Света Тројица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: уклоњено tl:Trinidad (strong connection between (2) sr:Света Тројица and tl:Banal na Santatlo)
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 2:
'''Света Тројица''' или '''Свето Тројство''' ({{Јез-грч|Τριάδα}}, {{Јез-лат|Trinitas}}) је [[Хришћанство|хришћанска]] верска [[догма]] утврђена на [[Васељенски сабори|црквеним саборима]] из [[4. век]]а, по којој је један [[Бог]] у трима личностима (гр. ''[[ипостас]]''): [[Бог Отац|Оца]], [[Бог Син|Сина]] и [[Свети дух|Светог духа]]. <ref name="Енциклопедија живих религија">''Света тројица'', Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд, 2004. ISBN 86-19-02360-8</ref>
 
Иако се сама реч ''„тројство“'' не налази у [[Библија|Библији]], веровање у тројицу (тринитаризам, тројичност), одлика је већине хришћанских цркава и сматра се ''„централном догмом хришћанске теологије“''. <ref name ="ODCC">The Oxford Dictionary of the Christian Church (Oxford University Press 2005 ISBN 978-0-19-280290-3), article ''Trinity, doctrine of the''</ref> У [[Западно хришћанство|западном хришћанству]] преовлађује мишљење да је тројична доктрина резултат дуготрајног проучавања Библије од стране Цркве. <ref name="McGrath1">[[Alister McGrath|McGrath, Alister E.]] ''Understanding the Trinity.'' Zondervan, 9789 ISBN 03102968110-310-29681-1</ref> Насупрот томе, [[Православна црква]] тврди да је догма о Светој Тројици део вере коју је примила усменим путем од [[Исус Христос|Исуса Христа]] преко [[апостол]]а, и да је као таква одувек била део вере [[Црква|Цркве]]. {{чињеница|date=04. 2011.}}
 
Током историје, неке хришћанске заједнице су одбацивале тринитарну позицију, наглашавајући Божје јединство, као нпр: [[аријанство]], [[монофизитство]] (коптска, јерменска и етиопска црква), [[модализам]], [[унитаријанизам]]. Потпуно одвојену људску и божанску природу Христа проповедају [[несторијанство|несторијанци]]. Неке цркве имају засебне христолошке теорије, нпр: [[мормони]], [[Јеховини сведоци]].
Ред 8:
== Етимологија ==
 
Латинска реч -{''trinitas''}- је апстрактна именица формирана од придева -{''trinus''}-.<ref>[http://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?doc=Perseus%3Atext%3A1999.04.0059%3Aentry%3D%2349130 Lewis and Short: ''trinitas''], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Грчка верзија тог термина би била -{''Τριάδα''}- (тријада). На српски језик се преводи као ''тројица'' или ''тројство'', зависно од традиције.
 
== Хришћанско виђење ==
[[СликаДатотека:Trojstvo.jpg|мини|220п|Штит Тројице, симбол у западном хришћанству.]]
 
У [[Нови завет|Новом завету]] се не може наћи никаква изричита представа Бога као тројединог бића, иако се могу наћи трострука славословља апостола Павла (нпр. 2. Кор. 13, 13) или Мт. 28, 19, приликом крштења ''„у име Оца и Сина и Светог духа“'', која су послужила као основа за даље доктринарно тумачење. <ref name="Енциклопедија живих религија"/>
Ред 17:
=== Ранохришћанска теологија ===
 
Прва забележена помињања речи ''„Тројица“'' ({{Јез-грч|Τριάς}}), налазимо још у писањима апостолских отаца, директних ученика [[апостол]]а. На пример, у својој Посланици Филипљанима <ref>[http://www.ccel.org/ccel/schaff/anf01.v.xvii.ii.html Посланица Филипљанима], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>, Св. [[Игњатије Богоносац]] (погубљен 106. године у Риму) пише: ''„Тако је Господ, послао Апостоле да уче међу свим народима, заповедивши им да „крштавају у име Оца, и Сина и Светога духа“, не у једну личност која има три имена, нити у три личности које су се оваплотиле, него у Тројицу који имају исту славу.“'' (глава -{II}-) Нешто касније, спомиње је и следећа генерација отаца Цркве, нпр. око 180. године, Свети [[Теофил Антиохијски]] спомиње ту реч и њоме означава ''„Бога и његову Реч и његову Мудрост“''. <ref>Theophilus of Antioch, [http://www.earlychristianwritings.com/text/theophilus-book2.html To Autolycus], II.XV (retrieved on December 19, 2006).</ref><ref name="Fulton"> W.Fulton in the "[[Encyclopedia of Religion and Ethics]]"</ref>
 
Као одговор на [[гностицизам]], постојећа троделна потврђивања при крштењу претворила су се у правоверну истину ([[Тертулијан]], О приговору јеретицима, 13; [[Иринеј]], Против јереси 1:2—3). <ref name="Енциклопедија живих религија"/> Исповедање вере, настало током 2. и 3. века, проповедало је:
Ред 24:
* да Свети дух, који је кроз пророке објавио Христов долазак, и даље води вернике. <ref name="Енциклопедија живих религија"/>
 
[[СликаДатотека:SVTrojica Hilandar-w.jpg|мини|десно|Фреска из Хиландара]]
 
Израз ''„тројство“'' ({{Јез-грч|Τριάδα}} — ''тријада'', {{Јез-лат|Trinitas}}) је почео да се употребљава у [[Рим]]у око [[200]]. године. Сматра се да је израз тројица настао као последица теолошког померања са Оца као узрока јединства Тројице, на Божију суштину као узрока тог јединства.<ref>Митрополит Јован Зизијулас, ''Биће као заједница'', St. Vladimir's Seminary Press, Crestwood, New York, 2002, ISBN 0-88141-029-2</ref> Латински теолог [[Тертулијан]] је, почетком [[3. век]]а, употребљавао реч тројство (тројица) за означавање Оца, Сина и Светог духа. Међутим, главни тријадолози пре Никеје (325) сматрали су да Син и Дух стоје ниже по рангу од Бога Оца. <ref name="Енциклопедија живих религија"/> Тертулијан је сматрао да су божанске личности на различитим нивоима (Против Праксеја, 2—9), а Ориген је заступао хијерархијско устројство којим се Син ставља у положај ''„другог Бога“'' (Против Келса, 5:39) и ограничава утицај Духа у цркви (Почела, 1.3).
Ред 36:
==== Бог Отац ====
{{Посебан чланак|Бог Отац}}
[[СликаДатотека:Sveta Troica.jpg|мини|десно|Православна икона Свете Тројице.]]
 
Основна истина откривена у [[Стари завет|Старом завету]] јесте да је Бог један, творац света, небеса, видљивих и невидљивих створења. Исус Христос продубљује јеврејско схватање Бога називајући га Оцем.
Ред 55:
 
=== Католичка теологија ===
[[СликаДатотека:071111 Jesenice Svata Trojice na namesti.JPG|мини|220п|Римокатоличка скулптура Светог Тројства.]]
 
Прва теолошка разилажења истока и запада се налазе управо у области светотројичног богословља. [[Католичка црква]] је, за разлику од [[Православна црква|Православне]], прихватила догму под називом [[филиокве]], којим Свети дух исходи и од Сина, а не само од Оца. Филиокве је био један од узрока [[Великог раскола]] из [[1054]]. године.