Римска легија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q163323
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 4:
Савремени еквивалент легије као војне јединице по величини, односно броју припадника, би отприлике била једна бригада. Једна легија се обично територијално везивала за једну римску провинцију у којој се бринула за њену безбедност и војну одбрану, али је такође значајан број примера мобилности легија што је било нарочито изражено током римских војних кампања и [[рат]]ова. Тако је на пример легија под називом ''-{[[Legio VI Ferrata]]}-'' пратила [[Цезар]]а (100 - 44. године п. н. е.) од [[Галија|Галије]], преко [[Хиспанија|Хиспније]] и [[Балкан]]а до [[Египат|Египта]], а након његовог убиства служила је и у подручјима која данас носе име [[Мала Азија]] и [[Блиски исток]]. Римска војска је бројала 60 легија у времену успона и око 18 легија у време криза. Са преласком [[Римска република|Римске републике]] у [[Римско царство]], римска војска је професионализована, а структура легије је претрпела велике промене.
 
Због великог војног успеха које су постигле [[Римска република]] и касније, [[Римско царство|Римско царство]], легија је дуго времена била сматрана као узор војне ефикасности и способности.
 
Величина једне легије варирала је током [[историја|историје]] [[антички Рим|античког Рима]] од 4.200 легионара (30 [[манипула]] од по 120) и 300 коњаника (-{[[equites]]}-) времену Републике до 5200 војника плус помоћне трупе у империјалном добу (10 [[кохорта|кохорти]], од тога њих 9 по 480 легионара док је ''прва кохорта'' бројала готово двоструко више - 800 легионара).
 
Сматра се да је Рим укупно формирао неколико стотина легија а до данас је идентификано њих око 50, са њиховим именима, датумима формирања и распуштања, симболима, биткама у којима су учествовале и подручјима где су биле распоређене.
[[СликаДатотека:Legione romana parata.JPG|мини|350п|Реконструкција: легија на паради]]
[[СликаДатотека:Roman Infantry 1.jpg|мини|350п|Савремена реконструкција изгледа римских војника. Могу се уочити шлем са штитницима за образе и оклоп од покретљивих сегмената.]]
 
== Прва епоха (VIII-VI век п. н. е) ==
У почетку су састав легија чинили искључиво неожењени грађани Рима стари од 17 до 46 година који су могли да приуште трошкове наоружавања. Легије су се формирале са почетком годишњих војних кампања и у саставу су имале око 3.000 пешака и 300 коњаника <ref>[[Полибије]], [[Хисторије]], VI, 20, 8-9</ref> који су били подељени у групе од по 1000 пешака и 100 коњаника. Појединачне формације пешака и коњаника имале су своје [[командир]]е; ''-{[[tribunus militum]]}-'' за пешаке и ''-{Basileus}-'' за коњанике. ''-{Basileus}-'' ([[краљ]] на [[грчки језик|грчком језику]]) је био [[командант]] легије и између осталог, одговоран за њено распуштање након војне кампање у датој години. Легије су се тада бориле углавном у збијеној формацији [[фаланга|фаланге]] <ref> [[Ливије]], [[Аб Урбе Кондита]], VIII, 8, 3. </ref>. Оваква је формација била успешна на равном терену али не и на брдовито-планинском, па је због тога [[римска војска]] трпела поразе у борбама против [[Самнити|Самнита]] <ref> ''-{Cornell}-'' (1995) 354 </ref> на терену данашње централне [[Италија|Италије]]). Значајне тактичке-формацијске промене су морале да се примене како би легија била војно ефикасна и на таквим теренима. Рим је брзо увиђао своје слабости и хитно налазио решења, не устручавајући се ни од преузимања тактике, модела и иновација својих противнника.
 
== Реформа Сервија Тулија (половина VI века п. н. е) ==
У доба [[монархија|монархије]], под [[Сервије Тулије|Сервијем Тулијем]] као шестим краљем Рима, спроведена је реформа којом је становништво на основу списка подељено у 5 класа према приходима који су остваривали и према томе, способности војног опремања:
 
# прва класа, ''-{classici}-''са годишњим приходима од више од 100.000 [[Римски новац|сестераца]]; 80 [[центурија]] пешака, од тога: 40 центурија мушкараца старости од 45 година и више из чијих редова се бира градска полиција и 40 центурија мушкараца старости 17-45 година, будућих војника.
# друга класа, 20 центурија, са приходима између 100.000 и 75.000 аса (10 центурија старијих мушкараца и десет млађих);
Линија 28 ⟶ 27:
 
== Период после победе над Самнитима (IV-III век п. н. е) ==
[[СликаДатотека:Phalanx roman manipul.png|мини|десно|400п|Распоред трупа у легији. На крилима је коњица.]]
У време Републике, првобитно су легионари били разврставани по типу у три главне групе и три помоћне.
 
Главне:
* ''-{[[hastati]]}-'',
* ''-{[[principes]]}-''
* ''-{[[triarii]]}-''
Помоћне:
* ''-{[[rorarii]]}-'',
* ''-{[[leves]]}-''
* ''-{[[accensi]]}-''
 
Касније су ''-{leves}-'' и ''-{rorarii}-'' прерасли у ''-{[[velites]]}-''. Свака легија састојала се, између осталог, од 30 [[манипула]]: 10 ''-{hastata}-'' + 10 ''-{principes}-'' + 10 ''-{triarii}-'', а ''-{leves}-'' и ''-{velites}-'' су били распоређени по маниполама.
Линија 50 ⟶ 49:
Формације тешке пешадије:
 
* У првој линији су били ''-{hastati}-'', најмлађи и најнеискуснији борци. Били су наоружани ''-{Hastati}-'' кратким копља за бацање и тешким копљем <ref>-{Smith, William. A Dictionary of Greek and Roman Antiquities. Little, Brown, and Co.. pp. 172. ISBN 08934116630-89341-166-3.}-</ref>. Носили су лагани оклоп (од коже или са [[метал]]ним плочама на прсима), штит који је досезао до појаса, кратак мач и бодеж.
* Иза њих су били ''-{principes}-'', обучени и вешти легионари, теже оклопљени, са штитом сличним ''-{hastatima}-'', два тежа копља и једним лаким, кратким мачем и бодежом. Првобитно су заузимали први борбени ред, али су касније то место препустили млађим ''-{hastatima}-''.
* Последњу, трећу линију, формирали су ''-{triarii}-'', ветерани који су били резервна снага легије. Они су били највештији борци, прекаљени у борбама и служили су као резерва. Бирани су међу најбољима из прве класе, међу ветеранима који су себи могли приуштити најбољи оклоп и опрему. Најчешће су носили оклоп од [[бронза|бронзе]], имали су дуго копље, велики штит, кратки мач и бодеж. Њихов шлем је имао дуге штитнике за образе и перушке на врху.
Линија 58 ⟶ 57:
Помоћне трупе су имале округли штит за разлику од претходно описаних трупа које су имале четвртасте. Имали су другоразедну улогу у војскама старих Римљана.
 
=== Тактика борбе од IV до II века п. н. е ===
[[СликаДатотека:Roman legionaire with manica 01.jpg|мини|200п|Савремена реконструкција изгледа римског легионара. Приказан је легионар са штитом, шлемом, копљем ''-{pilum}-'' и оклопом ''-{lorica segmentata}-''.]]
У чврстој, гвозденој дисциплини и храбрости војника лежала је права снага римских легија. У борби су војници били поређани у три линије: у првој линији су били ''-{hastati}-'' и они су морали да поднесу први ударац непријатеља; у другој линији су били ''-{principes}-''; а у трећој ''-{triarii}-'', најискуснији и најјачи ветерани који су улазили у борбу у критичним моментима или да одбију напад непријатељске коњице. ''-{[[Equites]]}-'', римска коњица, је била распоређена на крилима како би могла да зађе иза непријатељских редова или да уништи непријатеља кад су му разбијене формације. ''-{Leves}-'' и ''-{velites}-'' су ометали непријатеља на почетку битке, испитујући његову моћ или да га приморају на блиску борбу.
Линија 66 ⟶ 65:
''-{Velites}-'' из прве линије, брзо су се кретали јер нису имали оклоп који их је спутавао, изазвали су непријатеља бацањем лаких копаља, а затим би се повлачила међу редове оклопљених класа или давали подршку коњаницима.
 
''-{Hastati}-'' су затим попуњавали простор који су претходно држали ''-{velites}-''. Имали су копља која су бацали на непријатеља са удаљености од 10 до 30 метара пре упуштања у борбу прса у прса. Ако ''-{hastati}-'' не би направили пробој, поступак се понављао са ''-{principes}-'' <ref>-{Penrose, Jane. Rome and Her Enemies: An Empire Created and Destroyed by War. Osprey publishing, 33. strana ISBN 18417693201-84176-932-0.}-</ref>. Ретко се дешавало да и ''-{triarii}-'' морају да учествују у боју, онда су користили пробојна копља дуга око 3 метра и наступали у редовима попут [[фаланга|фаланге]].
 
Тако је настала латинска изрека „''-{Res ad Triarios rediit}-''“, што значи „''ствар је поверена триаријима''“, јер су ствари постале озбиљне и игра се задњим адутом на располагању.
 
=== Коњица и помоћна пешадија ===
Коњицу су формирали ''-{[[equites]]}-'' и помоћне јединице [[италици|Италик]]а који су још чинили и лаку пешадију и стрелце. Коњица је била опремљена лагано, са округлим штитом, дугим мачем и неким од копаља. У време Републике, Легије су имале по 4200 легионара, подељених у мануполе од по 120-150 људи (''-{hastati}-'' и ''-{principes}-'') и по 60 ''триарија''; коњица је била подељена у ''-{turmae}-'' од по 30 коњаника којима су командовали ''-{decurioni}-''.
 
=== Хијерархија ===
Сваком манипулом је командовао [[Центурион]] изабран из своје јединице - центурије. Били су препознатљиви по већој перушки на шлему и „командним штапом“. Најважнији је био командант ''тријариа'' - ''-{primus vilus}-'' и један је од ретких који је јахао коња током марша. Биран је као најхрабрији и највјештији војник. Штаб је чинило 6 војних ''-{tribuna}-''; један ''-{ [[Tribunus militum| tribunus laticlavius]]}-'' и пет ''-{[[Tribunus militum|tribuni angusticlavi]]}-'', а главнокомандујући је био ''-{[[tribuni angusticlavi]]}-''.
 
== Референце ==
Линија 83 ⟶ 82:
{{Commonscat|Roman legion reenactments}}
{{Римска војска}}
 
[[Категорија:Римска војска]]