Поларност (физика) — разлика између измена

'''Поларност''' је појам који се користи у [[физика|физици]] и [[Хемија|хемији]], а помоћу којег се означава постојање два пола у једном простору или на једном тијелу.

 

 

У ковалентно везаним молекулима због разлика у [[електронегативност]]и [[атом]]а долази до раздвајања тежишта позитивног и негативног набоја те таква [[молекул]]а има два пола. То су '''поларне''' или '''диполне''' [[молекул]]е односно скраћено '''диполи'''. Зато се таква веза назива [[ковалентна веза]] са дјелимичном [[јони|јонском]] природом. Дакле, ако је разлика електронегативности атома у молекули већа, електронски пар је ближе електронегативнијем атому и притом је молекула јаче поларна.

 

 

 

:: ''' -{μ = e × l}- '''

гдје је ''-{e}-'' електрични набој, а ''-{l}-'' удаљеност тежишта позитивног и негативног набоја. Диполни моменат имају само молекуле грађене од разноврсних атома. Али он зависи и од грађе молекуле у простору. Па тако због просторне симетричности тежиште набоја се налази у истој тачки, те такве молекуле такође немају диполни моменат.

 

 

Поларност молекуле утиче на физичке особине као што су [[тачка топљења]] и [[тачка кључања]]. Привлачење између поларнијих молекула је јаче, па је тачка топљења и кључања виша. Добар примјер за ово је посматрање једињења елемената [[16. група хемијских елемената|16. групе]] периодичног система: -{H₂O, H₂S, H₂Se}-. При нормалним условима [[вода]] је у [[течност|течном]] стању, а остала аналогна једињења у групи су [[гас|гасови]]. Узрок ове појаве је већа поларност молекула воде.

 

==Види још==

 

[[Категорија:Хемијске особине]]