Системска циркулација крви — разлика између измена

м
разне исправке; козметичке измене
м (Бот: Селим 17 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q427030)
м (разне исправке; козметичке измене)
'''Системска циркулација крви, велики крвоток''' ({{јез-лат|Circulus anguinis major}}) је један од два дела циркулационог система крви, који се састоји из опште или системске циркулације и [[плућна циркулација|плућне (пулмоналне) циркулације]]. Како системска циркулација снабдева [[крв]]љу сва [[ткива]] у организму (осим [[плућа]]), често се назива и велики или периферни крвоток. <ref name="William">William F. Ganong ''Pregled medicinske fiziologije'', Savremena administracija Beograd, 1993</ref>
 
== Функционални делови системске циркулације ==
[[СликаДатотека:Sistemska cirkulacija-2.gif|мини|десно|180п|Опште и плућна циркулација]]
Циркулациони систем није ништа друго до двоструки систем крвних судова који се састоји од; ''[[Крвни систем|системске циркулације]]'' и ''[[плућна циркулација|плућне циркулације]]'', а сваки од њих од по два подсистема или две „растегљиве коморе“ ; ''једне коју чине [[артерије]]'' и ''друге коју чине [[Вена|вене]]'' оба „растегљиве коморе“ међусобно повезује [[Микроциркулација|микроциркулациони систем]] кога чине [[артериоле]], [[венуле]] и [[капилар|капилари]]. [[Артериоле]] венуле и [[капилар]]и су ништа друго до физички врло уски спојеви (судови-цевчице) између [[артерија]] и [[Вена|венe]]. <ref name="Arthur">Arthur C. Guyton ''Medicinska fiziologija'', Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990 str. 289-320</ref>
'''[[Артерија|Артерије]]''', имају улогу да крв пренесу ткивима под високим притиском. Крвни притисак у артеријама није константан и континуирано варира на различитим нивоима. Зато су артерије кроз које крв протиче великом брзином, са јаким зидовима.
'''[[Вена|Вене]]''' су магистрални судови венског система које служе као проводници за транспорт [[крв]]и из [[ткива]] назад у [[срце]]. Како је притисак у венском систему низак, њихови зидови су танки. Али и поред тога зидови вена садрже и [[Мишићно ткиво|мишићна влакна]] која им омогућавају да сузе или прошире свој лумен, односно да складиште малу или велику количину крви, а све у складу са потребама [[Организам|организма]] (зато се називају и капацитивни крвним судови).
 
== Физичке карактеристике системске циркулације ==
[[СликаДатотека:Raspodela krvi u cirkulaciji.PNG|right|200px]]
Количина [[крв]]и је различита у појединим деловима циркулације. У системским венама налази се највећа количина (64%) крви у односу на количину крви у целолупној циркулацији.
 
Да би организам превазишао несклад између малог [[волумен]]а крви у [[Микроциркулација|капиларној циркулацији]] и његових потреба, заступљеност капиларима у ткивима није једнака, што првенствено зависи од активности или интензитета метаболизма у појединим ткивима. Тако је број капилара на 1 мм<sup>2</sup> пресек у ткиву у којем је метаболизам мањег интензитета значајно мањи и обрнуто. Најбољи пример је срце у коме се на 1 мм<sup>2</sup> пресека срчаног мишића налази 2 пута више [[капилар]]а него у скелетним [[мишић]]има. У сивој маси у [[Мозак|мозга]], где се налази највећи део ћелијских елемената, капиларна мрежа је много гушћа него у белој (мање активној) маси мозга.
 
=== Површина, попречни пресек и брзина тока крви ===
Под претпоставком да све крвне судове исте врсте наслажемо јадан поред другог добили би површину пресака која је приказана на табели десно.
 
сужавају свој лумен, њихов број се истовремено непрестано повећава, тако да је збир промера артеријских грана већи од промера великих артерија (аорта). Највеће проширење тог лумена је у капиларној мрежи: где је збир свих [[капилар]]а око 500-600 пута већи од пресека лумена аорте. Сходно томе и брзина кретања [[крв]]и у капиларима је 500-600 пута спорија него у [[Аорта|аорти]].
 
=== Притисак и отпор у појединим деловима КВС ===
[[СликаДатотека:332px-Viscous fluid pressure-2-blood-flow.jpg|right|200px]]
Како срце непрекидно ритмички пумпа крв у [[Aorta|аорту]], просечна вредност притиска ће бити око 13,3 кПа. Али како срце пумпа крв на махове, артеријски притисак варира између вредности систолног (16,0 кПа) и дијастолног (10,7 кПа) притиска.
 
На почетку вена или у венулама притисак је око 1,3 кПа и нормално опада на 0 кПа колико износи на улазу у десну преткомору. Тако велики пад притиска у венама указује на то да је отпор у њима већи него што би се то очекивало за крвне судове тог промера. Већи део тог отпора узрокован је спољашњом компресијом вена, посебно шупље вене, која је већи део времена затворена
 
== Функција великих артерија ==
[[Артерије]] су крвни судови који се састоје из три слоја (интиме, медије и адвентиције). Аорта и артерије близу срца у којима влада високи притисак крви називају се „велике артерије“. Оне имају две главне функције, захваљујући својим анатомским карактеристикама;
 
'''Прва''' и најзначајнија улога је допремање [[крв]]и у сва периферна [[ткива]]. [[Крв]] засићена [[кисеоник]]ом у [[плућа|плућима]], стиже у ткива на периферији за мање од 10 секунди. Ово време се при тешком физичком раду може скратити и на 2 до 3 секунде.
 
'''Друга''' по значају улога великих [[артерија]] је да служе као резервоар под високим [[притисак|притиском]], који прихвата [[крв]] коју срце избацује у откуцајима и складиште до следећег срчаног откуцаја. Ову функцију артерије могу обавити захваљујући својој елестичности. Оне се под дејством таласа крви који из срца улази артеријско стабло, растежу и обрнуто како крв из њих отиче, између два срчана откуцаја, оне се сужавају на мањи промер.<br />
 
 
[[СликаДатотека:Arterije i krvni pritisak.PNG|center|450px]]
 
Захваљујући овом својству артерија могуће је;
* Да се оне у тренутку када комора срца убаци крв у артеријско стабло издрже високи притисак и уједно својим растезањем спрече појаву енормног увећања крвног притиска.
* Да својом еластичношћу одрже висок [[Крвни притисак|артеријски притисак]] између две [[Срце|срчане]] контракције, тако да [[крв]] може да се креће кроз [[ткива]] непрекидно. При томе се количина кинетичке енергије добијена од срца претвара у потенцијалну енергију. Та енергија се ослобађа током дијастоле, обезбеђујући континуитет тока крви. Зато нормални [[Крвни притисак|артеријски притисак]] расте само до 16 [[Паскал (вишезначна одредница)|кПа]] у моменту контракције срца, а између две контракције опада до [[Паскал (вишезначна одредница)|7 кПа]].<br />
 
{{double image|center|AoDissect Scheme.jpg|210|800px-Anatomy artery.png|300|<center>Анатомски и хистолошки приказ артерије мишићног типа ([[аорта]])<center>}}
 
== Функције артерија, артериола и капилара ==
[[Артерије]] су крвни судови који се састоје из три слоја (интиме, медије и адвентиције). Што су даље од срца оне постепено губе еластична влакна, а у њима се јављају и увећавају мишићна влакна. Мишићна влакна су набројнија у уавршним артеријским судовима (артериолома)
 
[[Артериоле]] су танки [[крвни судови]] (пречника 15 - 70 [[микрон]]а). Њихов зид окружује дебели слој кружно распоређених [[мишићи|глатких мишићних]] [[ћелија]], које својим грчењем могу значајно смањити њихов лумен, и у кратком времену повећати отпор у артериолама. Промена [[отпор]]а у артериолама мења ниво [[Крвни притисак|крвног притиска]] у [[артерија]]ма. У случају повећаног отпора у артериолама; у артеријама се смањује проток крви и расте крвни притисак. Пад тонуса (ширење) артериола повећава одлив [[крв]]и из артерија и доводи до смањења крвног притиска.<br />
 
У ткивима постоје две врсте функционисања капилара;
* ''Прави капилари'', формирају најкраћи пут између артериола и венула (они се означавају као главни (магистрални) капилари). Они у свом почетном делу имају мишићне ћелије (тзв прекапиларне сфинктере), које регулишу проток кроз њих. Проширење (дилатацију) правих капилара регулише метаболизам [[угљен-диоксид]], млечна киселина и друге материје.
 
* Артериовенски капилари су друга група капилара или бочне гране прве групе капилара: они се крећу од завршетка главног магистралног капиларе и настављају у своје венске крајеве. Ове бочне гране обликују микроциркулациону капиларну мрежу. Запреминска и линеарна брзина протока крви у микроциркулацији углавном зависи од бочних грана. Магистрални капиларе играју важну улогу у дистрибуцији крви и [[Лимфа|лимфе]] у капиларној мреже, и другим појавама у микроциркулацији, јер могу да обезбеде директан проток крви из артериола у вене заобилажењем правих капилара.
 
Ниво капиларне циркулације одређује отпор у мициркулационим судовима - који у артериолама и прекапиларима регулишу глатке мишићне ћелије. Укупан проток крви кроз капиларе одређују; метартериоле, контракције [[Мишићи|глатких мишићних ћелија]] артериола и степен редукције прекапилариног сфинктера (глатких мишићних [[ћелија]] које се налазе на ушћу капилара у метартериоле) који одређује колико крв пролази кроз [[капилар]]е.
Свака промена лумена крвних судова мења и [[волумен]] [[крв]]и који улази у капиларну мрежу. Из капилара крв се сакупља у капацитивним судовима - посткапиларима и венулама, који су такође укључени у процесе транспорта [[материја]]. Разни облици ванкапиларног протока крви ([[Анастомоза (медицина)|анастомозе]], [[шант]]ови) су укључени у пуњења капилара крвљу. Транспорт материја кроз ендотелни зид крвних и лимфних судова и капилара (васкуларна пропустљивост) врши се преко међућелијских простора, отвора, дијафрагме - „прозора“, а затим, кроз везикуле плазмоламинарног систем или инвагинације. Главна покретачка снага, кретања крви кроз ткива како би се обезбедила продукција интерстицијалне течности и [[лимфа|лимфе]] је пропулзивна активност [[срце|срца]].
 
== Намена и функција вена ==
[[СликаДатотека:Učinak hidrostatskog pritiska.png|right|200px]]
[[Венски систем]], се наставља на артеријски. Он започиње малим венулама, које се настављају у на праве или артериовенске капиларе. На њих се настављају мање вене. Мање вене се уливају у веће. Све вене се на крају спајају и формирају горњу и доњу шупљу вену која се улива у десну преткомору срца.
 
[[Венуле и мале вене]], такође имају глатка мишићна влакна. Њиов зид се састоји из трослојног ткива (интима, медија, адвентиција).
 
=== Утицај хидростатког притиска на венски прилив ===
[[Венска циркулација|Венску циркулацију]] обезбеђује ширење и скупљање [[Венa|вена]] ''(„венска пумпа“)''. Разлика у [[притисак|притисцима]] (1,2 -{[[kPa]]}- у малим [[Вена|венама]], 0,4 до 0,66 -{[[kPa]]}- у десној преткомори) је други значајни чинилац у венској циркулацији.
 
[[Крвни притисак|Притисак]] у [[srce|десној преткомори]] ''(централни вернски притисак)'' условљава величину прилива [[крв]]и у [[срце]] из свих делова тела.
 
== Пулсни притисак у артеријама ==
 
== Напомене ==
{{напомене}}
== Види још ==
{{Commonscat|Circulatory system}}
* [[Циркулација крви (хемодинамика)]]
* [[Капилар]]
 
== Извори ==
{{извориreflist}}
 
== Литература ==
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.neurosono.de/index.php?id=18 Јачина струје и отпор протока крви на: neurosono.de]
* [http://bibliotekar.ru/447/111.htm В. М. Покровского, Г. Ф. Коротько, Физиологија човека Поглавље: 7. Крв и лимфна циркулација]
* [http://bioactive.mrkirkscience.com/42/ch42intro.html Како протиче крв кроз људски циркулаторни систем?, Byology Pog. 42 na (bioactive.mrkirkscience.com)]
* [http://www.linkpdf.com/ebook-viewer.php?url=http://zg.biol.pmf.hr/zaf/anphys/pdf/11%20Cirkulacija.pdf Систем за циркулацију телесних течности.]
* [http://advan.physiology.org/content/25/1/44.full Henry S. Badeer HEMODYNAMICS FOR MEDICAL STUDENTS, 2001 American Physiological Society]
{{медицинско упозорење}}
{{Кардиоваскуларни систем}}
 
[[Категорија:Физиологија]]
[[Категорија:Кардиоваскуларни систем]]
1.572.075

измена