Плотин — разлика између измена

185 бајтова додато ,  пре 7 година
м
разне исправке
м (разне исправке)
== Живот ==
 
Плотин је рођен у [[Ликополис]]у близу Александрије у [[Египат|Египту]] око [[204]]. године.<ref name="Neoplatonist Plotin">[http://www.cid-nova.hr/clanci_opis.asp?id=143&podrucje=Filozofija&grupa1=FIlozofi&grupa2=Plotin Neoplatonist Plotin], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> Студирао је филозофију у [[Александрија|Александрији]], посећујући многа поредавања, незадовољан што не може наћи правог филозофа. Са двадесет и осам година посетио је [[Амоније Сакас|Амонија Сакаса]], који виде шта Плотин тражи, и након првог предавања Плотин схвати да је то и нашао, и оста код Амонија пуних једанаест лета.<ref name="Neoplatonist Plotin"/>
 
Са својих тридесет и девет година, када је цар [[Гордијан III]] [[243]]. године повео рат против [[Персија]]наца, Плотин му се придружио како би упознао персијску и [[индијска филозофија|индијску филозофију]].<ref name="Neoplatonist Plotin"/> Међутим, почетком [[244]]. године, Персијанци су [[Фалуџа|Фалуџе]] поразили Римљане, цар Гордијан је убијен. Након склапања мира са [[Шапур I|Шапуром I]], римска војска се повлачи према Риму, где стиже средином [[244]]. године.
 
Са четрдесет година, Плотин стиже у [[Рим]], где оснива своју филозофску школу.<ref name="Granice filozofijske spoznaje u Plotinovu i Pletonovu platonizmu">[http://hrcak.srce.hr/file/30893 Franci Zore, Granice filozofijske spoznaje u Plotinovu i Pletonovu platonizmu], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> Ту стиче многе ученике, попут [[Порфирије|Порфирија]], [[Амелије|Амелија]], Кастрикуса Фирмуса, Евстохија Александријског, као и неколико римских сенатора који су се окренули филозофији попут Марцелија Оронтија (''Marcellus Orontius'') Савинија (''Sabinillus'') и Рогантијана (''Rogantianus''). Плотин је намеравао да оствари идеју [[Платонова Држава|Платонове Државе]] и подигне идеални филозофски град који би у част свог великог учитеља назвао [[Платонополис]]. Римски цар [[Галијен]] му је чак издао дозволу да на рушевинама једног града у [[Кампанија|Кампањи]] оснује филозофски град, међутим, људи с двора су успели спречили Плотинов подухват, онемогућивши оснивање Платонополиса.<ref name="Филозофски лексикон">Плотин из Ликополиса, Филозофија, Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Београд 1973.</ref>
 
Плотин је био блага погледа, пријатељски настројен према свима.<ref>Порфирије, Плотинов живот</ref> Он је био [[аскет]]ска природа, [[мистик]] који у религиозној [[екстаза|екстази]] види највишу вид људске спознаје. Према сведочанству његовог ученика и биографа Порфирија, Плотин је у његовом присуству »неизрециви циљ«, односно мистичку екстазу, досегао четири пута.<ref>Порфирије, Плотинов живот 23, 16</ref> Пред крај живота, деломично слеп, већину времена је посвећивао [[медитација|медитацији]]. Свом силом је тежио божанском и желио се ослободити земаљских оптерећења.<ref name="Neoplatonist Plotin"/> Умро је око [[270]]. године на добру једног свог ученика у [[Кампанија|Кампанији]] у Италији.<ref name="Granice filozofijske spoznaje u Plotinovu i Pletonovu platonizmu"/> Његове последње речи пред смрт, намењене пријатељу лекару Еустохију, биле су:
Плотин се сматра оснивачам и најважнијим мислиоцем [[неоплатонизам|неоплатонизма]]. Био је понајвише под утицајем [[Платон]]а, али у његовој филозофији такође има разних [[аристотел]]овских, [[стоици|стоичких]], [[гностицизам|гностичких]] и мистичких елемената.<ref name="Филозофски лексикон"/> Његов филозофски систем се често назива систем [[еманација]] (исијавања).
 
Плотин је користио појам [[хипостаза]] за означавање [[супстанција]], односно ступњева бића.<ref>[http://hrcak.srce.hr/file/30893 Franci Zore, Granice filozofijske spoznaje u Plotinovu i Pletonovu platonizmu], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> У целини постојећег, Плотин разликује следеће хипостазе<ref>Emanacija, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>:
 
* [[Једно]] (''хен''), неизрециво и свеприсутно, као искон свега;
{{Главни чланак|Душа|Душа света}}
[[Датотека:Hubble ultra deep field.jpg|мини|десно|200п|Према Плотину, [[душа света]] прожима читав [[свемир]].]]
[[Душа света]] (''психе''), која прожима читав [[свемир]], је извор настанка свих појединачних [[душа]]. Она је за Плотина трећа [[хипостаза]] која производи живот свих ствари, уређује их и њима влада.<ref name="Neoplatonist Plotin">[http://www.cid-nova.hr/clanci_opis.asp?id=143&podrucje=Filozofija&grupa1=FIlozofi&grupa2=Plotin Neoplatonist Plotin], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> Окренута ка унутра, управљена је на више сфере духа, а окренута спољашњем, еманира своје најниже сфере. Тако душа ствара и материју која нема своје независне реалности. Све док душа живи у чистом свету бити, она се не одваја од других душа; али чим постане везана уз једно тело, управљајући оним што је ниже од ње, одваја се од других бестелесних душа. Тако душа, осим у малог броја људи, постаје све више везана уз тело.<ref name="Филозофски лексикон"/>
 
{{цитат2|Тело помрачује истину, али тамо (у оностраности) све стоји јасно и одвојено.<ref name="Филозофски лексикон"/>}}
{{цитат2|Уздижући се, душа не тежи постати нешто што већ није, различито од себе; него радије се враћа сама себи. Онда када бива сама у себи, а не у нижем бићу, присутна је у Једном.}}
 
[[Созерцање]] Једног је могуће само када човек и сам постане један из мноштва.<ref>[http://www.verujem.org/alfejev/html2/2ociscenje_ozarenje.htm Иларион Алфејев, Очишћење и озарење], Приступљено 23. 4. 2013.</ref> Пут повратка је кретање од сложености ка простоти, од подељености ка једности. Једност настаје када се созерцатељ толико поистовети са созерцаним, да ишчезава свака двојственост и с њим постаје једно. Врхунац усхођења је [[екстаза]], односно мистично иступање којим човек превазилази одељену свест о [[сопство|себи]] и стапа се са Једним.
 
{{цитат3|Често се то догађало, долазио сам себи осећајући како иступам из тела. Иако одвојен од других ствари, усредсређен на себе видим лепоту која је величанствена. А онда сам, више него икад, постајао свестан свога јединства с узвишеним поретком; моја активност је највиши ступањ живота, ја постајем једно с божанским; устаљујем се у њему тиме што сам достигао ту активност ... Па ипак, долази тренутак спуштања ... и после овога боравка у божанству ја се питам како се то догодило да сам се сад спустио, и како је душа уопште могла да уђе у моје тело.|Енеаде, IV, 8, 1}}
1.572.075

измена