Николај Јежов — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Инфокутија Политичар | име = Николај Јежов | датум_рођења = 1. мај 1895. | место_рођења = Сан…
(нема разлике)

Верзија на датум 24. април 2013. у 22:47

Николај Иванович Јежов (рус. Никола́й Иванович Ежо́в; 1. мај 18954. фебруар 1940) био је совјетски политичар и обавештајац, најпознатији као директор НКВД, совјетске тајне полиције од 1936. до 1938. године.

Николај Јежов
Датотека:Ezhov.PNG
Лични подаци
Датум рођења1. мај 1895.
Место рођењаСанкт Петербург, Руска империја
Датум смрти4. фебруар 1940.
Место смртиМосква, Руска СФСР, СССР
Политичка каријера
Политичка
странка
Свесавезна комунистичка партија (бољшевика)
народни комесар за унутарње послове (НКВД)
6. април 1938. — 9. април 1939.
ПретходникГенрих Јагода
НаследникЛаврентиј Берија

Биографија

Завршио је основну школу, након чега се даље није образовао. Од 1909. до 1915. радио је као кројачки помоћник и физички радник. Након тога је служио у руској царској армији до маја 1917. године, када се придружио бољшевицима. Током грађанског рата био је борац Црвене армије. После рата је радио на разним партијским функцијама, а 1934. је постао члан Централног комитета Севсавезне комунистичке партије (бољшевика).[1]

Био је директор НКВД-а, совјетске тајне полиције од 1936. до 1938. године. Његов је мандат био обиљежен врхунцем Велике чистке, чији је био главни проводилац и при томе показао такву безобзирност да се тај период совјетске историје по њему назива јежовшчина. Упркос фанатичној оданости Стаљину, његова активност је попримила стихијски карактер у таквој мери да је и сам Стаљин закључио да од ње има више штете него користи.

Године 1938. је смењен, а следеће године, слично као и његов претходник Генрих Јагода, 1939. осуђен је за издају те погубљен 1940. године. Јежов, који је и због приватног живота обележеног развратом и садистичким испадима, створио репутацију једног од најомраженијих совјетских политичара, након тога је постао предметом једне од најпознатијих кампања дамнатио мемориае, добивши међу историчарима уметности надимак „Нестали комесар“ и један од најпознатијих примера не-личности у аутократским и тоталитарним режимима.[2]

Извори

  1. ^ Nikolai Ivanovich Yezhov: Biographical Notes
  2. ^ Marc Jansen and Nikita Petrov, Stalin's Loyal Executioner: People's Commissar Nikolai Ezhov, 1895-1940 (Hoover Institution Press, 2002: ISBN 0-8179-2902-9), p. 210.

Спољашње везе