Раде Ћалдовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 26:
У марту 1971. године заједно са Магашем и Дачом је отпутовао у [[Италија|Италију]], у [[Милано]].
 
== Европа ==
Раде Ћалдовић је [[1972]]. године у [[Верона|Верони]] рањен у стомак.<ref>[http://gangstersinc.tripod.com/YugoPup2.html GANGSTERS INCORPORATED - YUGO PART 2<!--], BotПриступљено generated24. title4. -->]2013.</ref> Убрзо после рањавања Ћента је отишао у Милано где се придружио Магашу и његовом клану који је тада бројао десетак чланова. У Италији се бавио оружаним пљачкама и нападима на италијанске и аустријске златаре због чега је у Риму доспео у затвор. Након изласка из затвора почетком [[1974]]. године Ћалдовић је отишао у [[Француска|Француску]] а након извесног времена у Немачку у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]]. У немачкој полицији је вођен и под лажним именима као Милован Булован из Зрењанина, Душан Вучетић, Живан Машињанин, Ђулијано Кастањола и Андреа Зуло. Немачка полиција га је почетком 1980их теретила за 37 кривичних дела, али због недостатка доказа је и даље остао на слободи. Због великог притиска који је долазио од стране полиције и новинара Раде Ћалдовић је после ослобађајућих пресуда најчешће одлазио у Италију и [[Холандија|Холандију]], где је време проводио најчешће у коцкарским круговима.
 
При самом доласку у Холандију Ћалдовић је ушао у коцкарске кругове. Међутим, када је вођа црногорске групе Вељко Кривокапић на коцки изгубио од Ћалдовића двадесет хиљада немачких марака и скупоцен сат, а потом га уз претње пиштољем и људи око себе приморао да му све врати, Ћалдовић је у року од два дана извршио освету — Кривокапић је неколико дана касније убијен у једном бечком кафићу. Осумњичени за ово убиство, Раде Ћалдовић, Јусуф Булић и Љубомир Магаш, налазили су се у бекству. Међутим, на захтев Аустрије према оптужници која их је теретила за убиство из безобзирне освете и у Београду је издата потерница коју је потписао истражни судија
Ред 35:
Након извесног времена потерница за њима тројицом је обустављена због недостатка доказа да су учествовали у убиству Вељка Кривокапића.
 
Пошто се поново вратио у Немачку где је иначе бесправно боравио, Ћалдовић је поднео захтев за издавање политичког азила. Немачке власти су то одбиле, па је Ћалдовић одлучио да заједно са својим пријатељем Љубом Магашем приступи српском емигрантском „Равногорском покрету“ и тако себи обезбеди стално боравиште на подручју СР Немачке. Велика потера немачке полиције за Ћалдовићем почела је оног тренутка када је 1981. године купио најновији и најскупљи модел [[мерцедес]]а „Бенз 500СЛ“, тадашњег аутомобила године у Немачкој. То је побудило нове сумње јер Ћалдовић није био запослен те није имао ни основне приходе.
 
Године 1982. немачка полиција је напокон ухапсила Радета Ћалдовића због сумње да је учествовао у изнуђивању новца од коцкарског клуба у улици Кајзештрасе у [[Минхен]]у. Пошто је ухапшен на делу приликом пуцњаве немачка полиција је имала довољно доказа да Ћалдовића и његове сараднике осуди на дугогодишњи затвор. Немачки „Шпигл“ је објавио да је напокон ухапшен главни рекеташ на подручју Минхена. „Шпигл“ је такође тврдио да више готово и да нема италијанског и кинеског ресторана, пицерије и јавне куће која не плаћа рекет осумњиченом. Због ових уцена с тешким разбојништвом, године 1985. Раде Ћалдовић је осуђен на затворску казну од три године и четири месеца затвора. Затворску казну је издржавао у затвору Ландсберг, у близини Минхена. Када је [[10. новембар|10. новембра]] [[1986]]. године испред Земаљског суда у Франкфурту убијен Љубомир Магаш, немачка полиција га је прогласила за новог „кума“ југословенског подземља.
Ред 44:
Чим је протеран из Немачке Ћалдовић се вратио у [[Београд]], где се није много задржавао пошто је убрзо морао да оде у [[Јужноафричка Република|Јужноафричку Републику]], у [[Јоханесбург]]. Када се поново вратио у Београд, започео је послове у Београду и [[Атина|Атини]] где је отворио фирму.
 
Исте године Раде Ћалдовић довођен је у везу са убиством [[Александар Кнежевић|Александара „Кнелета“ Кнежевића]], убијеног [[28. октобра]] [[1992]]. године у београдском хотелу „[[Хајат]]“. Кнежевић је мало пре убиства отео аутомобил „Крајслер Вранглер“ од Ћалдовићевог зета Миодрага „Мише“ Цветиновића. Цветиновић је касније оптуживан за ово убиство.<ref>[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2004-10-27&feljton=4264 Društvo | Novosti.rs<!--], BotПриступљено generated24. title4. -->]2013.</ref>
 
Средином новембра 1993. године на Ћалдовића је извршен неуспели [[атентат]]. Наиме у паркираној „Лади“ непосредно поред Ћентиног „Мерцедеса“ активирана је експлозивна направа, али је Ћалдовић овог пута прошао само са лакшим телесним повредама. Од тог тренутка је ангажовао и неколико телохранитеља.
Ред 52:
 
== Референце ==
{{извориreflist}}
 
== Спољашње везе ==
* http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=50079&sectionId=39&seriesId=0
 
{{DEFAULTSORT:Ћалдовић, Раде}}