Николај Јежов — разлика између измена
(нема разлике)
|
Верзија на датум 24. април 2013. у 22:47
Николај Иванович Јежов (рус. Никола́й Иванович Ежо́в; 1. мај 1895 – 4. фебруар 1940) био је совјетски политичар и обавештајац, најпознатији као директор НКВД, совјетске тајне полиције од 1936. до 1938. године.
Николај Јежов | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датотека:Ezhov.PNG | |||||||||||||
Лични подаци | |||||||||||||
Датум рођења | 1. мај 1895. | ||||||||||||
Место рођења | Санкт Петербург, Руска империја | ||||||||||||
Датум смрти | 4. фебруар 1940. | ||||||||||||
Место смрти | Москва, Руска СФСР, СССР | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | Свесавезна комунистичка партија (бољшевика) | ||||||||||||
|
Биографија
Завршио је основну школу, након чега се даље није образовао. Од 1909. до 1915. радио је као кројачки помоћник и физички радник. Након тога је служио у руској царској армији до маја 1917. године, када се придружио бољшевицима. Током грађанског рата био је борац Црвене армије. После рата је радио на разним партијским функцијама, а 1934. је постао члан Централног комитета Севсавезне комунистичке партије (бољшевика).[1]
Био је директор НКВД-а, совјетске тајне полиције од 1936. до 1938. године. Његов је мандат био обиљежен врхунцем Велике чистке, чији је био главни проводилац и при томе показао такву безобзирност да се тај период совјетске историје по њему назива јежовшчина. Упркос фанатичној оданости Стаљину, његова активност је попримила стихијски карактер у таквој мери да је и сам Стаљин закључио да од ње има више штете него користи.
Године 1938. је смењен, а следеће године, слично као и његов претходник Генрих Јагода, 1939. осуђен је за издају те погубљен 1940. године. Јежов, који је и због приватног живота обележеног развратом и садистичким испадима, створио репутацију једног од најомраженијих совјетских политичара, након тога је постао предметом једне од најпознатијих кампања дамнатио мемориае, добивши међу историчарима уметности надимак „Нестали комесар“ и један од најпознатијих примера не-личности у аутократским и тоталитарним режимима.[2]
Извори
- ^ Nikolai Ivanovich Yezhov: Biographical Notes
- ^ Marc Jansen and Nikita Petrov, Stalin's Loyal Executioner: People's Commissar Nikolai Ezhov, 1895-1940 (Hoover Institution Press, 2002: ISBN 0-8179-2902-9), p. 210.