска тврђава.<ref>
== Положај и територија ==
Ред 19:
У време Диоклецијана (датовање је извршено према налазима новца), северно од града, изван бедема ({{јез-лат|extra muros}}), подигнуте су монументалне [[терме]] са [[хипокауст]]ом.
=== Константин Велики ===
[[Датотека:
Подизање јавних и луксузних грађевина у Наису се приписују цару Константину, пре свега зато што је рођен у овом граду [[280]]. године (а владао 306-337). Отац Константинов, [[Констанције Хлор]] (Диоклецијанов савладар) је такође рођен у дарданским областима [[Горња Мезија|горње Мезије]], по женској линији је можда био рођак [[Клаудије II Готски|Клаудија II]]. Мајка Константинова, царица Хелена, Констанцијева конкубина, је била [[стабуларија]] (крчмарица) у Наису, пореклом је из Дрепанума у [[Битинија|Битинији]]. Више царских [[едикт]]а говори о Константиновим честим боравцима у Наису између 315. и 334. године: 13. мај 315 (или 329), 25. јул 319., 25. август 334.
316. и [[317.]] Наисом је владао [[Лициније]], после изгубљене битке код Винковаца [[316.]] године, коју је водио против Константина. Наис, [[Солун]] и [[Сердика]] су 317. године споразумно припали Константину.
Ред 55:
Град је имао [[форум]] који се налазио на југоисточном делу турске тврђаве, у близини кога су откривене две грађевине репрезентативног карактера, објекат под сводовима и тробродни објекат са [[портик]]ом. Северно од форума је откривен објекат са вестибулом, украшеним подним [[мозаик]]ом. Уз западни бедем турске тврђаве откривена је [[1975.]] грађевина (димензија 21-{x}-15 -{m}-), највероватније стамбеног карактера, са шест просторија. Од извора Каменичке реке до Наиса је водио [[акведукт]] (ширина зида је износила 1,65 метара), који је носио керамичке водоводне цеви, како би се град снабдевао водом.
У граду су били присутни бројни [[култ]]ови, о чему сведоче налази вотивних жртвеника, [[скулптура]] и ситне [[бронза
Будући да није утврђена функција лукзуног објекта под сводовима, са украсима и зидном и подном декорацијом, који је откривен на територији турске тврђаве, претпоставља се да је у питању храм. Према положају (уз форум) претпоставља да је био посвећен [[Јупитер]]у.<ref>Петровић П., Ниш у античко доба, Ниш 1976.</ref>
Ред 62:
=== Грађевина са октогоном са локалитета Градско поље ===
{{главни чланак|Градско поље (археолошко налазиште)}}
На локалитету Градско поље, удаљеном око 300 метара [[северозапад
У малтеру октогоналне просторије пронађен [[бронза]]ни [[новац]] [[Максимин Даја|Максимина Даје]], према чему се грађевина датује у почетак [[4. век]]а, односно после [[309]]-[[310.]] године <ref>Јеремић Г, Мозаици грађевине са октогоном из Античког Наиса, Ниш и Византија 5, Ниш, 2007.</ref>.
Ред 149:
* [http://www.ni.rs/posle-konstantina.html После Константина]
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:278548-Dragulj-imperije Драгуљ империје], Саво Поповић, Вечерње новости, фељтон „Рим у Србији“, 4 наставак, 26. јул 2007.
{{
[[Категорија:Историја Ниша]]
| |||