Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (razne ispravke 6)
м (Бот: исправљена преусмерења)
|јачина= 550 војника и официра
|командант=[[Војо Љујић]]
|политички комесар=[[Пашага Манџић|Пашага Манџић Мурат]]
|официр3=
|официр4=
'''Шеста пролетерска источнобосанска народноослободилачка ударна бригада''' је формирана наредбом [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОП и ДВЈ]] [[6. август]]а [[1942]]. године у [[Шековићи]]ма, од три источно-босанска пролетерска батаљона. На дан формирања имала је 550 бораца.
 
Први командант бригде био је [[Војо Љујић]], а [[политички комесар]] [[Пашага Манџић|Пашага Манџић Мурат]], [[Народни херој Југославије|народни хероји]].
 
Бригада је имала огроман значај за одржавање [[Источна Босна у Народноослободилачкој борби|устанка у источној Босни]] у периоду његове највеће кризе, током [[1942]]-[[1943]]. године, у поновном распламсавању устанка у овој области и бројним подухватима у источној [[Босна|Босни]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Србија|Србији]], [[Хрватска|Хрватској]] и [[Словенија|Словенији]]. Дала је велики број војно-политичких и партијских руководилаца, као и [[Народни херој Југославије|народних хероја]].
 
== Борбени пут Шесте пролетрске бригаде ==
Од формирања до [[9. април]]а [[1943]]. године бригада је била под непосредном командом [[Главни штаб НОП одреда Босне и Херцеговине|Главног штаба НОП одреда за Босну и Херцеговину]]. У августу и септембру водила је борбе на планинама [[Коњух]]у, [[Романија|Романији]] и [[Мајевица|Мајевици]]: одржала се у [[Бирч]]у успркос јакој офанзиви [[118. ловачка дивизија (Немачка)|718. немачке дивизије]], [[Усташе|усташко]]-[[Домобранидомобранство|домобранских]] и [[ЈВуОјугословенска војска у отаџбини|четничких]] снага (од [[25. август]]а до [[9. септембар|9. септембра]]). После тих борби на [[ТребаваTrebava|Требави]] и у Бирчу, један њен батаљон остао је на Мајевици, а остатак бригаде (два батаљона) је [[5. октобар|5]]/[[6. октобар|6. октобра]] прешао у [[Срем]].
 
У Срему бригада је водила једномесечне борбе - заједно са [[Сремски НОП одред|Сремским НОП одредом]] разбила је непријатељеске посаде у [[Врбања (насеље у Хрватскојопштина)|Врбањи]] и [[Кузмин]]у и батаљон 718. дивизије у Босутским шумама. Ојачана једним батаљоном [[Срем у Народноослободилачкој борби|сремских партизана]], заједно са Сремским НОП одредом [[4. новембар|4]]/[[5. новембар|5. новембра]] разбила је и делом уништила [[ЈВуОјугословенска војска у отаџбини|четнике]] на подручју [[Семберија|Семберије]] и [[Мајевица|Мајевице]]. У борби код села [[Малешевци (Угљевик)|Малешеваца]], [[28. новембар|28. новембра]], разбијени су четници Мајевице, Посавине и Требаве (преко 250 погинулих и рањених и око 600 заробљених). Истовремено су разбијене домобранске посаде на путу [[Тузла]]-[[Лопаре]]-[[Брчко]]. Све ово имало је велики значај за даљи развој [[Источна Босна у Народноослободилачкој борби|НОП у источној Босни]].
 
У децембру [[1942]]. године бригада је са [[Сремски НОП одред|Сремским]] и [[Мајевички НОПпартизански одред|Мајевичким НОП одредом]] у захвату друма [[Тузла]]-[[Зворник]], после вишедневних борби, разбила непријатељске снаге (два немачка, два усташка и пет домобранских батаљона и четнике) које су изводиле операције „Тузла II". Потом је учествовала у разбијању четника у Бирчу. Из Бирча је продрла на [[Романија|Романију]] и тамо разбила неколико четничких и усташко-домобранских јединица. Јануара [[1943]]. нарасла је на седам батаљона јачине 1.300 бораца. На пространој територији око [[Хан Пијесак|Хан-Пијеска]], [[Олово (град)|Олова]], [[Општина Кладањ|Кладња]], [[Тузла|Тузле]] и [[Зворник]]а у јануару и фебруару извела је више успешних напада на непријатељска упоришта. У марту [[1943]]. одбила је напад Романијског четничког корпуса на Бирач и водила борбе са усташама у [[Милићи]]ма, [[Хан Пијесак|Хан-Пијеску]], [[Жљебови]]ма и око [[Сокоац|Сокоца]].
 
Крајем марта, извршавајући раније упућено наређење [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], повезала се са Главном оперативном групом. Водећи борбе, [[9. април]]а, избила је у рејон Устиколине. Више од месец дана, до [[15. мај]]а, деловала је на сектору [[Фоча|Фоче]], штитећи, са Мајевичком бригадом, [[Централна болница НОВЈ|Централну болницу НОВЈ]] и снаге Главне оперативне групе Врховног штаба у западном [[Санџак (област)|Санџак]]у од напада непријатеља из долине [[Дрина|Дрине]]. У [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]] од [[15]]. до [[20. мај]]а водила је тешке борбе са непријатељем који је наступао према [[Челебић]]у, па је заједно са Групом бригада у ванредно оштрим борбама зауставља наступање непријатеља и направила први покушај пробоја непријатељског обруча (јужно од Фоче). Ове тешке борбе омогућиле су извлачење Централне болнице на планину [[Пива (планина)|Пиву]] и у знатној мери олакшале стање у долини [[Сутјеска (река)|Сутјеске]]. После овога бригада је водила тешке борбе на [[Вучево|Вучеву]], у долини Сутјеске, на [[Кошур]]у и [[Зеленгора|Зеленгори]].
 
Пред [[Битка на Сутјесци|Битку на Сутјесци]] бригада је имала 817 бораца (785 мушкараца и 32 жене). У току битке погинуло је 185 бораца бригаде<ref>[http://www.znaci.net/00001/129.htm Виктор Кучан: БОРЦИ СУТЈЕСКЕ] (Завод за уџбенике, Београд 1995), страна 541</ref>.
 
Са Зеленгоре је прешла у источну [[Босна (област)|Босну]] и [[2. јул]]а ушла у састав [[17.седамнаеста источнобосанска дивизија НОВЈ|17. источнобосанске дивизије]]. У лето [[1943]]. године учествовала је у разбијању четника на Требави, ослобађању [[Модрича|Модриче]], [[Градачац|Градачца]], [[Шамац|Шамца]] и [[Орашје|Орашја]]. Нарочито се истакла у борбама за ослобођење [[Тутла|Тузле]], од [[29. септембар|29. септембра]] до [[7. октобар|7. октобра]], када је похваљена од Врховног команданта НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]]. Учествовала је у ослобођењу [[Вареш]]а [[20. октобар|20]]/[[21. октобар|21. октобра]], где је готово потпуно уништен домобрански пук. У источнобосанској зимској операцији водила је више жестоких борби као: бој на Бетњу, од [[6. децембар|6]]. до [[9. децембар|9. децембра]], у којем је онемогућила потпуно опкољавање [[Пета крајишка дивизија НОВЈ|Пете крајишке]] и [[27. источнобосанска дивизија НОВЈ|27. источнобосанске дивизије]]. Учествовала је у нападу на Тузлу, од [[17. јануар|17]]. до [[20. јануар]]а [[1944]], у борбама око [[Сребреница|Сребренице]], у [[Бирч]]у и на [[Романија|Романији]].
 
Крајем маја [[1944]]. године прешла је у [[Црна Гора|Црну Гору]] и у току јуна учествовала у борбама код [[Жабљак (Жабљак)|Жабљака]] и [[Пљевља|Пљеваља]], а у јулу у [[Андријевичка операција 1944.|Андријевичкој операцији]]. За време [[Продорбитка јединица НОВЈ уза Србију 1944.|продора Оперативне групе дивизија у Србију]], учествовала је у разбијању Четврте групе јуришних корпуса на [[Копаоник]]у, у борбама у долини [[Западна Морава|Западне Мораве]], у борбама за ослобођење [[Крагујевац|Крагујевца]], [[21. октобар|21. октобра]]. За постигнуте успехе, [[29. октобар|29. октобра]] [[1944]], проглашена је [[Пролетерске бригаде|пролетерском]]. У зиму [[1944]]/[[1945|45]]. године водила је више тешких борби на теренима у источној Босни ([[Бијељина]], [[Зворник]], [[Брчко]]). У [[Завршне операције ЈА|завршним операцијама ЈА]] учествовала је у борбама у [[Славонија|Славонији]], [[Мославина|Мославини]], [[Загорје|Загорју]] и [[Словенија|Словенији]]. Код [[Дравоград]]а је, [[15. мај]]а [[1945]]. године, завршила свој ратни пут.
 
Евидентирано је 6-239 бораца који су су борили у саставу бригаде до краја рата. Од тог броја прикупљени су подаци за 2.243 погинула<ref>Руди Петовар - Саво Трикић: ШЕСТА ПРОЛЕТЕРСКА ИСТОЧНОБОСАНСКА БРИГАДА, страна 21</ref>.
* '''[[Војо Љујић]]''', први командант бригаде
* '''[[Анка Матић Грозда]]''', борац бригаде
* '''[[Пашага Манџић|Пашага Манџић Мурат]]''', први [[политички комесар]] бригаде
* '''[[Омер Маслић]]''', заменик политичког комесра Трећег батаљона
* '''[[Хусо Мерџић]]''', политички комесар чете
1.572.075

измена