Феудализам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 2:
'''Феудализам''' је назив друштвеног односа који је превладавао у [[средњи век|средњем вијеку]], а чинили су га феудалци (земљопосједници - насљедници робовласника у [[робовласништво|робовласничким ]]друштвима односно племенских поглавара у племенским заједницама), закупници и феуди - земља коју су сељаци закупљивали од феудалаца.
== Настанак ==
Друштвено раслојавање је у новим [[германи|германским]] државама текло врло брзо. Након сеобе племенске старјешине и угледнији чланови заједнице добили су веће посједе. Тијеком [[8. век|8.]] и [[9. век|9. вијека]] на таквим великим посједима ради разнолика радна снага. Уређени земљишни посјед називао се феуд и био је подијељен на два дијела. Већи дио је власник феуда, феудалац, дао у закуп сељацима
▲Друштвено раслојавање је у новим [[германи|германским]] државама текло врло брзо. Након сеобе племенске старјешине и угледнији чланови заједнице добили су веће посједе. Тијеком [[8. век|8.]] и [[9. век|9. вијека]] на таквим великим посједима ради разнолика радна снага. Уређени земљишни посјед називао се феуд и био је подијељен на два дијела. Већи дио је власник феуда, феудалац, дао у закуп сељацима,кметовима (насељеник, закупник), а мањи део на коме се налазио и феудалчев двор, оставио је за себе. Сељаци – закупници би се обавезали да ће уз закупљену парцелу, одређени део дана у години радити на феудалчевом дијелу посједа с којег је сав приход припадао феудалцу.
У немирним временима ситни су посједници тражили заштиту моћнијих, а исто би се догађало и за неродних година какве су биле честе у условима слабо развијеног начина земљорадње. Предајући се у заштиту велепосједнику, сељак би му предавао своју земљу. Одмах би је и добијао назад, али не више као своје власништво. Тако би стекао заштиту, а велепосједник га је помагао сјемењем, алатом и осталим потребштинама. Иако је остао лично слободан, постао би зависан о господару. Такви сељаци су названи кметовима. Временом су и сељаци закупници претворени у кметове, па је нестало разлика у њиховом положају.
Линија 16 ⟶ 15:
Вазал је могао имати и своје властите вазале којима би он био сениор. Вазалска је обавеза значила подложност сениору уз поштовање које се првенствено манифестовало кроз спољашње знакове поштовања. Како у раздобљу раног средњег вијека није било новца, свака се служба, посебно војна, плаћала даровањем земље. Тако би, након положене вазалске заклетве, сениор своме вазалу уступио земљишни посјед, феуд. Величина посједа је варирала у односу на моћ сениора и важност вазала. Највеће феуде својим вазалима је давао краљ, али било је и феуда ситних племића који су имали једног или два кмета.
== Нестанак ==
Средином [[13. век|13. вијека]] феудални поредак је запао у кризу развојем слободних краљевских [[град]]ова и јачањем краљевске власти, а током [[15. век|15. вијека]] у западној Европи почиње нестајати као доминантан облик, иако су се неки облици задржали до [[19. век|19. вијека]]. Феудализам у великом делу Европе је укинут [[револуције 1848.|револуцијама 1848]].
== Види још ==
* [[Холандска револуција]]
* [[Енглеска револуција]]
Линија 27 ⟶ 25:
* [[Индустријска револуција]]
{{Commonscat|Feudalism}}
[[Категорија:Феудализам| ]]
{{Link GA|no}}
| |||