Сергеј Корољов — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 47 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q170842
м Фајл Koroljov-vdnx8_sep2008.jpg је уклоњен јер га је на Остави обрисао INeverCry са разлогом: Per commons:Commons:Deletion requests/Files in Category:Statues and monuments in VDNKh
Ред 42:
Године [[1945]]. је добио чин [[пуковник]]а [[Црвена армија|Црвене армије]]. Током [[1945]]. и [[1946]]. године се налазио у [[Немачка|Немачкој]], где су совјетски научници проучавали технологију ракете „[[Фау 2|В-2]]“. Пошто је [[Стаљин]] одлучио да развој балистичких ракета буде државни приоритет, [[13. мај]]а [[1946]]. године основан је у предграђу Москве Институт „НИИ-88“, који је постао база будућег свемирског програма. Директор овог института био је [[Дмитриј Устинов]], а Корољев је био главни дизајнер далекометних пројектила.
 
 
[[Слика:Koroljov-vdnx8 sep2008.jpg|лево|мини|250п|Споменик Сергеју Коровљеву у Москви]]
После дугогодишњег настојања, [[1957]]. године, успео је да му се одобри пројекат „вештачког сателита“. Програм „[[Спутњик]]“ развијен је свега у месец дана, јер је Корољов већ имао готову ракету [[Р-7 Семјорка]], којом би мали вештачки сателит у облику кугле лансирао у земљину орбиту. „[[Спутњик 1]]“ лансиран је [[4. октобар|4. октобра]] [[1957]]. године са космодрома [[Бајконур]], што се узима као почетак [[Свемирска трка|свемирске трке]]. Већ [[3. новембар|3. новембра]] исте године лансиран је и „[[Спутњик 2]]“, који је у свемир понео и прво живо биће - пса [[Лајка|Лајку]]. После лансирања „[[Спутњик 3|Спутњика 3]]“, следеће године, Корољев се окренуо пројекту лета на Месец. Пројекат „Луна“ је лансирао неколико летелица на [[Месец]], од којих је „[[Луна 3]]“ успео да сними фотографије тамне стране земљиног сателита. Сви ови успеси совјетског свемирског програма причињавали су велико задовољство тадашњем лидеру [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] — [[Никита Хрушчов|Никити Хрушчову]].