Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke 6 |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 9:
|јачина= 550 војника и официра
|командант=[[Војо Љујић]]
|политички комесар=[[Пашага Манџић|Пашага Манџић Мурат]]
|официр3=
|официр4=
Ред 17:
'''Шеста пролетерска источнобосанска народноослободилачка ударна бригада''' је формирана наредбом [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОП и ДВЈ]] [[6. август]]а [[1942]]. године у [[Шековићи]]ма, од три источно-босанска пролетерска батаљона. На дан формирања имала је 550 бораца.
Први командант бригде био је [[Војо Љујић]], а [[политички комесар]] [[Пашага Манџић|Пашага Манџић Мурат]], [[Народни херој Југославије|народни хероји]].
Бригада је имала огроман значај за одржавање [[Источна Босна у Народноослободилачкој борби|устанка у источној Босни]] у периоду његове највеће кризе, током [[1942]]-[[1943]]. године, у поновном распламсавању устанка у овој области и бројним подухватима у источној [[Босна|Босни]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Србија|Србији]], [[Хрватска|Хрватској]] и [[Словенија|Словенији]]. Дала је велики број војно-политичких и партијских руководилаца, као и [[Народни херој Југославије|народних хероја]].
Ред 26:
== Борбени пут Шесте пролетрске бригаде ==
Од формирања до [[9. април]]а [[1943]]. године бригада је била под непосредном командом [[Главни штаб НОП одреда Босне и Херцеговине|Главног штаба НОП одреда за Босну и Херцеговину]]. У августу и септембру водила је борбе на планинама [[Коњух]]у, [[Романија|Романији]] и [[Мајевица|Мајевици]]: одржала се у [[Бирч]]у успркос јакој офанзиви [[118. ловачка дивизија (Немачка)|718. немачке дивизије]], [[Усташе|усташко]]-[[
У Срему бригада је водила једномесечне борбе - заједно са [[Сремски НОП одред|Сремским НОП одредом]] разбила је непријатељеске посаде у [[Врбања (
У децембру [[1942]]. године бригада је са [[Сремски НОП одред|Сремским]] и [[Мајевички
Крајем марта, извршавајући раније упућено наређење [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], повезала се са Главном оперативном групом. Водећи борбе, [[9. април]]а, избила је у рејон Устиколине. Више од месец дана, до [[15. мај]]а, деловала је на сектору [[Фоча|Фоче]], штитећи, са Мајевичком бригадом, [[Централна болница НОВЈ|Централну болницу НОВЈ]] и снаге Главне оперативне групе Врховног штаба у западном [[Санџак (област)|Санџак]]у од напада непријатеља из долине [[Дрина|Дрине]]. У [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]] од [[15]]. до [[20. мај]]а водила је тешке борбе са непријатељем који је наступао према [[Челебић]]у, па је заједно са Групом бригада у ванредно оштрим борбама зауставља наступање непријатеља и направила први покушај пробоја непријатељског обруча (јужно од Фоче). Ове тешке борбе омогућиле су извлачење Централне болнице на планину [[Пива (планина)|Пиву]] и у знатној мери олакшале стање у долини [[Сутјеска (река)|Сутјеске]]. После овога бригада је водила тешке борбе на [[Вучево|Вучеву]], у долини Сутјеске, на [[Кошур]]у и [[Зеленгора|Зеленгори]].
Пред [[Битка на Сутјесци|Битку на Сутјесци]] бригада је имала 817 бораца (785 мушкараца и 32 жене). У току битке погинуло је 185 бораца бригаде<ref>[http://www.znaci.net/00001/129.htm Виктор Кучан: БОРЦИ СУТЈЕСКЕ] (Завод за уџбенике, Београд 1995), страна 541</ref>.
Са Зеленгоре је прешла у источну [[Босна
Крајем маја [[1944]]. године прешла је у [[Црна Гора|Црну Гору]] и у току јуна учествовала у борбама код [[Жабљак
Евидентирано је 6-239 бораца који су су борили у саставу бригаде до краја рата. Од тог броја прикупљени су подаци за 2.243 погинула<ref>Руди Петовар - Саво Трикић: ШЕСТА ПРОЛЕТЕРСКА ИСТОЧНОБОСАНСКА БРИГАДА, страна 21</ref>.
Ред 51:
* '''[[Војо Љујић]]''', први командант бригаде
* '''[[Анка Матић Грозда]]''', борац бригаде
* '''[[Пашага Манџић|Пашага Манџић Мурат]]''', први [[политички комесар]] бригаде
* '''[[Омер Маслић]]''', заменик политичког комесра Трећег батаљона
* '''[[Хусо Мерџић]]''', политички комесар чете
|