Скијање — разлика између измена

25 бајтова додато ,  пре 7 година
м
разне исправке; козметичке измене
м (Бот: Селим 2 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:Q130949)
м (разне исправке; козметичке измене)
[[СликаДатотека:Skilaeufer Alpin.jpg|180п|десно|float|мини|[[Алпско скијање]]]]
'''Скијање''' или '''смучање''' је начин кретања снежним површинама употребом [[Скије|скија]] које су [[Скијашки везови|скијашким везовима]] причвршћене за ноге скијаша. Иако је скијање првенствено настало као начин транспорта односно кретања по снегу, кроз [[20. век]] је прерасло у популарни начин [[рекреација|рекреације]] и [[Спорт|спорт]]. Осим скијања на [[Снег|снегу]], познато је и [[скијање на води]], при чему скијаш користи вучну силу моторног [[чамац|чамца]] да оствари брзину потребну за одржавање на води.
 
== Историјат скијања ==
Почеци скијања се, према недавно пронађеним цртежима у [[пећина]]ма откривеним након повлачења [[ледник]]а, вежу уз ловце које историчари смештају у доба [[египат]]ских [[фараон]]а. Технике скијања у то доба су највероватније личиле начину скијања који данас називамо скијашким трчањем или [[Нордијско скијање|нордијском скијашком дисциплином]].
 
Оцем модерног скијања сматра се [[Норвешка|Норвежанин]] [[Сондре Норхајм]]. Он је у [[19. век|19. веку]] конструисао скијашки вез који је омогућио управљање скијом, и то техником која се данас назива [[Телемарк|телемарк]]. Каснија усавршавања скијашког веза и скијашких ципела довела су до даљег усавршавања скијања и појаву тзв. [[Алпско скијање|алпских скијашких дисциплина]]. Раних година 20. века [[Аустрија|Аустријанац]] [[Ханес Шнајдер]] представио је технику управљања скијом ротацијом горњег дела тела која се по именом [[Арлберг]] техника (названа према крају из којег је потицао) врло брзо раширила као популарна рекреација и спорт.
 
== Врсте скијања ==
 
== Скијање као спорт ==
[[СликаДатотека:Telemarker HQ.jpg|300п|десно|float|мини|Скијање техником [[телемарк]]]]
Скијање је стандардни [[Олимпијске игре|олимпијски спорт]] на зимским [[Олимпијске игре|Олимпијским играма]]. Скијашке дисциплине делимо на [[Алпско скијање|алпске]], [[Нордијско скијање|нордијске]] и [[Скијашки летови|скијашке летове]]. Иако постоје и варијанте штафетних трка у нордијском скијању, скијање је углавном појединачни спорт. Често се у скијашке спортове убраја и [[сноуборд]], који је од [[1998]]. године такође укључен у породицу олимпијских спортова. Опрема за тај спорт се битно разликује од скијашке опреме по томе што се не користе две скије већ један ''борд'' односно даска за скијање на којој бордер стоји у сличном положају као у сурфовању на таласима.
 
 
Зависно од дисциплине, за скијање је потреба следећа опрема:
* [[скије]] опремљене [[скијашки везови|скијашким везовима]]
* [[скијашки штап]]
* [[скијашке ципеле]]
 
Постоји још и цели низ специјализоване скијашке опреме, као што су скијашко одело, кацига, наочаре, рукавице. Та додатна опрема се доста разликује у зависности од скијашке дициплине, временских услова а у новије време и о модним трендовима, поготово код рекреативаца.
Као што и име говори, најпознатије скијашке стазе за алпске дисциплине налазе се у [[Алпи|Алпима]], иако се велики број квалитетних алпских скијалишта налази и у Северној и Јужној Америци, Новом Зеланду, и Азији. Уобичајено је да се скијашке стазе класификују према стрмини и дужини, да би се рекреативним скијашима олакшао избор стазе који одговара њиховом скијашком знању и стилу скијања. У [[Европа|Европи]] се најчешће користи систем боја, па је нпр. црна боја ознака најзахтјевније стрме стазе која је најчешће резервисана само за такмичења и врхунске скијаше. Црвена стаза је нешто блажа, али још увек захтевна. Почетници ће бирати између стаза означених као плаве (мале стрмине) односно беле стазе. Беле стазе су готово потпуно положене па осигуравају сигурно скијање чак и потпуним почетницима. Постоји и тзв. слободно скијање по неуређеним стазама, међутим оно је резервисано искључиво за врхунске скијаше који одлично познају скијашке технике и имају одговарајућу опрему. Не треба посебно напомињати да је слободно скијање повезано с сталном опасношћу од снежних лавина, одрона снега или терена, падовима на оштре стене или провалије, те није реткост да слободни скијаши који прецене своје знање или потцене поједину стрмину страдају, па чак и смртно.
 
[[СликаДатотека:Skilift.jpg|300п|десно|float|мини|Скијашка жичара]]
 
Скијашко трчање захтева положеније стазе, па је опасност од падова или снежних лавина сведена на минимум. Овај вид скијања је посебно погодан за рекреативце слабије физичке снаге, старије скијаше и све оне који желе темпо скијања прилагодити себи а не стрмини алпске стазе. Ипак, скијашко трчање може за амбициозније бити и врло ефикасан начин постизања одличне физичке спреме, јер је познато да су по општим карактеристикама припремљености (физичка кондиција) скијаши тркачи уз атлетичаре на дугим пругама и бициклисте једни од најспремнијих спортиста уопште. Највише уређених стаза за скијашко трчање се може пронаћи у нордијским земљама, иако је могуће трчати на скијама и на неуређеним стазама.
Сноубордери могу да користе стандардне скијашке стазе, иако се већина одлучује за неуређене стрмине. Занимљивост је халфпајп, уређен део стазе у облику јарка од неколико метара врло глатких и стрмих зидова.
 
== Спољашње везе ==
{{Порталпортал Спорт}}
{{Commonscat|Skiing}}
 
[[Категорија:Скијање]]
[[Категорија:Рекреација]]
 
{{Link FA|hr}}
1.572.075

измена