Попречно-пругасти мишић — разлика између измена

'''Попречно-пругасто (скелетно) мишићно ткиво''' ({{јез-лат|textus muscularis striatus}}) чини највећи део масе људског тела (око 40%). Оно изграђује [[мишић]]е трупа, [[Мишићи горњих удова|горњих]] и [[Мишићи доњих удова|доњих удова]], лица, врата, [[језик (орган)|језика]], непца, [[ждрело|ждрела]], [[гркљан]]а, [[дијафрагма|дијафрагме]], највећег дела [[једњак]]а, [[мокраћна цев|мокраћне цеви]], [[вагина|вагине]] итд.

 

Скелетно мишићно ткиво је специјализовано за краткотрајне снажне контракције, а инервишу га моторна и сензорна влакна цереброспиналних живаца што значи да се налази под контролом воље (са изузетком једњака и дијафрагме).<ref name="r15"> Марија Михаљ, Даница Обрадовић: „Општа анатомија“, Нови Сад 2000. ISBN 86-489-0276-2</ref>

 

Попречно-пругасте мишиће изграђују дугачке и релативно танке цилиндричне [[ћелија|ћелије]] ({{јез-лат|myocytus striatus}}), које се називају и мишићна влакна. Влакна су постављена паралелно и окружена су слојем растреситог везива, које се назива ''ендомизијум''. Већи број влакана се удружује и формира сноп ({{јез-лат|fasciculi}}), кога окружује омотач ''перимизијум''. На крају, ови снопови формирају [[мишић]] и окружени су још једним омотачем изграђеним од густог везивног [[Ткиво (биологија)|ткива]], који носи назив ''епимизијум''. Кроз ове омотаче пролазе [[крвни судови]] и [[нервни систем|живци]], који се гранају и доспевају до сваког појединачног влакна.<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: „Хистолошка грађа органа“ ("Бонафидес“ Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref>

 

[[Актински филаменти|Актински]] и [[миозински филаменти]] се једним делом преклапају и тако узрокују попречну испруганост. Светле пруге садрже само актинске филаменте и називају се И-пруге, јер су изотропне за поларизовану светлост. Тамне пруге садрже миозинске и крајеве актинских филамената. Оне се означавају као А-пруге, јер су анизотропне за поларизовану светлост. У средини тамне пруге налази се Х-пруга (Хенсенова мембрана) која садржи само дебеле филаменте. Крајеви актинских филамената су причвршћени за тзв. З-диск, а део [[миофибрил]]а (односно читавог мишићног влакна) који се налази између два З-диска се назива ''саркомера''.<ref name="r4"> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Медицинска физиологија'', IX издање ("Савремена администрација“ Београд, 1999.)</ref>

 

 

На основу хисто-хемијских и функционалних особина скелетни миоцити се деле на црвене, беле и интермедијерне ћелије.

Сателитске мишићне ћелије припадају миобластима. То су мале пљоснате ћелије, које представљају матичну популацију скелетног мишића и омогућавају његову регенерацију. У случају дужевременске појачане мишићне активности, оне могу да постојећим ћелијама придодају нове миофибриле.

 

 

Сваки скелетни мишић има два основна припоја: полазиште ({{јез-лат|origo}}) и хватиште ({{јез-лат|insertio}}). Полазиште је припој који у току мишићне контракције остаје статичан, док хватиште мења свој положај.

На сваком [[мишић]]у се разликују меснати и тетивни део. Меснати део који се скраћује и задебљава носи назив трбух ({{јез-лат|venter}}), а део уз полазиште се зове глава мишића ({{јез-лат|caput}}). [[Тетива]] (лат. tendo) је везивни наставак помоћу кога се мишић најчешће припаја на [[кост]]и, [[хрскавица|хрскавице]], [[фасција|фасције]] и друге структуре.

 

Попречно-пругасти мишићи се на основу свог облика и правца пружања влакана деле у неколико група:

 

* укрштени мишићи (који имају различит правац простирања влакана).<ref name="r15" />

 

 

Артеријски судови улазе у скелетне мишиће кроз тзв. хилус, и то обично у комбинацији са венским судовима и нервима у склопу судовно-живчане петељке. Они се гранају у перимизијуму на мање артерије и артериоле, а на нивоу ендомизијума се расипају у капиларну мрежу. Код оних мишића који су стално активни, капилари су боље развијени.

Уобичајено је да мишићи добијају [[крв]] из неколико извора, а између различитих васкуларних подручја постоје везе (анастомозе) у виду артеријских лукова.

 

 

Попречно-пругасти мишић има моторну и сензорну инервацију. Моторни неурони узрокују контракцију, а сензорни учествују у регулацији степена и брзине контракције.

Сензорни неурони шаљу у [[централни нервни систем]] информације о дужини, степену истезања, затегнутости, брзини контракције мишића итд. Влакна ових нервних ћелија полазе од модификованих мишићних ћелија у перимизијуму, односно из специјализованих структура означених као мишићно вретено.

 

 

Иако скелетни миоцити немају способност деобе, они имају донекле изражену моћ регенерације. У случају мањих повреда, обнављању мишића доприносе сателитске ћелије које пролиферишу и тако надокнађују изгубљене миофибриле. Ипак, ако се ради о већој повреди ствара се ожиљак од везивног [[Ткиво (биологија)|ткива]].<ref name="r3" />

 

 

 

[[Категорија:Хистологија]]

[[Категорија:Мишићно ткиво]]

{{Link FA|sv}}