Пјаченца — разлика између измена

[[СликаДатотека:Gotico_facciata-500.jpg|мини|300п|Трг Кавали и фасада од Ил Готика у Пјаченци]]

[[СликаДатотека:Piacenza0001.jpg|мини|300п|Фасада катедрале у Пјаченци]]

[[СликаДатотека:Piacenza0003.jpg|мини|300п|Црква светога Антонина, свеца заштитника Пјаченце]]

[[СликаДатотека:Piacenza-chiesa di san Sisto.jpg|300п|мини|Ренесансна црква светога Систа]]

== Историја ==

Град су најпре настањивали [[Келти]] и [[Лигурци]]. [[Етрурци]] су се бавили овчарством. Пјаченца је основана [[ 218. п. н. е.]] као једна од првих војних колонија античкога Рима. Пре се звала (-{Placentia}- ). У Пјаченцу и оближњу Кремону послано је 6.000 колониста. [[Ханибал]] је победио у [[Битка код Требије|бици код Требије]] [[218. п. н. е.]] у том подручју, али Пјаченца није била освојена. Територија града је била исушена и основана је лука на реци [[По (река)|По]], па је град напредовао као центар производње житарица и вуне. Иако је био пљачакан и разаран неколико пута град се увек опорављао, а у 6. веку [[Прокопије из Цезареје]] га назива прицезом свих градова на Виа Емилији. У раздобљу касне антике шири се [[хришћанство]]. Садашњи светац заштитник града свети Антонин је био бивши римски легионар, који је прешао на хришћанство, а убијен је за време цара [[Диоклецијан]]а.

Пјаченца је опљачкана током [[Готски рат|Готскога рата]] ([[535]].-[[552]].). Након кратког периода власти [[Византија|Византије]] освојили су је [[Лангобарди]]. У граду је било седиште војводе. Након [[Франци|франачких]] освајања у 9. веку град се почиње опорављати, посебно због тога што се налазио на важном друму Виа Францигеана, који је повезивао Свето римско царство и Рим. Значај града расте после [[1000]]., а власт све више прелази у руке нову градске подузетничке класе. Сабор у Пјаченци је [[1095]]. прогласио [[Први крсташки рат]]. Од [[1126]]. Пјаченца је била слободан град и значајан члан [[Ломбардска лига|Ломбардске лиге]]. Суделује у рату против цара [[Фридрих Барбароса|Фридриха Барбаросе]] и у [[битка код Лењана|бици код Лењана]] [[1176]]. Борила се и са околним градовима [[Кремона|Кремоном]], [[Павија|Павијом]] и [[Парма|Пармом]] и ширила је своје поседе. Пјаченца је од грофова Маласпина и бискупа Бобија преузела контролу трговачких путева према [[Ђенова|Ђенови]]. Иако је водила неуспешан рат против [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридриха II]] Пјаченца је у 13. веку успела да заузме нека упоришта на ломбардијској обали реке По. Пољопривреда и трговина су цветале, па је Пјаченца постала један од најбогатијих градова Европе. Као и у већини средњовековних италијанских градова од друге половине 13. века у Пјаченци су честе унутрашње борбе, тако да су се смењивали владари. Милански [[Висконти]]ји су држали град до [[1447]]. Пјаћенца је била под [[Сфорце|Сфорцама]] до [[1499]]. Под Французима су до [[1521]], а онда су кратко били део Папске државе. Коначно [[1545]]. је у новоствореном војводству Парме и Пјаченце под вођством фамилије [[Фарнезе]]. Једно време је била главни град војводства. Најтеже године су биле под војводом Одоардом Фарнезеом ([[1622]].-[[1646]].). Око 13.000 становника од укупно 30.000 умрло је од глади и куге. Градом и околицом харале су банде и француски војници. Од [[1732]]. Пармом и Пјаченцом владају Бурбони. [[Наполеон]] је [[1802]], анектирао град Француској, а младићи су регрутовани у Наполеонову војску да се боре по целој Европи. Хабзбуршка влада [[Марија Лујза|Марије Лујзе]] 1816.-1847. је саградила неколико мостова. У Пјаченци је [[1848]]. избила побуна и одржан је плебисцит на коме је 37.089 гласача од 37.585 гласало за припајање краљевини Сардинији.

== Важне знаменитости Пјаченце ==

* '''Палата Комунале''' је позната и као '''ил Готико''', а саграђена је [[1281]]. Данас служи као градска већница. Рађена је по Бролето моделу и представља једну од најбоље очуваних примера средњовековних грађевина

* '''Палата Фарнезе''', чија изградња је започела [[1568]].

* '''Палата Ланди'''

* '''Катедрала Пјаченце''' грађена је од [[1122]]. до [[1233]]. и један је од најбољих примера романсексне катедрале у северној Италији. Има вредне фреске из 14. до 16. века.

* '''Црква светога Фрање''' на тргу Кавали је из 12. века

* '''Базилика светога Антонина''' је пример романескне архитектуре. Карактеристична је по октогоналном торњу. Градња је завршена [[375]].

== Спољашње везе ==

* [http://www.liberta.it liberta.it Newspaper of the city of Piacenza]

* [http://www.comune.piacenza.it Comune di Piacenza] {{it}}

* [http://bettolapc.interfree.it/dialetto/dialetto.html Piacentine dialect page from Bettola site]

* [http://www.piacenzareset.it piacenzareset.it]

Према процени, у граду је 2010. живело 103.206 становника.<ref>[http://demo.istat.it/bil2010/index.html Istat demographic balance 2010], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>