Клаудијан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 5:
Мало тога се зна о његовом животу. То да је био родом из [[Александрија|Александрије]] је, чини се, на задовољавајући начин засновано на непосредном сведочанству из [[Суида|Суиде]], а уз то и посведочено алузијом [[Сидоније Аполинар|Сидонија Аполинара]]<ref>-{Epist, IX 13}-</ref> и извесним изразима у његовим делима.<ref>-{Epist. V 3, I 39, 56}-</ref> Неки су тврдили да је био Гал, а неки да је био Хиспанац, али ни за једно ни за друго мишљење нема ни трунке доказа. Мишљење које су изнели Петрарка и Полицијан да је Клаудијан био флорентинског порекла настало је забуном: име управника Рима ({{јез-лат|praefectus urbi}}) из 396, Флорентина ({{јез-лат|Florentinus}}), коме је посвећена друга књига ''Отмице Прозерпине'' ({{јез-лат|Raptus Proserpinae}}), погрешно је протумачено као назив Клаудијановог родног града. Не зна се ништа о његовом пореклу, образовању и раној каријери, ни то под каквим је околностима је отишао из завичаја. Зна се да је био у Риму 395, када је саставио панегирик за конзуле Пробина и Олибрија ({{јез-лат|Panegyricus dictus Olybrio et Probino consulibus }}). Чини се да је већ одраније неговао поезију, али ово је био његов први састав у латинским стиховима. Успех којим је дело пропраћено навео га је да напусти грчку музу зарад римске. Током пет година од Теодосијеве смрти био је одсутан из Рима, прикључен, како изгледа, свити [[Стилихон]]а, под чију је специјалну заштиту, чини се, био примљен готово одмах после објављивања горе наведене песме.
 
Ни доброчинствима Стилихонове супруге Серане не дугује мање од утицаја мужа исте. Додуше, има да захвали његовојСтилихоновој камарили и наклоности, али на посредовање последњењегове супруге дошао је до супруге Африканкемладе, чији родитељи, иако су могли да се оглуше на просидбу сиромашног песника, нису могли да се супротставе захтевима Теодосијеве нећаке, супруге војсковође који је држао све конце у рукама.
 
Натпис, откривен у Риму у 15. веку, указује на то да су Аркадије и Хонорије на Трајановом форуму подигли Клаудију стату на захтев сената и да је последњи уживао називе notarius и tribunus, али природа положаја, било да су цивилни или војни, не може се одредити.
 
Крај Клаудијанове каријере опскуран је исто толико колико и њен почетак. Последња алузија на историјски догађај из његовог књижевног опуса је Хоноријев седми конзулат, који је пао у 404.
 
== Верска опредељеност ==