Совата — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 19 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q267708 |
м разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 22:
'''Совата''' ({{јез-рум|Sovata}}, {{јез-мађ|Szováta}}) је град у средишњем делу [[Румунија|Румуније]], у такозваној [[Земља Секеља|земљи Секеља]], историјске регије [[Трансилванија|Трансилваније]]. Совата се налази у округу [[Муреш (округ)|Муреш]].
== Историја ==
[[
Совата чини део географске целине коју називамо земљи Секеља, које се данас налази у трансилванијском делу Румуније. Први историјски записи о месту налазимо у записима из [[1578.]] године, а већ [[1583.]] године је место је било рачунато у постојећа села.
До 1918. године село је припадало округу [[Муреш-Торда (округ)|Муреш-Торда]] у [[Краљевина Угарска (1000—1918)|мађарској краљевини]]. После [[Тријанонски споразум|Тријанонског уговора]] из 1920. године Совата је припало Румунији и статус града је добила 1952. године.
== Географија ==
Совата се налази између река Корунд и Мале Тарнаве. Путем 13А се може доћи до места преко [[Таргу Муреш|Таргу-Муреша]], [[Мијеркуреа Чук|Чиксереде]] и [[Одорхеју Секујеск|Одорхеје Секујеска]].
Ред 34:
Три села припадају административној управи града:
* -{Căpeti}- / -{Kopács}-
* -{Ilieşi}- / -{Illyésmező}-
* -{Săcădat}- / -{Szakadát}-
* Током 2004; село [[Сарацени, Муреш|Саратени]] се одвојило и постала засебна административна јединица.
== Демографија ==
По попису из 2002. године, град је имао популацију од 11.614 становника и од тога
* 10,465 (90.10%), [[Мађари|Мађара]] ([[Секељи|Секеља]])
* 909 (7.82%) [[Румуни|Румуна]].<ref>[http://www.edrc.ro/recensamant_loc.jsp?regiune_id=2568&judet_id=2798&localitate_id=2805 Попис], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>
''Демографске промене по пописним годинама:''
Ред 54:
id:barra value:rgb(0.6,0.7,0.8)
ImageSize
PlotArea
DateFormat = x.y
Period
TimeAxis
AlignBars
ScaleMajor = gridcolor:darkgrey increment:2000 start:0
ScaleMinor = gridcolor:lightgrey increment:500 start:0
Ред 95:
</timeline>
== Бања ==
Геолошке промене су 1875. године довеле до рођења бање на Медвеђем језеру, која је постала уникатна у Европи, вода језера је хелио-термална и слана која јој даје терапеутске ефекте између осталих и за разне хроничне симптоме периферног нервног система. Име Медвеђе језеро је добијено због облика језера које подсећа на медведа.
У околини постоје још четири слана језера Лешночко језеро, Славујево језеро, Црно језеро, Црвено језеро и Зелено језеро. Такође су у близини и два слатководна језера Змијско језеро и језеро Пирошка.
[[
== Референце ==
{{
== Спољашње везе ==
Ред 111:
* [http://www.mek.oszk.hu/02400/02487/ Изводи из историје краја]
* [http://www.erdely-szep.hu/Korond%20es%20Szovata/index.html Фотографије места]
[[Категорија:Градови у Румунији]]
| |||