|
=== 1937. ===
7. јула 1937. године долази до [[Инцидент на Мосту МарцаМарка Пола|инцидента на Мосту МарцаМарка Пола]], директног оружаног сукоба кинеске и јапанске војске, који је означио почетак Другог јапанско-кинеског рата. Инцидент се догодио 15 км југозападно од градског језгра [[Пекинг]]а, на мосту преко ријеке [[Yонгдинг]]. Није доказано да су јапанске трупе испровоцирале напад. Након покушаја стварања примирја два дана након избијања сукоба, јапанске снаге захтијевају од кинеске армије испуњавање услова који би тиме спријечили даље продирање јапанаца према [[Пекинг]]у. Преговори не успијевају и већ 25. јула јапанске јединице нападају Пекинг и у [[Битка за Пекинг-Тиањин|бици за Пекинг]], која траје до 31. јула 1937. године, јапанска војска заузима главни кинески град. Јапанска војска вјерује у брзу побједу у рату, мада кинеска војска већ у [[Битка за Шангај|бици за Шангај]] пружа јак отпор. Око 200.000 јапанских војника и непознат број кинеских војника водили су битку са великим губицима. Губици на страни Куоминтанга су били готово трећина од свих борбено способних војника. Тек искрцавањем јапанске 10-те армије у заливу Хангзхоу половином новембра кинеска се војска повлачи из [[Шангај]]а, те јапанска војска тиме добија битку.
5. новембра 1937. године јапанска влада предлаже примирје под условом да Кина прихвати принципе из 1934. године, предложене од јапанског министра вањскихспољних послова [[Хирота Кōки]]ја:
# Обустављање свих противјапанских акција,
# Признавање Манџукуоа од стране Кине, као и одржавање пријатељских односа између Манџукуоа, Кине и Јапана,
Куоминтанг у почетку одбија понуђене захтјеве, мада касније мијења мишљење, али тек 2. децембра. Јапанске су трупе у то вријеме већ заузеле Шангај и кинеска се војска повлачи, тако да је јапанска влада поред наведених захтјева навела још захтјев за демилитаризацијом сјеверне Кине и Унутрашње Монголије, плаћање одштете и изградњу политичких структура за заједнички живот и сарадњу између Манџукуоа, Кине и Јапана. Ови су захтјеви одбијени од кинеске владе.
КомунистичкаПод партија Кине повукла се је под водствомвођством [[Мао Цедунг]]а Комунистичка партија Кине се полачи у [[Дуги марш|Дугом маршу]] 1935. године према [[Yан'ан]], тегде је тамо изградила војну базу за обуку војника, као и тзв. противјапански универзитет за идеолошко школовање под утицајем Мао-Зедонгове Цедунгове стратегије. За разлику од класичне комунистичке стратегије, Мао се залаже за сарадњу са земљопосједницима и средњом класом. Благим реформама придобија и сиромашни дио становништва, те тиме попуњава и проширује јединице војске. Мао се одлучује за герилски рат против Јапана, на који јапанска војска одговара разарењем села и масовним убијањем припадника Комунистичке партије. За разлику од јединица Комунистичке партије, у јединицама Куоминтанга владала је корупција на свим нивоима. Нестајало је оружје и храна, што је доводило до пада борбеног морала и слабе борбене готовости.
[[Датотека:Iwane Matui and Asakanomiya on Parade of Nanking.jpg|Парада јапанских трупа након заузимања НањингаНанкинга|мини|десно]]
Јапанска војска 8. децембра долази до [[Нанкинг]]а, тада главног града Куоминтанга. Лецима опкољеним војницима и становницима Нањинга, јапанска војска позива на предају. Град бомбардирајубомбардују данима готово без прекида. Четири дана касније, 12. децембра у 17 сати заповједник одбране града издаје наређење о повлачењу војника из опкољеног града. Војници у паници одбацују оружје и униформе, сукобећисукобљавајући се са цивилима од којих отимају цивилна одијела да би избјегли одмазду. Заједно са војницима цивили покушавају побјећи из града, те једини излаз виде у пријелазу ријеке [[Јангцекјанг]]. У малим претрпаним чамцима прелазећи ријеку утопило се неколико хиљада људи у хладној ријеци. 13. децембра јапанска војска заузима Нанкинг. У наредне три седмице јапанска војска у тзв. [[Масакр у Нанкингу|масакру у Нанкингу]] масакрира 300.000 кинеских цивила и војника пресвучених у цивилна одијела. Чанг Кај Шек пребацује управу у град [[Чунгкинг]]. Град је под контролом наоружаних банди, тако да Куоминтанг тешко успоставља власт и одбрану града. Након вишедневног бомбардовања града од стране јапанске авијације, кинеска војска уз помоћ совјетских војника успоставља успјешну ваздушну одбрану. Недуго након тога кинеска авијација је повремено бомбардовала јапанске трупе и Тајван.
=== 1938. ===
|
