Сидро — разлика између измена

'''Сидро''', ленгер, котва, направа којом се брод привремено везује за дно против вјетра , водених струја и ријечне матице. <ref name="Козара">Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.</ref> Сидро се тежином и обликом укопава у дно [[Море |мора]], [[Језеро | језера]] или [[Ријека | ријеке]] и држи [[брод]], условно речено, на једном мјесту.

== Историјат ==

Прво сидро било је велики, тешки, пробушени камен. Оно је [[Ланац | ланцем]] или [[Конопац | конопцем]] био повезан са бродом. Касније се бирало дрво са много кракова, неправилног, разуђеног облика. Оно се, свакако, много лакше укопавало у дно и тако извјесније извршавало сидрење. У VIII вијеку п. н. е. [[Грчка| Грци]] су правили сидра од [[Железо | железа]]. Почетком н.е. се појављују сидра са два крака (лопате) и шипком (мотком) . <ref name="Козара" />

Данас се употребљава: Адмиралитетно сидро која има двије лопате и помичну мотку а кога је конструисао [[Енглез]] [[Портер]]; зглобно сидро без мотке с помичним лопатама; гљивно сидро за стално усидрење бродова свјетионика; вијужа за сплаварске привезе и четворокрака котва за ријечне бродове. <ref name="Козара" />

Бродови се сидре на одређеном мјесту које се зове сидриште. Ово је мјесо на наутичким картама и самим сидриштима означено симболом сидра као на слици или обрнутим сидром када сидрење бродова није дозвољено. Као симбол мора и морнарице, украшава морнарске униформе, капе и дугмад свих морнара на свијету. Често је и мотив за [[Тетовирање|тетоважу]], као и у [[Хералдика|хералдици]] и [[Вексилологија|вексилологији]]. <ref name="Козара" />

[[Категорија: СимболиПоморство]]