Амбажура — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 24. април 2013. у 15:01

Реч амбажура (франц. embouchure , чита се амбушир, енгл. embouchure или lipping, итал. imboccatura, нем. Ansatz)^[1] употребљавају и дрвени и лимени дувачки инструменати.

Мада, значење речи амбажура код сваке групе дувача је другачије.

Амбажура код дрвених дувача

Свирач који свира на једноструком тршчаном језичку (саксофон, кларинет) или на двоструком тршчаном језичку (обоа, фагот) обликује уста око усника. Управо начин на који се обликују и постављају усане и зуби око усника, као и активност, употреба и овладавање околоусним мишићима, мишићима браде (целом фацијалном мускулатуром), језиком и отвореним грлом, зове се амбажура.^[2]

Упорним вежбањем, свирач стиче контролу над околоусним мишићима. Почиње рефлексно да схвата у којој мери њихова активност утиче на квалитет тона и на њихову издржљивост при дужем свирању.

Амбажура код лимених дувача

Амбажура код трубача.

Звук лименог свирача настаје вибрацијом усана свирача које се зове "зујање". Дувач ствара ваздушни притисак и гура ваздух кроз отворчић између усана. При тежњи ваздуха да се пробије, стварају се вибрације.

Овде инструмент служи само као резонатор (појачивач вибрација). Када би лимени дувач формирао своје усне около усника, као рецимо на кларинету, звук се не би ни произвео.

Важност исправне амбажуре

Веома је важно од самог почетка вршити правилну поставку амбажуре, тј. развијање исправних навика.

Народна пословица: „Једна је мука научти, а сто одучити“, у процесу постављања амбажуре врло је примењива. Грешке у формирању амбажуре се изузетно тешко исправљају, јер је почетник формирао одређене навике у које су укључене погрешне мишићне радње, док почетник који исправно постави амбажуру, лако ће произвести и надаље развијати квалитете свога тона.

Постављање кларинетске амбажуре

Кружни мишић усана (лат. musculus orbicularis oris) обојени су црвеном бојом.

Веома су корисне и важне тонске студије, тј. издржавања дугих тонова. Тим вежбама стиче се контрола над квалитетом тона, која је за кларинетисту неопходна.

Упутно је, уз надзор искусног педагога, користити огледало као визуелни мониторинг у формирању амбажуре на следећи начин:

1. Брада треба да буде равна и усмерена надоле.

2. Мишићне контроле око усника контролишу усне и околоусни мишићи. Активност ових мишића, по питању притиска и стезања, се примењује са свих страна подједнако око усника и око трске.

3. Горња усна је тик уз зубе и обавија усник.

4. Углови усана благо се привлаче један ка другом (овде се кларинетски педагози разилазе, јер други траже обрнуто вођење углова усана, налик осмеху). Углове усана треба чврсто затворити да ваздух не би пролазио са стане.

5. Половина меснатог дела доње усне превучена је преко доњих зуба.

6. Образи се не смеју надувавати.

7. Грло треба да има осећај потпуне отворености као при зевању или као када дубоким удахом удишете најлепши цвет.

3. Угао држања кларинета је око 35-40 степени.

Одлике добре амбажуре

Одлике „добре амбажуре“ су:

1. Леп обао и отворен тон.

2. Добра интонација.

3. Лако дување - лако добијање тона.

Литература

Бруно Брун: Школа за кларинет 1. и 2. свеска, Просвета, Београд, 1956.
Антон Еберст: Кларинет и кларинетисти, Форум, Нови Сад, 1963.
Антон Еберст: Основна школа за кларинет, Савез музичких друштава и организација Хрватске, Загреб, 1967.
Радивој Лазић: Учим кларинет 1 - 4, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1998.
Бруно Брун: Школа за кларинет 3. свеска, Удружење музичких педагога Србије, Београд, 1975.

Референце

Види још

Спољни линкови

[[he:אמבושיור

[1] Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина

[2] Радивој Лазић, школа: Учим кларинет I

[1]

[2]